ARILJE – Poznato kao opština koja važi za prestonicu crvenog zlata u Srbiji i bogat prirodnim lepotama Arilje uspešno, ali i uporno bije bitku sa nedovoljno ekološki osvešćenim građanima koji često formiraju divlje deponije na obalama reka Moravice. Dešava se da upravo nagomilani otpad ugrožava zasade malina i drugog voća koji se nalaze u priobalju reka.

– Mahom dolaze preko noći i istovare gomolu otpada, kako ne bi bili uhvaćeni. Mi ujutru kad odemo do malinjaka imamo šta i da vidimo. Nesnosan smrad se širio selom, bacaju uginule životinje, stari nemaštaj, šporete. Nema čega nema. Mi uvek prijavimo ovo nadležnima, jer sami problem ne možemo da rešimo. Mnogo ulažemo u svoje zasade kako bi to sve bilo zdravo i organski i onda neko dođe i u neposrednoj blizini vam izbaci smeće, kaže za RINU meštanin sela Bogojevići kod Arilja (identitet poznat redakciji).

Nadležni u opštini Arilje, kako kažu, nisu i ne mogu ostati nemi na ovaj veliki problem sa kojim se suočavaju meštani velikog broja sela. Redovno postupaju prema prijavama i organizuju čišćenje novonastalih divljih deponija, ali veliki problem predstavlja odlaganje smeća na ruralnom području. Divlje deponije neretko se nalaze na nepristupačnom terenu, ali uprkos tome nekoliko njih u prethodnom periodu je sanirano, pa je na taj način olakšano svakodnevno funkcionisanje žitelja ariljskih sela.

– U proteklom periodu smo sanirali nekoliko dovljih deponija u selima u Virovo, Brekovo i Rzavac. U saradnji sa ministarstvom zaštite životne sredine opredeljana su značajna sredstva i radi se o milionima dinara. Cilj nam je da ih sve očistimo, ali i da se postave kamere kako se takve stvari više ne bi ponavljale. Krajnji cilj jeste da se dopre do svesti građana, da shvate da je priroda naše zajendičko dobro i da ne treba da je uništavamo, jer tako sami sebi štetimo, rekao je za RINU Predrag Maslar, predsednik opštine Arilje.

On dodaje da će u anredoj godini biti izdvojena još veća sredstva za zaštitu živiotne sredine na teritoriji opštine Arilje. Sačinjen je katastar divljih deponija na teritoriji opštine Arilje, a sve grupe i pojedinci koji na nedozvoljena mesta i obale reka budu odlagali otpad biće sankcionisani.

– Dosta deponija nalazi na nepristupačnom terenu, ali smo uspeli i njih da saniramo. Novac iz budzeta bice izdvojen i za pristupne puteve do divljih deponija do kojih je veoma teško prići. Ovo je bogat poljoprivredni kraj i opština sa velikim turističkim potencijalom, pa ne moramo naglašavati koliko je važno da se taj problem što pre trajno sanira, kaže Maslar.

Veliki projekti na polju ekologije u Arilju tek slede, a tokom poslednje dve godine uspešno je izvršeno nekoliko akcija pošumljvanja na nekoliko gradskih teritorija.

Veliki Rzav – ekološki biser kom takođe peti da bude zagađen?

Iako u javnost stižu ružne slike sa srpskih reka koje su prepune smeća, za Veliki Rzav koji izvire u podnožju planine Mučanj i protiče kroz Arilje može se reći da koliko-toliko odoleva jer je ova reka proglašena zvanično za jednu od dve najčistije reke u čitavoj Srbiji. Veliki Rzav dugačak je 62 kilometra, a od vitalne važnosti je i za hiljada građana koji se sa tog sistema snabdevaju vodom za piće.

– Prave ga Presečka reka koja izvire na obroncima planine Čemernice i Jamčica u selu Močiocima, reka dalje teče kroz četiri kanjona daleko od puteva i naseljenih sela, prvi je Visočki, gde se mogu videti i termalni izvori, a na potezu od Radoševa do Kruščice se nalazi suženje i kaskadni vodopad visine oko 2 metra. Na tom delu reka je uska i ulazi u kanjon Orlovače i ovaj deo može da se uporedi sa Tarom. Veliki Rzav je jako lepa i uzbudljiva reka, koja protiče kroz čist krečnjački kanjon, sa jako brzim protokom vode i konstantnim manjim bukovima“, kažu za RINU u Sportsko – turističkom centru Arilje.

Ostaje nada da pojedinci i grupe neće uništiti ovaj prirodni biser koji protiče kroz njihov kraj.

(Pančevac/RINA)

BANATSKO NOVO SELO DOBILO VRTIĆ Vitman obišla završne radove