SVAKI SEDMI PENZIONER INVALIDSKI Prosečno dobijaju po 35.000 dinara mesečno

09:20

15.05.2024

Podeli vest:

Pixabay

Svaki sedmi penzioner je u invalidskoj penziji ukoliko se uzmu u obzir dva validna podatka – skoro 1,7 miliona koliko penzionera imamo ukupno i skoro 240.000 penzionera koliko ih je steklo pravo na invalidsku penziju.

Prema podacima PIO Fonda, u Srbiji trenutno ima nešto manje od 239.000 penzionera koji primaju invalidsku penziju.

Prosečna invalidska penzija u Srbiji je 35.000 dinara. Do 20.000 dinara prima oko 1.000 penzionera.

Pravo na invalidsku penziju imaju svi za koje se utvrdi da je gubitak radne sposobnosti nastao do neophodnih godina za starosnu penziju. Takođe, pravo na invalidsku penziju se ostvaruje ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža a ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, za šta je potrebno najmanje 5 godina radnog staža osiguranja.

Izuzetak od ovog pravila su svi oni osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života, tj do 20 godina je potrebna najmanje jedna godina staža osiguranja, do 25 godina dve godine staža osiguranja a do 30 godina su potrebne 3 godine staža oiguranja.

Procedura dobijanja invalidske penzije
Kada je u pitanju invalidska penzija bolesti zbog koje osiguranik podnosi zahtev podležu proceni organa veštačenja koji svojim nalazom, mišljenjem i ocenom, u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidno osiguranje. Kada je u pitanju invalidska penzija uslovi propisuju da se ona isplaćuje do dana prestanka osiguranja.

Kada je u pitanju invalidska penzija dijagnoza može da se utvrdi i nakon prestanka osiguranja, odnosno da invalidnost postoji i pre podnošenja zahteva. U tom slučaju, penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci od dana podnošenja zahteva za invalidsku penziju, piše Blic.

Procedura je ukratko sledeća: osiguranik podnosi zahtev filijali Fonda PiO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja. Prilikom veštačenja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova. Medicinska dokumentacija koja se podnosi uz predlog za utvrđivanje invalidnosti obuhvata: – otpusne liste; – specijalističke nalaze; – dijagnostičke testove; – laboratorijske nalaze. Medicinska dokumentacija podnosi se u originalu ili overenoj fotokopiji.

Za veštačenje medicinskih činjenica čiji je uzrok profesionalna bolest, pored navedene medicinske dokumentacije, prilaže se i ekspertiza Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ – Beograd, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš, odnosno Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, izrađena u skladu sa aktom o utvrđivanju profesionalnih bolesti, prenosi Blic.

A evo šta je sve potrebno od dokumentacije za invalidsku penziju
Prilkom podnošenja prijave, potrebno je priložiti i sledeća dokumenta:

Obrazac br. 1. izdat od strane izabranog lekara, sa originalnom medicinskom dokumentacijom (specijalistički nalazi, snimci, otpusne liste i dr);
Potvrdu o radnom mestu sa opisom poslova koje osiguranik obavlja u momentu podnošenja zahteva;
Prijavu o povredi na radu, ukoliko je osiguranik pretrpeo povredu na radu;
Dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopiju vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka);
Dokaz o korišćenju prava, odnosno evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje;
Fotokopiju lične karte ili uverenje o prebivalištu (dokaz kojim se potvrđuje identitet;
Fotokopiju zdravstvene knjižice;
Dokaze o stažu osiguranja navršenom u Republici Srbiji – zaključena radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji;
Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje ili savez (za period do 31. decembra 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 01. januara 2006. godine.)
Uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje (sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa) za period obavljanja samostalne delatnosti. Ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. decembra 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. avgusta 2004. godine);
Uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje (sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa) izdato za period obavljanja poljoprivredne delatnosti;

Dokaz o stažu u inostranstvu.
Evo i da li se uzima u obzir medicinska dokumentacija privatne klinike
Jedno od najčešćih pitanja postavljenih PIO Fondu oko invalidske penzije je i to da li komisija uzima u obzir i medicinsku dokumentaciju koju je izdala privatna klinika.

Inače, od 1,65 miliona penzionera koliko ih je u martu bilo na platnom spisku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, najveći je broj onih iz kategorije zaposlenih.

Njih je bilo 1,4 miliona i oni su činili 85 odsto od ukupnog broja penzionera.

Drugi po brojnosti su oni iz kategorije poljoprivrednih penzionera, kojih je u martu bilo 134.037 ili 8,1 odsto od ukupnog broja a treći korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti, njih 113.333 čiji je udeo u ukupnom broju iznosio 6,9 odsto.

Kada je reč o korisnicima prema vrsti penzije, najbrojniji su bili starosni penzioneri, koji su činili 66,3 odsto od ukupnog broja, slede porodični penzioneri sa udelom od 19,7 odsto dok je najmanje invalidskih penzionera, 14 odsto.

Što se tiče visine penzije, gledano po kategorijama najveći prosek je zabeležen kod penzionera iz kategorije zaposlenih, 48.456 dinara, slede korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti sa prosekom od 42.750 dinara dok su najmanje bile poljoprivredne penzije koje su u proseku iznosile 19.785 dinara. Posmatrano, prema vrsti penzije, starosne penzije su prirodno bile najveće i u proseku iznosile 49.109 dinara, druge po visini bile su invalidske sa prosekom od 42.150, a najmanje porodične, čiji korisnici su za mart u proseku dobili po 36.974 dinara, objavio je Tanjug.

(Pančevac/Blic)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre postavljanja komentara, molimo pročitajte i složite se sa uslovima korišćenja


The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.