RADIOLOG DR ALEKSANDRA STIJAKOVIĆ OBJASNILA Da li ciste izazivaju rak dojke?
Radiolog dr Aleksandra Stijaković, koja je završila specijalizaciju na VMA, a zatim i posebnu edukaciju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac” obavlja ultrazvučne preglede dojke.
Na pitanje da li su žene i devojke koje imaju povećan broj cista na grudima sklonije i pojavi kancera, dr Aleksandra Stijaković odgovara da ne postoji direktna povezanost „cističnih grudi” i pojave tumora dojke. Ali su „cistične grudi” teže za preglede, pa su i lekari u takvim slučajevima mnogo obazriviji jer postoji strah da „iza” može nešto opasnije da se sakrije. Ciste su obično posledica lučenja hormona, pa je i zato potrebno povećati pažnju kod žena kod kojih se one učestalo javljaju. Ako su i kod mlađih pacijentkinja ciste izrazito velike, praktično skoro spojene, one se i punktiraju i nakon toga se vrši analiza na patohistologiji kako bi se utvrdilo s potpunom sigurnošću da li eventualno ima malignih ćelija.
Ultrazvuk je pogodna metoda za kontrolu mlađih pacijentkinja jer je kod njih žlezdano tkivo mnogo gušće. One koje su u porodičnom stablu, posebno kod bliskih srodnica kao što su majka, sestra ili baka od majke, imale slučajeve kancera dojke, trebalo bi da se redovno kontrolišu na ultrazvučnim pregledima i posle 25. godine. Naravno, i sve žene koje primete neku izraslinu, crvenilo, iscedak iz dojke, uvlačenje bradavice ili bilo kakvu drugu promenu treba da se svakako obrate lekaru. Ali trebalo bi da sve žene, posebno nakon četrdesete godine, obavljaju ultrazvučne preglede jednom u šest meseci, eventualno jednom godišnje, a mamografiju na dve godine. Jer, mamografija je i dalje zlatni standard za rano otkrivanje raka dojke iako su žene, zato što je u pitanju rendgensko snimanje, često uplašene da će, pored neprijatnosti prilikom pregleda, biti izložene i povećanom zračenju. Reč je, ipak, o minimalnom izlaganju, i to ne perifernom organu. Postoje i studije koje pokazuju da je nivo zračenja od mamografije na nivou jednog prekookeanskog leta avionom zbog zračenja od okeana. Samo na mamografiji se uočavaju mikrokalcifikati koji mogu da ukažu na kancer u najranijoj fazi, kada on praktično ne može da se vidi ni na jedan drugi način. Ne samo na ultrazvuku nego čak ni na magnentnoj rezonanci. Ako se otkriju, radiolog procenjuje kako će se pacijentkinja pratiti. To mogu da budu ciljane mamografije samo te dojke na četiri ili šest meseci. Ali ako postoji veća sumnja na malignitet, onda će se pacijentkinja uputiti na Institut za onkologiju u Beogradu, gde se rade posebne, ciljane biopsije, navođene rendgenskim aparatom. Tada se uzima uzorak tkiva, laički rečeno usisaju se mikrokalcifikati, i nakon toga se šalju na pH analizu. Oni ne moraju da budu niti maligni niti da se kasnije razviju u kancer, ali visok nivo opreza je neophodan ako se uoče.
(Pančevac )
