Aleksandar Katić i Damjan Mučibabić jedni su od nekolicine pančevačkih talenata i ponosa našeg grada, koji nas neretko obraduju raznim medaljama i priznanjima u svojim oblastima.

Ukrotitelj veštačke inteligencije

Aleksandar Katić, student Računarskog fakulteta u Beogradu, osvajanjem srebrnog odličja na državnom takmičenju iz matematike (B-grupa) stekao je status stipendiste, tako da je na svom kontu uštedeo nekoliko hiljada evra, jer nije morao da plati prvu godinu studija.

– Hteo sam da upišem PMF, ali sam se predomislio. Ceo život sam bio opsednut rešavanjem logičkih problema. Kasnije me je moja baka, koja je bila profesor matematike, uzela pod svoje. Sam proces rešavanja zadataka mi je zanimljiv. Inadžija sam i ne dozvoljavam da matematički problem ostane zaključan. Kada ne
mogu da pronađem put ka rešenju, opsednut sam danima i ne puštam zadatak dok ga ne rešim. I pred spavanje i kada se probudim, prva pomisao je upravo on – kaže kroz smeh Aleksandar.

Ni on nije izuzetak. Neretko ljudi skloni matematici odlaze putem programiranja.

– Pronalazim vezu. Zanima me veštačka inteligencija, a poznato je da je reč o čistoj statistici. Iz velike baze podataka, na osnovu određenih statističkih zaključaka, dobijamo neki postupak ili rešenje kako AI treba da se ponaša u datom trenutku. Sebe upravo vidim u tom segmentu IT industrije – kaže Katić, koji nema strah od statističkog proračuna.

Smatra da čovečanstvo treba da bude obazrivo jer nas iskustvo uči da je uvek tokom istorije bilo zloupotreba tehnoloških inovacija i nauke. Svestan je da će se naša budućnost u dobroj meri oslanjati na veštačku inteligenciju, ali je svestan i da se može dogoditi da i ona upadne u pogrešne ruke. Aleksandar pripada onoj drugoj struji, humanoj, koja će učiniti sve da AI bude bezbedna alatka budućnosti.

Ruke na volanu

Damjan Mučibabić, student Građevinskog fakulteta u Beogradu, radom „Primena matematike u kartografiji” osvojio je drugo mesto na 65. državnom takmičenju talentovanih učenika srednjih škola. Na internetu je pronašao neku aplikaciju koja pokazuje da nijedna karta nije savršena. To pitanje mu se učinilo veoma zanimljivim, pre svega zbog velikog prisustva matematike u kartografskim
projekcijama. Neko bi rekao: čemu to, ali Damjan ima spreman odgovor.

– Na školu, učenje, nikada nisam gledao kao na teret ili čin moranja. Zanimljivo mi je da saznajem. Sticajem okolnosti to je bila kartografija, ali moglo je da bude i bilo šta drugo. S vremenom se proces saznavanja uobličio, pa sam već u trećem razredu manje vremena provodio nad nekim predmetom. Brže sam kapirao stvari. Saznavanje zahteva rutinu, a brzina upijanja znanja dolazi kasnije. Sve je u disciplini. Mora čovek da se disciplinuje. Učim španski, obožavam da putujem i da se družim. Volim karting i „Formulu jedan”. Dam sebi oduška ponekad, ali
stvari držim pod kontrolom – kaže Damjan, koji obožava Hamiltona i poput njega čvrsto drži volan svog životnog bolida. Građevina nije slučajna u njegovom životu. Odmalena je voleo da gradi. U početku su to bile lego kocke, a u budućnosti će
šarene kocke zameniti betonske grede, paneli i ko zna šta još. Matematika mu je sad od velike pomoći. Prva iskustva sa studija jasno govore da postoji jaka veza između gradnje i računa, jer se veliki broj predmeta oslanja na ovu prirodnu nauku.

U narednim nedeljama „Pančevac” će u saradnji s Regionalnim centrom za talente „Mihajlo Pupin” predstaviti dvadesetak mladih sugrađana koji su osvojili mnogobrojna priznanja na državnim i međunarodnim takmičenjima iz različitih oblasti.

(Pančevac/Zoran Stanižanin)