10 UČENIKA IZ SLOVAČKE BORAVILO U PANČEVU Evo kakve utiske nose iz našeg grada
Deset učenika iz sela Rozhanovce iz Slovačke, boravilo je protekle nedelje u Pančevu u sklopu Erasmus + projekta.
Gosti iz Slovačke su u ponedeljak, krenuli na časove biologije, engleskog jezika i likovne kulture u OŠ ,,Stevica Jovanović’’.
Na času biologije, kod nastavnice Vesne Hlavati Širka, bavili su se istraživanjem uzroka ugroženosti vrsta u Srbiji i o tome su napravili poster na engleskom jeziku zajedno sa učenicima sedmog i šestog razreda ove škole. Popodne su posetili Slovačku evangelističku crkvu u Vojlovici i udruženje Slovaka ,,Đetvan’’ gde ih je oduševio entuzijazam Slovaka u čuvanju svog jezika i kulture.
U utorak, na času engleskog jezika kod nastavnice Sandre Eremić, učenici su saznali koliko su ekološki osvešćeni, koje su im dobre navike za očuvanje životne sredine i koje navike mogu steći da bi čuvali životnu sredinu. Na času likovne kulture, kod nastavnice Zore Dejanovske, pravili su poster saradnje na kome su nacrtali obrise Grete Turnberg, mlade aktivistkinje zaštite životne sredine, kao i poznatog britanskog prirodnjaka Dejvida Atneboroa. Ovi posteri rađeni su tehnikom slagalice, gde je svaki deo slike obojen različitom bojom, ali zajedno daju jedinstven crtež. Na času biologije su se upoznali sa nasleđivanjem osobina i provežbali kroz genetiku goluba gde su na nagrađenom nastavnom materijalu nastavnice proverili razumevanje naučenog gradiva.
U poseti reciklažnom centru JKP ,,Higijena’’ Pančevo gosti iz Slovačke videli su separisanje sekundarnih sirovina i osvestili značaj reciklaže. Uvideli su koliko je bitno da se papir, staklo i plastika odvajaju u domaćinstvu da bi bili brže upotrebljeni za reciklažu. U Narodnoj bašti su se upoznali sa vrstama drveća koje raste kod nas, a neke biljke su i nacrtali. Sa izviđačima ,,Crne rode’’ iz Pančeva družili su se uz vatru, pravili bedževe za promociju zaštite prirode i oprobali se u brzom podizanju šatora.
U sredu u Beogradu slovački učenici su posetili muzej Nikole Tesle i obišli Kalemegdan. U Narodnom muzeju su posetili izložbu velikana srpskog slikarstva gde su ih oduševile slike sa mnoštvom detalja i raznih tekstura.
Četvrtak je bio dan za upoznavanje Pančeva, u čemu su im pomogli učenici ekonomske škole, turistički vodiči Robert Marković, Leonardo Motorožesku i Ana Marija Tatomirov. Učenici ekonomske škole su sa Slovacima komunicirali na odličnom engleskom jeziku i potrudili su se da im najznačajnije činjenice o znamenitostima grada ispričaju.
– Obilazak grada, sa našim gostima, smo započeli od starog gradskog jezgra. Posetili smo Narodni muzej i Gradski park, Korzo, ispričali smo im istoriju u vezi sa starom Štapskom zgradom. Videli su Crveni magacin i prošetali kejom. Najveći utisak na njih je ostavio trg kod Gimnazije i Rimokatolička crkva svetog Karla Boromejskog, izjavila je za portal 013info Ana Marija Tatomirov.
Nastavnice slovačkih učenika bile su impresionirane profesionalnošću ovako mladih ljudi.
Poslednji dan boravka bio je rezervisan za prezentovanje urađenih postera i sumiranje rezultata kao i obilazak okolnih naselja sa slovačkim stanovništvom. U Galeriji naivne umetnosti u Kovačici učenicima su bili predstavljeni radovi Martina Jonaša i Zuzane Halupove. Padinska evangelistička crkva posetioce je oduševila svojom veličinom.
Beli zidovi i tamne klupe crkve predstavljaju predivan kontrast, utisci su nastavnice engleskog jezika Martine Dombiove, vođe Erasmus plus projekta.
Etno dom u Padini gostima je predstavila etnološkinja Evka Obšustova. Ispričala je detalje o organizaciji etno kuće i mobilijaru u njoj. Nastavak obilaska bio je u Padinskoj slovačkoj školi gde je dobrodošlicu poželela direktorka škole Ljudmila Toman. Na času istorije, nastavnik Vadimir Halaj održao je čas o dolasku Slovaka u Padinu i na harmonici je svirao slovačku pesmu koju su svi učenici i nastavnici naučili da pevaju.
Gosti Pančeva bili su impresionirani srdačnošću ljudi u Pančevu, Vojlovici i Padini. Iz našeg grada otišli su ponosni i oduševljeni jer ovdašnji Slovaci posle toliko godina čuvaju tradiciju izvan granica svoje zemlje.