Naime, Ujedinjene nacije su donele odluku da se tog dana širom sveta na simboličan način oda počast ovoj važnoj namirnici, sa objašnjenjem da će se tako istaći važnost krompira za globalnu poljoprivredu, ekonomiju razvoja i sigurnost hrane i podići svest javnog mnjenja o ključnoj ulozi ove vrste povrća u borbi protiv pothranjenosti.

Taraški krompir je za ovaj deo sveta nekada bio sinonim za dobar i kvalitetan proizvod. Nije ni čudo što na pijacama, na mnogim tezgama, i dalje obavezno piše „domaći krompir iz Taraša“. Istina, nije baš svaki iz ovog sela, ali dobar glas ga još uvek prodaje.

Miroslav Milićev jedan je od poslednjih većih proizvođača krompira u selu. Seje ga na oko dva hektara, a ove godine je eksperimentalno posejao jednu mađarsku sortu i nekoliko tradicionalnih, kao što je „dezire“.

„Proizvodnja krompira je veoma skupa i komplikovana. Biće još komplikovanija, jer je od ove godine za upotrebu zabranjeno nekoliko zaštitnih sredstava a još nema adekvatne zamene. Znamo koliko će nas za sledeću setvu koštati seme i đubrivo. Znamo i da proizvodnje neće biti bez ozbiljne saradnje sa stručnim službama. To znači da će dogodine biti skuplji, a samim tim i krajnji proizvod“, priča Miroslav Milićev.

Prošle godine, Milićevi su se okušali u posebnoj setvi krompira.

„Klimatske promene se jako odražavaju na krompir. Iz godine u godinu nam se ponavljala ista situacija, da je hladno u vreme setve, pa bude previše kiše u nevreme, a onda počnu suša i visoke temperature, koje krompiru uopšte ne odgovaraju. Zato smo se odlučili za postrnu setvu. Posejali smo krompir 18. jula i izbegli neke situacije koje mu ne prijaju, uključujući i najezdu krompirove zlatice. Mislim da ćemo svi morati da se prilagođavamo klimatskim promenama ako mislimo da opstanemo. Takođe, bez ozbiljne saradnje sa stručnjacima, možemo da zaboravimo na prinos“, ističe Milićev.

Kompletnu proizvodnju Milićevi prodaju već početkom jeseni, jer nemaju mogućnost da krompir skladište, a ne isplati im se da za tu količinu grade hladnjaču.

„Ova godina, što se tiče cene, nije bila loša. Ko je uspeo da proda krompir na vreme, pre nego što je stigao ovaj iz uvoza, nije prošao loše. Uvoz nas ubija. Taj krompir je lošijeg kvaliteta ali je jeftiniji. Puno je neukusniji nego naš i mnogima se, zaista, ogadio pa ga i ne troše koliko su ga trošili nekada. Sve to utiče na nas proizvođače i zato mnogi odustaju“, kaže Milićev.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka krompirom je u ataru sela bilo zasejano i 200 jutara plodne peskovite taraške zemlje, a danas jedva nekoliko desetina.

(Pančevac/Dnevnik.rs)