Srbija je među zemljama čiji građani imaju najvišu prolaznost na testiranjima u organizaciji Mense – međunarodne organizacije čiji su članovi natprosečno inteligentne osobe, sa koeficijentom inteligencije višim od 148 po Katelevoj skali, izjavila je Aleksandra Borović, predsednica srpske Mense koja obeležava četvrt veka postojanja.

„Za 25 godina kontinuiranog postojanja u Srbiji se na testiranjima za članstvo kvalifikovalo oko 9.000 ljudi, a to znači da su na testu inteligencije postigli rezultat koji može da ostvari dva odsto populacije”, rekla je Borović za Tanjug tokom Silvense, novogodišnjeg okupljanja članova Mense iz celog sveta, a kojima je Beograd upravo zbog jubileja ove godine domaćin. Prema njenim rečima, oko 30 do 33 odsto ljudi koji dođu na testiranje kvalifikuje se za članstvo u Mensi.

„Svaka nacionalna Mensa vodi svoje evidencije, ali smo među onima koji imaju najveću prolaznost na testu”, rekla je Borović i dodala da smatra da je razlog što ljudi oprezno izlaze na testiranje.

Borović je precizirala da svi koji prođu Mensa test postaju članovi ako plate godišnju članarinu, tako da ih u Srbiji ima oko 1.400.

„Na testiranje neće izaći bilo ko, već neko ko je kroz školovanje, radno iskustvo ustanovio da možda malo brže misli od nekog drugog… Na testiranje dosta dolaze studenti, posebno tehničkih nauka, tako da možda i to objašnjava zašto imamo tako visoku prolaznost”, kazala je Borović.

Među članovima Mense Srbije su plastični hirurzi, generalni konzuli, arhitekte, doktori nauka, koji su zvanje stekli na najprestižnijim univerzitetima poput ciriškog, na kojem su studirali i Albert i Mileva Marić Ajnštajn, studenti, novinari, kao i radnici i majstori. Prema njenim rečima, naša životna realnost čini da budemo inteligentniji.

„Nije nam sve baš na dugme. Za mnoge stvari moramo da se potrudimo, da se izborimo, što definitivno pomaže da nam se razviju ‘moždane vijuge’ i da tako budemo i inteligentniji”, navela je ona. Borović navodi da je za ovih 25 godina Mensa u Srbiji dosta uradila i radi u smislu podrške darovitima, s obzirom na to da je organizacija zainteresovana za položaj darovitih u sistemu obrazovanja i u društvu uopšte.

„U tom smislu organizujemo konferenciju o darovitosti da bismo širili svest da je darovitim pojedincima i učenicima neophodna podrška, bez obzira na dar koji imaju”, rekla je ona.

Dodala je da su članovi Mense iz cele Evrope i SAD došli u Beograd na Silvensu ne samo da uživaju i vide znamenitosti Srbije, osete gostoprimstvo Beograđana, posete Muzej Nikole Tesle, već i da čuju šta sve radimo i nudimo.

Podsetila je da Mensa Srbije slovi i za dobrog organizatora nakon uspešno organizovana dva velika međunarodna skupa 2015. i 2018. godine. Predsednica srpske Mense podseća da je Mensa Jugoslavije osnovana 1989. u Zagrebu, a da je su je neki njeni članovi iz Novog Sada 1998. obnovili i nakon toga pomagali da se organizuju Mense i u okolnim zemljama bivše Jugoslavije.

„Sve naše Mense sarađuju i imamo jako dobre prijateljske odnose, a ta saradnja je na visokom nivou i sa Mensama iz celog sveta”, kaže Borović i dodaje da to pokazuje i više od 170 članova te međunarodne organizacije osnovane 1946. u Oksfordu, a koji su u Beogradu na Silvensi, čiji su organizatori do sada bili Rumunija, Francuska, Austrija…

Predstavnik Mense Belgije Stefani Karije ocenila je kao veoma značajno to što su članovi Mense iz celog sveta u Beogradu, što ih je dosta došlo čak iz SAD i što mogu da razmenjuju iskustva.

(Pančevac/Politika)