Kako navodi gošća Dnevnika, dr Ana Opanković, nemoguće je pouzdano dati podatak koliko ljudi ima problema sa kvalitetom sna, redovnošću spavanja i da li spava koliko treba i da li je povećan broj ljudi koji imaju problema sa nesanicom, ali je činjenica da je nesanica veliki zdravstveni i javnozdravstveni, čak i ekonomski problem.
„Statistika kaže da se nesanica češće javlja kod starijih osoba, da su žene pod većim rizikom od nesanice i meni je bio zanimljiv podatak, na koji sam naišla u pripremi za ovu emisiju, da razvedeni češće pate od nesanice od onih koji su u braku i oni koji nikada nisu bili u braku“, napominje doktorka.
Faktori rizika
Nesanica može biti izolovani poremećaj, odnosno primarna nesanica ili nesanica u sklopu brojnih drugih poremećaja uključujući i organske, odnosno sistemske bolesti, ali i psihijatrijske bolesti, napominje gošća Dnevnika. U tom kontekstu treba razmatrati i faktore rizika.
Kada je reč o organskim poremećajima koji mogu uzrokovati nesanicu, tu su pre svega kardiovaskularna oboljenja, pulmološka oboljenja kao što je hronična opstruktivna bolest pluća i astma, zatim endokrini poremećaji, dijabetes, neurološka oboljenja, migrena ili moždani insult, navodi doktorka.
Kada je reč o psihijatrijskim poremećajima, kod gotovo svih psihijatrijskih problema može doći i do poremećaja spavanja.
„Ako pričamo o poremećaju spavanja, odnosno neorganskoj nesanici, izolovanom fenomenu, onda imamo neke faktore rizika koje nauka izdvaja i razmatra. U svakom slučaju postoji neka genetska predispozicija, pa je zapaženo da osobe koje imaju među bliskim srodnicima, ljude koji pate od nesanice, imaju veći rizik od razvoja nesanice“, dodaje dr Opanković.
Takođe, ljudi koji na stres reaguju nespavanjem su pod većim rizikom da razviju problem hronične nesanice. Takođe, je važno istaći da statistika kaže da nekih 50 odsto, dakle svaki drugi čovek na godišnjem nivou ima kratkotrajnu nesanicu. Ali to nije poremećaj koji zahteva stručni pristup odnosno lečenje, već ukoliko se ponavlja ili ukoliko pređe u hronicitet.
Hronična nesanica
Nekih 20 do 30 odsto populacije boluje od hronične nesanice. Za dijagnozu nesanice je neophodno vođenje preciznog dnevnika spavanja. Dakle šta radimo kada odlazimo u krevet i da pokušamo da identifikujemo potencijalne uzročnike nesanice.
„Najčešće su među uzročnicima upravo svetlosni i zvučni signali u spavaćoj sobi koje treba eliminisati. Oni su prva linija reagovanja, zapravo u higijeni spavanja koja je neophodna da se obezbedi da bi se regulisali problemi sa nesanicom. Zatim ukoliko se prejedemo ili ukoliko izostavimo obrok u potpunosti, dakle nije dobro ni da idemo gladnije u krevet, ali ni sa previše hrane unete u organizam. Takođe unos kofeina u povećenim količinama, naročito u popodnevnim satima, kod određenih ljudi povećava rizik od nesanice“, napominje doktorka.
Ljudi često posežu za alkoholom verujući da će im pomoći da se uspavaju, ali alkohol može da ima kontraefekat i da dodatno razbudi.
Šta je nesanica
Nesanica se ne meri vremenom provedenim u spavanju, već problemima koji su vezani za uspavljivanje, naglašava dr Ana Opanković. Ukoliko nam treba duže od 30 minuta da se uspavamo, zatim ukoliko imamo problem da održimo kontinuitet spavanja i ukoliko se budimo u ranim jutarnjim časovima.
Možemo imati jedan od ova tri problema ili samo jedan i njih prati to da naredng dana imamo problem u svakodnevnom funkcionisanju bilo na profesionalnom ili socijalnom planu.
„Oni se ogledaju u smanjenoj koncentraciji, afektivnoj razdražljivosti, nemogućnosti da se odgovori adekvatno na svakodnevne zadatke. Taj problem, u principu, traje oko mesec dana kad mi kažemo da se radi o hroničnoj nesanici“, ističe gošća Dnevnika.
Za postavljanje dijagnoze nesanice neophodni su detaljni anamnestički podaci. Fizički pregled kako bi se isključili organski uzročnici nesanice i psihijatrijski pregled da se isključi neko drugo psihijatrijsko oboljenje u okviru koga se nesanica javlja kao poremećaj, odnosno simptom.
Postoje i neke objektivne metode merenja, kao što je polisomnografija i aktigrafija, koje se ne rade kod svih pacijenata.
Terapija nesanice
U terapiji nesanice na prvom mestu je važan higijensko-dijetetski režim, odnosno eliminisanje svih potencijalnih uzročnika nesanice. Zatim se pribegava kognitivno-bihevioralnim tehnikama koje nekada dovode do regulacije sna.
„Ukoliko ni to ne dovede do regulacije i ukoliko se radi o neorganskoj nesanici, onda postoje protokoli za lečenje nesanice koji u prvom redu uključuju hipnotike. Preporuka je da se koriste nebenzodiazepinski hipnotici ne duže od četiri do pet nedelja. Ukoliko je potrebno duže lečenje, to stručnjak mora da proveri. Ono što je takođe jako važno, individualni pristup svakom pacijentu i svakoj nesanici ponaosob“, naglašava dr Ana Opanković.
Pored ovih lekova postoje i brojni drugi preparati koji su registrovani, farmakološki preparati na tržištu koji uključuju i blokatore histaminskih Ha1 receptora i agoniste melatoninskih receptora. Melatonin kao nefarmakološko sredstvo, zapravo više suplement, nije odobren od strane FDA iz toga razloga što se FDA ne bavi odobrenjem tih sredstava, ali se može koristiti u terapiji nesanice.
Preporuka je doza od 0,5 do tri miligrama, maksimalna doza pet miligrama i ima ga u slobodnoj prodaji.
„U svakom slučaju, preporuka je da se ljudi jave stručnjaku, posebno zato što upravo lekovi koji se najviše koriste su benzodiazepinski anksiolitici, a oni su najmanje indikovani. Zapravo je njihova indikacija vrlo diskutabilna“, ističe gošća Dnevnika, dr Ana Opanković.
(Pančevac/RTS)
