Uprkos našim apelima da se kabasti otpad – stari nameštaj, kade, prozori, baštenski i ambalažni otpad, kao i šut i zemlja ne bacaju u kontejnere predviđene za komunalni otpad ili pored njih, slika na gradskim ulicama, nažalost, govori da se mnogi naši sugrađani oglušuju o molbe „Higijene”

JKP „Higijena” odnosi smeće sa više od 500 lokacija u gradu i iz naseljenih mesta Dolovo i Starčevo. O obimu posla koji je pred zaposlenima najbolje svedoči podatak da se iz 30.000 domaćinstava, kao i od privrednih subjekata, dnevno sakupi i odveze oko 150 tona komunalnog otpada.

Ovome treba dodati i dnevni prosek od 30 tona kabastog otpada koji se pokupi s divljih deponija, oko kontejnera za komunalni otpad, kao i kontejnera od pet kubika koji su postavljeni na javnim površinama.

Zaposleni u JKP-u „Higijena” imaju mnogo posla. O tome šta ga sve čini, pričao nam je Mišo Marković, direktor preduzeća. On je, najpre, rekao:
– Uprkos našim apelima da se kabasti otpad – stari nameštaj, kade, prozori, baštenski i ambalažni otpad, kao i šut i zemlja ne bacaju u kontejnere predviđene za komunalni otpad ili pored njih, slika na gradskim ulicama, nažalost, govori da se mnogi naši sugrađani oglušuju o molbe „Higijene”. Divlje deponije nastaju baš na mestima gde su postavljeni kontejneri i čine višestruku štetu. Prvo, za njihovo uklanjanje je potrebno angažovati dodatni broj radnika i radnih mašina. Drugo, bačeni šut oštećuje kontejnere, pa tako dovodi do toga da svaki četvrti kontejner na kraju godine mora biti otpisan. Pojedini sugrađani i firme ovakvim ponašanjem stvaraju ružnu sliku u gradu i obezvređuju trud i zalaganje radnika ovog komunalnog preduzeća, koji, pored obavljanja redovnih poslova na prikupljanju i odvoženju komunalnog otpada, stižu da s brojnih lokacija i više puta nedeljno uklone na desetine tona šuta.

Kabasti otpad ima svoje mesto

Zaposleni u JKP-u „Higijena” u letnjem periodu više od petnaest godina brinu o čistoći izletišta i dvaput ili triput nedeljno – po potrebi – odvoze smeće čamcem do Vodoprivrednog društva „Sibnica” Beograd, odakle ga pretovaraju u kamion. Nedeljno iznesu približno trista džakova raznog otpada – komunalnog, ambalažnog i, ponekad, kabastog. Najviše posla ima utorkom, posle vikenda, što iziskuje napor da bi sav otpad počistili i prevezli na drugu stranu reke.
– Dva puta godišnje organizujemo akcije sakupljanja i uklanjanja kabastog otpada: u proleće i na jesen. Jesenja akcija je trajala tokom celog oktobra. U kabasti otpad spadaju stari nameštaj, ambalaža, baštenski i sav drugi otpad izuzev građevinskog šuta. Molimo naše sugrađane da kada adaptiraju postojeće ili grade nove objekte, sav svoj građevinski otpad i šut odnesu besplatno na staru deponiju, što se može učiniti svaki dan – podvlači Marković.
U jesenjoj akciji „Oktobar – mesec čistoće”, koja je počela 2. i završila se 27. oktobra, radnici JKP-a „Higijena” su sakupili i odvezli na deponiju preko 1.300 kubnih metara kabastog otpada s pančevačkih ulica i iz Starčeva i Dolova. Najviše je bilo baštenskog otpada, pa zatim nameštaja. Već petu godinu zaredom mnogo bolji odziv se beleži u Dolovu i Starčevu nego u gradu. Treba pohvaliti veliki broj građana koji su se pridržavali utvrđenog rasporeda za iznošenje kabastog otpada i tako preduzeću olakšali da akciju uspešno sprovede.

Najviše posla je bilo kada se radi revizija terena – petkom; u pitanju je dan u kome oni sugrađani koji su bili sprečeni da otpad iznesu u određenom terminu učine to tada. Činjenica je da tokom jesenjeg „velikog spremanja grada” nisu trpeli redovni poslovi, što svedoči da je akcija bila dobro isplanirana i organizovana.

S početkom grejne sezone, nažalost, počinju i standardni, višegodišnji problemi uništavanja kontejnera, jer pojedini nesavesni građani vreo pepeo i žar bacaju u posude za smeće. Proteklih dana su pojedini žitelji Mise, Strelišta, Tesle i ostalih naselja gde je individualno stanovanje zastupljenije bacali vreo pepeo i žar u metalne kontejnere i prouzrokovali požare i oštećenja posuda za smeće. Služba za gašenje požara „Higijene” u zimskim danima je u stanju pripravnosti, tako da odmah po prijavi gorenja posuda za smeće uspeva brzo da reaguje. Nažalost, u velikom broju slučajeva na licu mesta zateknu samo gomilu istopljene plastike. Delimično oštećeni metalni kontejneri se remontuju i tako im se produžava vek trajanja. I pored svih apela da se vreo pepeo i žar nikako ne bacaju u kontejnere, već da se ostave pored njih u džakovima ili nekim drugim posudama kako bi ih zaposleni u preduzeću odneli, svake zime postoji ista slika: poražava statistika da tokom jedne grejne sezone izgori svaki peti kontejner. Za nabavku novih kontejnera JKP „Higijena” i Grad Pančevo svake godine izdvoje milionske iznose.

Pridržavati se reda

Mišo Marković je jasan:
– Potrebno je da se građani samo pridržavaju načina na koji treba da tretiraju komunalni otpad, što je definisano gradskom odlukom o odnošenju smeća. To znači da građani koji žive u objektima za kolektivno stanovanje, u zgradama, koriste kontejnere, a sugrađani koji žive u individualnim domaćinstvima da komunalni otpad odlažu u svoje kante i iznose ga prema važećem rasporedu odnošenja.

Sagledavanjem stanja na terenu ponudiće se i konkretna rešenja za uređenje stajališta za kontejnere, njihovo izmeštanje ili otvaranje novih, kao i potreban broj i tip kontejnera za nabavku. Trenutno su u toku izgradnja novih i uređenje starih stajališta i zamena oštećenih kontejnera. Takozvana zelena ostrva i stajališta za kontejnere su se u praksi pokazala kao dobra rešenja za javnu higijenu. Iz tog razloga ćemo i ubuduće ići u smeru, s možda modifikovanim dimenzijama, da uredimo sva sabirna mesta za komunalni otpad u gradu.

Posle pravoslavnog Božića dočekali smo i snežne padavine i uz dobru organizaciju, odnosno po potrebi i preraspodelom ljudstva iz svih pogona, zaposleni u „Higijeni” su odmah izašli na teren i čistili pešačke prelaze i staze, autobuska stajališta, prilaze ustanovama, bolnici, domovima zdravlja, vrtićima, učinili ih prohodnim i tako doprineli normalnom funkcionisanju grada. Nijednog momenta nije došlo do zastoja u radu pogona „Iznošenje otpada”. Uz čišćenje grada redovno će se održavati prohodnost pristupnom putu do nove deponije, kao i puteva ka staroj deponiji.

Ušteda prirodnih resursa

U toku je proširenje hale i montiranje opreme u Reciklažnom centru u Vlasinskoj ulici i Pančevo će dobiti novu liniju za separaciju otpada. Za nabavku opreme i radove Ministarstvo za zaštitu životne sredine opredelilo je 144 miliona dinara, a Grad Pančevo 28 miliona dinara. Nova linija za separaciju treba da omogući da se poveća stopa reciklaže. Linija za separaciju otpada je namenjena za razvrstavanje ambalažnog otpada koji je odvojen od ostalog komunalnog otpada na mestu nastanka – u domaćinstvima, u obrazovno-vaspitnim i drugim ustanovama, kod pravnih lica, na sportskim, kulturnim i drugim događajima i manifestacijama na teritoriji grada Pančeva.
Od 2013. godine postoji izgrađena hala s presom za baliranje sekundarnih sirovina u Vlasinskoj 1 u Pančevu, a opremanje hale savremenom linijom za razvrstavanje frakcija ambalaže stvara uslove da se u postrojenja za reciklažu, koja postoje u Srbiji, upute veće količine kvalitetnih sekundarnih sirovina iz Pančeva.
Takođe, postojeća privremena mobilna linija malog kapaciteta zamenjuje se savremenijom opremom, uz bezbedne i zdravije uslove za rad zaposlenih na manuelnom razvrstavanju frakcija ambalaže. Šire posmatrano, povećanjem stope reciklaže komponenata komunalnog otpada štede se prirodni resursi – sirovine, voda, energija, i smanjuje se zauzeće prostora za odlaganje otpada na postojećoj sanitarnoj deponiji, čiji se radni vek produžava.

Uspešna 2023. godina

Prošla godina je jedna od uspešnijih za JKP „Higijenu”: kupljena su dva nova auto-smećara, uz pomoć Grada su kupljena još tri i čeka se isporuka. Dopunom voznog parka unaprediće se efikasnost rada. Zaposleni će brže obilaziti sva stajališta za kontejnere. Ipak, ostaje molba sugrađanima da ne odlažu kabasti otpad – stari nameštaj, šut, granje i drugi baštenski otpad pored kontejnera, kao i užareni pepeo tokom jesenje i zimske sezone, jer je reč o komponentama otpada koje kamioni ne mogu prihvatiti.

Reciklaža je i sastavni deo cirkularne ekonomije i ima značajan efekat na smanjenje emisije gasova staklene bašte, što dugoročno posmatrano predstavlja doprinos smanjenju klimatskih promena. Jednim pokretom ruke i jednostavnom promenom navika u postupanju s kućnim otpadom svaki građanin preuzima deo odgovornosti za Pančevo koje ostavljamo budućim generacijama.
– Podelili smo 5.077 plavih posuda od 240 litara za odvajanje ambalažnog otpada i preko 100 plavih kontejnera od 1.100 litara stambenim zajednicama, da bi odvajali ambalažni otpad na mestu nastanka. Podela i uvođenje plavih kanti i kontejnera kao posuda za suvi ambalažni otpad, tj. plastiku, papir, metal i staklo, pravi je potez. Pokušavamo da uvedemo praksu odvajanja otpada na mestu nastanka, tj. u domaćinstvima, kako bi se omogućila reciklaža dela otpada i na taj način smanjile količine koje završavaju na sanitarnoj deponiji. Ambalažni otpad koji se razdvoji završi u Reciklažnom centru i posle razvrstavanja na liniji za separaciju balira se i transportuje u fabrike za reciklažu. Cilj ovog projekta je povećanje stope reciklaže na 15 odsto u naredne dve godine – rekao je direktor JKP-a „Higijena”.
Prema postojećim podacima, u Srbiji je stopa reciklaže otpada iz domaćinstava manja od dva odsto, dok se u Evropskoj unije 48 odsto komunalnog otpada reciklira.

S. Trajković

ŽELEZNIČKA KOMPOZICIJA NA TAMIŠU: Uskoro novi pešački koridor između centra grada i keja