Ova godina je prestupna, jer umesto 365 ima 366 dana. Znači da februar mesec ima 29. dana. Prestupna je svaka četvrta godina prema gregorijanskom kalendaru koji koristi većina sveta.

Prestupne godine veoma su važne za planetu i bez njih naše godine izgledale bi drugačije.

Dvadesetdeveti februar naziva se i prestupnim danom, a mnogi ga vezuju za različita sujeverja i neobične običaje.

Svake četvrte godine preostali sati se sabiraju.

Prestupne godine postoje jer je jedna godina u gregorijanskom kalendaru nešto kraća od solarne, zbog vremena koje je potrebno da Zemlja obiđe krug oko Sunca.

Kalendarska godina ima tačno 365 dana, a solarna otprilike 365,24 dana, odnosno 365 dana, pet sati, 48 minuta i 56 sekundi.

Ideja o prestupnim godinama datira još iz perioda Rima, kada je kalendar imao 355 dana, umesto 365, a on je bio napravljen na osnovu mesečevih ciklusa i faza.

Rimljani su primetili da njihov kalendar nije u skladu sa godišnjim dobima, pa su počeli da dodaju dodatni mesec, koji su nazvali Marcedonijus, svake dve godine kako bi nadoknadili dane koji nedostaju.

Godine 45. pre nove ere, rimski car Julije Cezar uveo je solarni kalendar, zasnovan na kalendaru koji je razvijen u Egiptu. Svake četiri godine februar dobija dodatni dan da kalendar bude u skladu sa Zemljinim putovanjem oko Sunca. U čast Cezara, ovaj sistem je još poznat kao Julijanski kalendar, prenosi rts.

Poslednje „štimanje“ kalendara
Kako je vreme odmicalo, ljudi su shvatili da putovanje Zemlje nije bilo tačno 365,25 dana, trebalo joj je 365,24219 dana, a to je 11 minuta manje. Dodavanje celog dana svake četiri godine je zapravo bila malo veća korekcija nego što je bilo potrebno.

Papa Grgur Trinaesti je 1582. godine potpisao naredbu koja je imala malu korekciju. I dalje bi postojala prestupna godina svake četiri godine, osim u „vekovnim“ godinama – godinama koje su deljive sa 100, na primer 1.700 ili 2.100.

Možda zvuči kao zagonetka, ali ovo prilagođavanje je učinilo kalendar još preciznijim, pa je tada i nastao Gregorijanski kalendar, piše Science Alert.

Šta bi bilo da nismo imali prestupne godine?
Da kalendar ne pravi tu malu korekciju svake četiri godine, ne bi bilo usklađenosti sa godišnjim dobima.Tokom vekova, nastao bi problem, pa bi se solsticij i ravnodnevnica dešavali u različito vreme.

Za otprilike 700 godina leto na severnoj hemisferi počelo bi u decembru, a ne u junu mesecu.

Drugi kalendari širom sveta imaju svoje načine održavanja vremena. Jevrejski kalendar, koji regulišu Mesec i Sunce , je kao velika slagalica sa ciklusom od 19 godina. S vremena na vreme, dodaje se prestupni mesec kako bi se osiguralo da se posebne proslave dešavaju u pravo vreme.

View this post on Instagram

A post shared by CBS News (@cbsnews)

Islamski kalendar je još jedinstveniji. Prati faze Meseca i ne dodaje dane. Pošto lunarna godina traje samo 355 dana, ključni datumi u islamskom kalendaru pomeraju se 10 do 11 dana svake godine po solarnom kalendaru.

Tako Ramazan, islamski mesec posta, ove godine pada u deveti mesec islamskog kalendara. U 2024. godini biće u periodu od 11. marta do 9. aprila, 2025. godine od 1. do 29. marta, a 2026. godine slaviće se od 18. februara do 19. marta.

Kada slavite rođendan kada ste rođeni 29. februara
Mnogo narodnih verovanja vezano je za prestupnu godinu, ali i za one koji se rode na današnji dan, pre svega zbog činjenice da tek svake četvrte godine slave rođendan. Zbog neobičnog datuma rođenja, ljudi rođeni 29. februara u školu polaze sa nepune dve godine, punoletni su sa četiri i po, a kada dođu u doba baka i deka imaju samo 15 godina.

Jedna među takvima je i Lea, srednjoškolka iz Beograda koja danas slavi četvrti rođendan.

Lea Botka je učenica drugog razreda Pete ekonomske škole u Rakovici i kaže da joj se sviđa što je rođena na dan koji je u kalendaru svake prestupne godine.

Lea Botka puni 16 godina, a ovo je tek četvrti put da rođendan slavi baš na datum svog rođenja.

„Kad god upoznam nekog odmah se začude kako je meni 29. februara rođendan i prvo im treba vremena da shvate kako je to prestupna godina, i onda ja krenem da se smejem, i onda me pitaju kad ja slavim rođendan. Ali se vremenom naviknu, a to meni nije problem. Posebnija sam od njih“, kaže Lea.

„Dok sam bila mlađa meni i mojim drugarima je bilo jako čudno kad ja da slavim rođendan , pa sam na času geografije naučila da zemlji oko sunca treba 365 dana i šest sati i da će svake četvrte godine biti 29. februar i to nam je jako bilo zanimljivo i čudno na neki način, a meni je to posebno“, dodaje slavljenica.

Rođeni na današnji dan svima su zanimljivi.

„Čim sam se rodila, novinari su došli da intervjušu moju mamu i ostale majke koje su rođene 29. februara i tad su nas slikali.“

A kako se prijatelji snalaze kada godina nije prestupna, kada joj čestitaju rođendan?

„Meni nije poblem da mi čestitaju i 28. i 1. marta. Neki i u ponoć između 28. i 1. marta čestitaju, porodica i bliski prijatelji. Nije mi problem, ali većinom slavim prvi vikend koji naiđe posle 28.“, dodaje Lea.

„U školi moja nastavnica je zakazala kontrolni 29. februara. Čim sam čula, ustala sam i zamolila je da nam pomeri kontroli jer je to datum jedan u četiri godine i meni jako znači“, priznaje Lea Botka.

U Leinom pasošu piše da je rođena 29. februara, ali mnogi sajtovi i elektronski sevisi ne nude 29. februar kao datum rođenja.

(Pančevac/Penzinisani)