U poslednjih nekoliko decenija borba za prava žena na radnom mestu i zaštita porodilja postali su ključni elementi društvenog i pravnog diskursa. Nedavna odluka Ustavnog suda, koja se odnosi na obračun zarada tokom trudnoće, predstavlja značajan korak ka ostvarivanju jednakosti i pravičnosti za žene u Srbiji. Ova odluka označava prekretnicu, jer sada plata tokom trudničkog odsustva ulazi u obračun zarada za porodiljsku platu, što otvara nova pitanja i mogućnosti za žene koje su bile suočene sa neravnopravnim položajem u prošlosti.

Da li trudnice koje su bile u neravnopravnom položaju sada imaju pravo na obeštećenje i na koji način to pravo mogu da ostvare, u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, razgovaramo sa Tatjanom Macurom, članicom Udruženja „Mame su zakon“.

– Ovo je nova odluka Ustavnog suda Srbije koja se odnosi na delove člana 13. stav 1, koji govori o tome na koji način se ženama, koje imaju ugovor o radu, obračunava naknada zarade i odsustva sa rada radi nege deteta. Pre nego što je odluka stupila na snagu, u obračun zarada nije ulazio period korišćenja trudničkog bolovanja. Nakon što je ova odluka stupila na snagu 14. februara ove godine, sada će ženama u obračun naknada, ukoliko su koristile trudničko bolovanje, ući i ta naknada, kao i buduće naknade nakon što se žena porodi i krene da koristi svoje porodiljsko bolovanje i odsustvo sa rada radi nege deteta. Ovo nije prva odluka Ustavnog suda, jer se ova odluka konkretno odnosi na mogućnost žena, daje im priliku da ostvare obeštećenje, ukoliko su njihova prava povređena zbog prethodne verzije zakona. Ova verzija pruža mogućnost ženama koje imaju rešenje, koje je starije od 19. aprila 2019. da po automatizmu, ukoliko su koristile trudničko bolovanje, mogu da zatraže reviziju svojih rešenja. Međutim, u međuvremenu između ove odluke Ustavnog suda i stupanja na snagu ovog zakona, bila je još jedna odluka Ustavnog suda, na osnovu koje su žene, koje su se porodile od 1. jula 2018. godine, pa do stupanja te prve odluke Ustavnog suda, takođe ostvarile pravo na obeštećenje, a da bi to pravo ostvarile, dobile su nova rešenja sa novim datumima.

Iako se u medijima pojavila informacija da određene žene koje su se porodile od 1. jula 2018, pa do aprila 2019. godine, neće imati pravo na obeštećenje, Tatjana Macura kaže:

– To nije potpuna istina, s obzirom da će žene koje su po prethodnoj odluci Ustavnog suda ostvarile pravo na obeštećenje, tako što su dobile nova rešenja sa novim datumima, imati mogućnost da iskoriste to pravo i po novoj odluci Ustavnog suda. Žene mogu zatražiti obeštećenje od jedinica lokalne samouprave. Na sajtu Ministarstva za brigu o porodici izdata je instrukcija koja je verovatno dostupna i lokalnoj samoupravi. Žene koje smatraju da treba da podnesu zahtev za obeštećenje to će učiniti u organima koji su im prvobitno izdali rešenja kada su otvarale porodiljsko, odnosno odsustvo radi nege deteta – kaže Tatjana Macura.

Odluka Ustavnog suda ima veze i sa radnim stažom porodilje.

– Ta žena koja nije koristila trudničko bolovanje i koja je radila do poslednjeg trenutka, u njen obračun zarade su ušle zarade. Kod onih žena koje su iz medicinskih razloga morale da održavaju trudnoću zbog komplikacija, tokom održavanja trudnoće morale su imati otvoreno trudničko bolovanje. One to nisu uradile iz obesti, već zato što su bile prinuđene. Ustavni sud je zbog toga napisao ovu odluku i rekao je da je nepravedno da ove žene koje su morale da održavaju trudnoću imaju zaradu tokom tog perioda koja ne ulazi u obračun za porodiljsko odsustvo. To nije važno u svim slučajevima. Verovatno će biti besmisleno da podnose sve žene, jer ima puno onih koji imaju tri godine radnog staža i samim tim se njihove naknade tokom porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta zbog nekoliko meseci trudničkog odsustva neće bitno uticati na rešenja koja su dobili. Ali kod onih žena koje su bile zaposlene tek nekoliko meseci, to koliko su provele na trudničkom bolovanju će svakako napraviti razliku i bilo bi poželjno da one zatraže obeštećenje.

Tatjana Macura objašnjava i šta će zahtevati obeštećenje:

– Svaka žena koja smatra da je na bilo koji način oštećena, odnosno da je primala manju naknadu nego što je očekivala zbog činjenice da neko nije uračunao trudničko odsustvo, moći će da podnese zahtev u jedinicama lokalne samouprave. Zahtev je dostupan na sajtu Ministarstva za brigu o porodici, gde može zatražiti reviziju svog inicijalnog rešenja koje je dobila od jedinica lokalne samouprave.

Na pitanje da li sve žene treba da podnesu zahtev, ona kaže:

– Nema smisla da sve žene podnose zahtev, jer postoje one sa mnogo više radnog staža i jednostavno kod njih ta računica nema nikakvog smisla, jer bi došle skoro na isto ili bi umanjile svoje naknade što je besmisleno. Sa druge strane, žene koje imaju malo radnog staža, posebno van gradskih zona, suočavaju se sa većim izazovima. Postoje razlike jer žene u tom najreproduktivnijem periodu života teško dolaze do stalnog zaposlenja, posebno u sredinama gde kontrola radnika odnosno poslodavaca nije na visokom nivou, kao što je to slučaj u urbanim sredinama. Upoznala sam dosta žena iz Niša koje godinama rade, ali nisu prijavljene, i koje poslodavci prijavljuju tek kada ostanu u drugom stanju, pa su prinuđene da održavaju trudnoću. Kod njih će se zaista osetiti ta razlika, za razliku od onih žena koje su od prvog dana bile prijavljene na ugovor o radu i imaju godine radnog staža; kod njih se ta razlika neće videti i nema potrebe da ih opterećuje bilo šta oko ove odluke Upravnog suda. Žene koje su imale malo radnog staža, kod kojih nije bilo pre otvaranja trudničkog bolovanja 18 meseci, kod njih će se napraviti ta razlika i njima bi bilo poželjno da podnesu zahtev za obeštećenje – kaže Tatjana Macura i objašnjava da se ova odluka Ustavnog suda ne odnosi na žene preduzetnice:

– Ustavni sud ne donosi odluke o svim pitanjima istovremeno. U zavisnosti od toga kakve se inicijative ili žalbe pokreću, Ustavni sud reaguje. Ovde je sud eksplicitno odlučivao o stavu člana 13, stavu 1, koji se odnosi na žene koje imaju ugovor o radu. Danas reći da je nepravedno doneta odluka u odnosu na preduzetnice ili žene na privremenim poslovima ili na neke druge kategorije žena je netačno, jer sud o njima u ovom trenutku nije odlučivao. Posledice ove odluke se odnose isključivo na žene koje su pre odlaska na porodiljsko sa svojim poslodavcem imale zaključen ugovor o radu. Nekolike druge odluke Ustavnog suda su prethodno imale posledice na status žena koje se bave preduzetništvom ili imaju neki drugi radni angažman, ali ova konkretna odluka Ustavnog suda i konkretno ovaj član zakona, o kojem je ovaj put Ustavni sud odlučivao, odnose se na žene koje su imale ugovor zaključen sa poslodavcem.

Ona je objasnila koliki su rokovi za podnošenje žalbi.

– Rok za žene da podnesu zahtev za obeštećenje u jedinicama lokalne samouprave je šest meseci od stupanja na snagu odluke Ustavnog suda, što je negde polovina avgusta. Žene ne treba da paniče; postoji instrukcija Ministarstva za brigu o porodici koja je dostupna ženama na samo dva klika. Ukoliko njihova inicijalna rešenja, bez obzira na to kako su do njih došle, bilo po prethodnoj odluci Ustavnog suda ili na drugi način, spadaju u okvir ovih datuma i ako njihova rešenja nisu starija od 19. aprila 2019. godine, one mogu podneti zahteve za obeštećenje – dodaje.

Ko donosi instrukcije za primenu ove odluke Ustavnog suda?

– Nadležno ministarstvo od 2018. godine do danas bila su dva ministarstva, a danas je to samo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Nadležnost ovog ministarstva jest primena zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom – objašnjava Tatjana Macura i otkriva da li se očekuju još neke izmene zakona:

– Predsednik je najavio još neke izmene koje će se odnositi na povećanje jednokratnih naknada za žene koje rađaju svoje prvo dete. Ovi iznosi su već sada značajno povećani. U ovom trenutku iznose 377 hiljada dinara, naknada za prvo dete, i postoje roditeljski dodaci koji idu od prvog do četvrtog deteta, a sada je najavljeno i povećanje na pola miliona koje će ići na račun porodilja koje rađaju prvo dete. Ono što ja očekujem su i izmene za preduzetnice. To nije u domenu Ministarstva za brigu o porodici i demografska pitanja, već je to u nadležnosti Ministarstva zdravlja, tačnije, to je u vezi sa zakonom o zdravstvenom osiguranju. To je jedna od inicijativa Udruženja „Mame su zakon“, da se ženama koje samostalno obavljaju neku delatnost, a koje su primorane da odsustvuju sa rada, obračuna naknada od 100 posto prema rešenju koje su dobile od poreske uprave.U ovom trenutku, prema zdravstvenom osiguranju, njima je obračun tih naknada 50 posto, za razliku od drugih žena koje po nekim drugim ugovorima imaju pravo na 100 posto naknade. Nadam se da će se i ovaj problem rešiti u budućnosti – zaključila je Tatjana Macura u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

(Pančevac/Dnevnik/K1)