Za razvoj socijalnog preduzetništva, unapređivanje položaja osetljivih grupa i njihovo zapošljavanje, budžetom za narednu godinu Ministarstvo za rad je opredelilo 50 miliona dinara, a Program razvoja i Akcioni plan, koji treba da obezbede punu primenu Zakona, biće usvojeni u narednim mesecima, najavljeno je danas na sednici Saveta za socijalno preduzetništvo u Palati Srbija.

U februaru 2022. Srbija je nakon decenije priprema, dobila Zakon o socijalnom preduzetništvu, kojim su definisani pojam solidarne ekonomije i uslovi za sticanje statusa socijalnog preduzeća. Tada je predviđeno i uspostavljanje Saveta za razvoj socijalnog preduzetništva, sa ciljem da ovo telo osmisli Program za razvoj sektora, koji će se dosledno i u kontinuitetu sprovoditi.

– Ljudi koji pripadaju teško zapošljivom stanovništvu čine oko 35 odsto ukupnog broja nezaposlenih u zemlji, što je oko 130.000 naših građana. Socijalno preduzetništvo je najpogodniji alat koji mi u formalno-pravnom smislu imamo, ali ga nismo stavili u funkciju i naš zadatak je da se u narednom periodu ozbiljno pozabavimo oživljavanjem socijalnog preduzetništva kroz donošenje petogodišnjeg Programa razvoja. Mi smo 2012. imali više od 250.000 korisnika socijalne pomoći, a danas je taj broj smanjen za nekih 37 odsto i iznosi 160.700. To je postignuto na prvom mestu zapošljavanjem ljudi. Od tih 160.000 najmanje trećina je iz kategorije radno sposobnog stanovništva i to je nešto o čemu treba da razmišljamo – rekao je predsednik Saveta za socijalno preduzetništvo i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković.

Programom podrške će biti obuhvaćene mere usmerene na podršku zapošljavanju i unapređenju poslovanja socijalnih preduzeća, kao i druge aktivnosti u vidu edukacija i promocije. Pored postojećih, program će pružiti podršku i novim privrednim subjektima koji imaju osnov da se registruju kao socijalna preduzeća. Sama vidljivost ovog sektora biće unapređena kroz saradnju sa lokalnim samoupravama, kako bi na lokalu bio prepoznat značaj socijalnog preduzetništva, kao i prilike koje ono pruža u cilju ostvarenja njegove društvene uloge.

Od 500 socijalnih preduzeća koliko je procenjeno da postoji u Srbiji, tek je desetak registrovano u Agenciji za privredne registre pod tim imenom. U narednom periodu NALED će, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) kroz projekat „Javne nabavke i dobra uprava za veću konkurentnost“ raditi na širenju svesti o prednostima i značaju socijalne ekonomije.

– Uz pomoć vlade Švedske, NALED od 2022. radi na kriterijumima za javne nabavke sa socijalnim elementima i pruža podršku radu Saveta u sprovođenju opsežnih konsultacija sa ciljem usvajanja programa razvoja koji će omogućiti punu primenu Zakona o socijalnom preduzetništvu. Projekat obuhvata i kampanju za popularizaciju sektora jer je pojam socijalnog preduzetništva kod nas još uvek relativno nov i nepoznat široj javnosti. Cilj je i da socijalna preduzeća razumeju kriterijume, uslove i procedure registracije i najvažnije, koristi od dobijanja statusa, odnosno finansijsku podršku, poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama – rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Glavna odlika ovih preduzeća je da se osnivaju kao rezultat privatne inicijative, s ciljem da ponude održiva rešenja za razvoj zajednica. Karakteriše ih društvena misija, demokratsko upravljanje i obaveza da dobit reinvestiraju ili vrate u zajednicu. Zakon o socijalnom preduzetništvu, zajedno sa Programom i Akcionim planom čini paket koji pruža mogućnost unapređenja položaja osetljivih grupa i pomoći će da dugoročno nezaposleni, žrtve nasilja, invalidi, beskućnici, povratnici sa odsluženja kazni i drugi lakše dođu do posla.

(Pančevac/Blic)