PROMENA JE NEOPHODNA Stručnjaci IRI Tamiš o žetvenim ostacima: Prošlo je vreme oslanjanja samo na plug
Mit o značaju žetvenih ostataka i njihove uloge više nije održiv, navode stručnjaci, koji dodaju kako se mora mnogo toga promeniti, jer je njihova uloga u očuvanju zemljišta veoma važna.Žetveni ostaci su zapravo ostaci biljaka, preduseva, koji u zavisnosti od vrste prekrivaju zemljište nakon žetve, odnosno kosidbe, kako to ovdašnji poljoprivrednici vole da kažu.
Različita pokrivenost ostacima
Savetodavac saradnik pančevačkog Istraživačko-razvojnog instituta (IRI) „Tamiš” Bogdan Garalejić ističe kako se u zavisnosti od biljne vrste kreće i količina žetvenih ostataka i ona se, kada je reč o pokrivenosti površine, razlikuje u procentima.
– Kod ječma to iznosi 75 odsto i odnosi se na slamu usitnjenu i rasturenu uređajima na kombajnu. S druge strane, za kukuruz taj procenat ide i do 80 i 90, a zavisi od visine prinosa te strateške kulture po zrnu – kaže Garalejić.
On dodaje da je taj procenat kod kukuruza za silažu 15 odsto, kod pšenice – 50 do 75, kod uljane repice – 65, soje – 70 i suncokreta – 40 odsto.
– Veoma je važno i na koji način se raspoređuju mineralna i organska đubriva rasturena na površini, nakon prolaska određenih oruđa za obradu zemljišta, što utiče i na raspored žetvenih ostataka. Tako imamo različite situacije za plug, tanjiraču, setvospremač i posebno malč obradu, to jest u slučaju kada se koristi oruđe s razrivačkim radnim organima. Primera radi, kod tanjirače je pokrivenost žetvenim ostacima od 15 do 30 odsto ili 1.250 kilograma po hektaru, dok je kod obrade u malč, to jest kod „razrivanja”, to preko 30 odsto žetvenih ostataka na površini. Kod direktne setve, bez obrade, setva se obavlja kroz žetvene ostatke ili ispod njih – navodi stručnjak.
Zaposleni u IRI „Tamiš” kao nešto izuzetno bitno apostrofira značaj i ulogu žetvenih ostataka za očuvanje zemljišta i zaštitu od negativnih uticaja vremenskih prilika (vetrovi, jake padavine, visoke temperature).
Promena je neophodna!
Garalejić tu pre svega misli na zaštitu od erozije, bez obzira na to da li je u pitanju voda ili vetar, kao i na smanjenje temperature zemljišta i gubitka vlage.
– Pored toga, imamo povećanje sadržaja vode u površinskim slojevima, kao i zaštitu od destruktivnog delovanja padavina na površinu zemljišta. Razbijanjem zemljišnih agregata na površini sušenjem dolazi do stvaranja pokorice, pa kasnije imamo nemogućnost upijanja vode i otežano nicanje – kaže poljoprivredni inženjer.
On dalje navodi kao važan faktor smanjenu sabijenost zemljišta, kao i zakorovljenost.
– Značajano je i povećanje sadržaja organske materije, kao i uvećana aktivnost makro i mikro organizama u zemljištu. I, na kraju, tako se obezbeđuje azot zemljištu i samim tim smanjuje upotreba mineralnih đubriva – ističe Garalejić.
Prolaskom određenih oruđa za obradu količina žetvenih ostataka u procentima na površini se menja. Najveća količina žetvenih ostataka ostaje iza strnih žita i kukuruza, a najmanja iza soje i suncokreta.
– Ako pogledamo značaj i ulogu žetvenih ostataka, pa koliko ih ostaje posle obrade, shvatamo da plug ne omogućuje postizanje pozitivnog efekta njihovog korišćenja. Stoga je jasno da je promena neophodna – poručio je stručnjak.
Merenje „linijom presecanja”
Kada je reč o merenju pokrivenosti zemljišta žetvenim ostacima, Garalejić ističe da se ono određuje metodom „Line Transect”.
– Mogli bismo je nazvati i „linijom presecanja žetvenih ostataka”, mada je i to zasad neadekvatan prevod. Zapravo je u pitanju jednostavan postupak: pantljiku, recimo od tri metra dužine, obeležimo mernim tačkama na svakih 10 centimetara i postavimo je na parceli pod uglom od 45 stepeni, čime se „presecaju” biljni ostaci. Potom treba započeti brojanje ostataka koji pokrivaju tačku i preračunati procenat pokrivenosti. Ukoliko imamo 15 podudaranja na 30 tačaka, izračunamo: 15 podelimo s 30 i pomnožimo sa 100, čime dobijamo pokrivenost parcele žetvenim ostacima od 50 odsto. Međutim to treba uraditi više puta na parceli – navodi stručnjak.
(Pančevac)
