SRPSKIM KAMENOM OBLOŽENA ČUVENA ZGRADA OPERE U BEČU Litografske stene nekada su bile naš izvozni brend
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena.
Biolog, entuzijasta, Predrag Petrović, za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju, u selu Paštrić kod Mionice, jedinstven Muzej kamena. Pod otvorenim nebom nalazi se nekoliko stotina retkih eksponata, na kojima bi nam pozavideli i svetski muzeji, a jedan od takvih su i litografske stene koje su nekada bile od velikog značaja.
Rina
„Na njima se štampalo, na njima umetnici rade. Te litografske stene mogu se pronaći samo ovde i na još jednom mestu u Selenhofenu u Nemačkoj. Korišćene za litografiju, bile su izvozni brend Srbije. Davne 1890. godine kada je pravljen toranj u Parizu, na upriličenoj izložbi bio je naš kamen iz Struganika. Kamenom iz ovog kraja obložena je i zgrada opere u Beču“, kazao je za RINU, biolog Predrag Petrović.
Rina
Muzej kamena zamišljen je kao edukativna lokacija koja će zaljubljenicima u geologiju otkriti retke i jedinstvene vrste. Najteži deo, kako kaže Peca, bio je dopremiti sve te stene do njegovog domaćinstva ali vredelo je truda. Deo eksponata nalazi se pod otvorenim nebom, gde je nikao i jedinstveni Kameni bukvar – citati književnika ispisani na stenama, a simbolično je dobio naziv Sto gromada za 100 velikana.
Rina
„Kada je Matija Bećković ovde bio u poseti, jedna stena me je podsetila na njega, pa se tako rodila ideja da stihovi iz njegove knjige budu uklesani na njoj. Nakon njega i drugi velikani su dobili svoju stenu, poput Desanke Maksimović, Njegoša. Za njega sam izabrao stenu krečnjačkog tipa, pretaložen pre nešto više od 80 miliona godina u Struganiku. Simbolično je to stena od dva metra, a kako smo taj kamen natovarili i postavili ovde samo mi znamo. Nije bilo nimalo lako“, rekao je ovaj biolog.
Rina
Četiri hiljade ljudi godišnje obiđe ovo imanje u selu Paštrić. Ljubitelji geologije obožavaju ovo mesto, gde preko 300 eksponata čeka da bude viđeno i primećeno.
„Ovo je prava enciklopedija znanja kad je u pitanju geologija. Ovde postoje primerci koji se nigde drugo ne mogu videti. Na primer, breča, šarena stena je otkrivena pre šest godina na planini Maljen i nigde u svetu nema više ovakvih primeraka. Mnogi muzeji u Evropi bi želeli da imaju u svojoj kolekciji ovakav eksponat, ali za sada im ne damo“, kaže Predrag.
Rina
Za sada su sve stene iz valjevskog kraja, a plan je da ih bude iz svih krajeva Srbije, a Peca poručuje da iako vam možda svi deluju slično – dva ista kamena ne postoje.
(Pančevac/Rina)
