Tradicionalno verovanje sugeriše da nije preporučljivo saditi bagrem blizu kuće, pa je zanimljivo saznati da je bagrem nekada bio poznat i kao „nerod“. Takođe, bagrem se ne preporučuje kalemiti, piše agroinfo.rs.

Ukoliko se susretnete s osušenim drvetom ili korenjem koje ugrožava temelje kuće, prema verovanjima, vreme je za redizajniranje dvorišta i sadnju biljaka koje su naši preci smatrali posebno poštovanim. Prva preporuka je sadnja drveća i žbunja, a zatim i cveća. Hrast lužnjak se često navodi kao najlepši ukras za dvorište, s obzirom na njegovu lepo razgranatu krošnju koja pruža gustu hladovinu. Ovom hrastu prija i blizina vode.

Lipa je bila sveto drvo za Slovene zbog lekovitih svojstava njenih cvetova. Ova vrsta drveta pruža dobru pašu za pčele, a lipov ugalj se koristi za prečišćavanje vode. Lipa se preporučuje saditi sa strane, blizu, ali ne iznad mesta za sedenje.

Vrba je nekada nazivana „Mirko“ tokom perioda kažnjavanja dece, dok se grančicama vrbe tradicionalno udaraju deca na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti uz reči „rasti kao vrba“. Kora vrbe smatra se lekovitom za prehladu.

Glog, otporan žbun, ima bobice koje se beru kada sazru i koriste za pravljenje džemova, čaja i soka. Glog je idealan za oblikovanje žive ograde, a pre sadnje se preporučuje dodavanje kreča u sadnu rupu.

Dren prvo cveta u proleće, a plodove daje u jesen. Ovo drvo se koristi za ukrašavanje kuća tokom Đurđevdana, a smatra se simbolom zdravlja. Deci se tradicionalno daje drenov cvet za Bogojavljenje kako bi ojačala njihova otpornost na bolesti.

Jabuka, omiljeno voće, se ne konzumira pre Petrovdana. Srbi su od davnina kalemljenjem očuvali jabuke, a oni koji to nisu radili, nisu smeli da ih seku. Petrovača, domaća sorta jabuke, karakteriše bujno okruglo stablo, a plodovi sazrevaju u julu. Tradicionalno se gajila šljiva još u staroj postojbini, a najkvalitetnija sorta za sušenje je požegača, koja sadrži najkvalitetnija etarska ulja.

(Pančevac)

DRAGULJ PRIRODE Šta se ono beli na Nadeli