Kako izabrati odgovarajuću terapiju za povišeni krvni pritisak, verovatno je jedno od najčešćih pitanja koja pacijenti sa ovim problemom postavljaju.
Odgovor obično nije jednostavan niti može biti univerzalan s obzirom na uzroke hipertenzije i postojeće zdravstveno stanje pacijenta. Bilo bi idealno kada bi se krvni pritisak regulisao promenom navika kada su pitanju unos kalorične hrane, soli, namirnica bogatih kalijumom ili nedovoljna fizička aktivnost. Tek kada utvrdimo da ove mere nisu uspešne u regulisanju krvnog pritiska, trebalo bi razmišljati o medikamentima.
Prednost imaju oni lekovi koji se uzimaju jednom dnevno, koji uspevaju da drže krvni pritisak u granicama normale u toku 24 sata i uz minimalna neželjena dejstva.
Lekari isto tako ističu važnu osobinu pojedinih lekova u sprečavanju komplikacija kardiovaskularne bolesti na duži period.
Takozvani tiazidni diuretici (lekovi koji povećavaju mokrenje) možda su najbliži idealnom leku koji ispunjava navedene osobine. Potreba za povremenim kontrolama elektrolita u krvi očigledno nije prepreka da ova kategorija lekova za pritisak bude najzastupljenija u kombinovanoj terapiji više lekova u istoj tableti. Druga važna grupa lekova su angiotenzin II receptor antagonisti, to jest inhibitori enzima angiotenzina. Naizgled komplikovan naziv ove grupe lekova ukazuje na njihovu osobinu da deluju na funkciju supstanci koje stežu krvne sudove i tako podižu krvni pritisak. Još jedna značajna osobina ovih lekova jeste sprečavanje patoloških promena na srcu i krvnim sudovima i prevencija infarkta miokarda. Ne manje važna uloga je u očuvanju strukture i funkcije bubrega. Predstavnici ove grupe lekova su enalapril i kaptopril.
Dobro poznati beta blokatori ne koriste se samo kod srčanih aritmija. Njihova osobina da, pored usporavanja srčane radnje, umanjuju jačinu stezanja srčanog mišića doprinosi i umanjenju krvnog pritiska.
Dokazano je da beta blokatori umanjuju smrtnost od kardiovaskularnih bolesti, a da u kombinaciji s diureticima doprinose manjoj učestalosti srčane slabosti, infarkta srca i moždanog udara.
Interesantno je svojstvo beta blokatora i da umanjuju tremu na javnim nastupima, pa mogu da budu od koristi i muzičarima ili glumcima.
Blokatori kalcijumskih kanala su lekovi koji doprinose smanjenju funkcije glatkih mišića krvnih sudova i posledično manjem krvnom pritisku. Ova grupa lekova je korisna kod pacijenata s hipertenzijom i koronarnom bolesti, a njeni predstavnici su amlodipin, diltiazem i verapamil.
(Pančevac/Doktor Miroslav Tepšić)
DOKTOR MIROSLAV TEPŠIĆ Alkohol i bahatost – opasni i po život
DR MIROSLAV TEPŠIĆ: I najbolja prva pomoć biće nedovoljna ukoliko se ubrzo ne pozove urgentna medicinska služba
.DOKTOR MIROSLAV TEPŠIĆ O PROGRAMU BRIGA O STARIMA Sve je manja uloga porodice, a još je nedovoljna i nemoćna uloga države