Ruska svetinja po treći put među Srbima!

Drevna i čudotvorna koreno-kurska ikona Božje Matere od 11. do 20. juna boraviće po treći put među Srbima, koji će imati priliku da joj se poklone u Vaznesenjskoj crkvi, a nakon Spasovdanske litije u Hramu Svetog Save.

Na poziv Njegove svetosti, patrijarha srpskog Porfirija, mitropolit istočnoamerički i njujorški Ruske zagranične crkve (RZC) Nikolaj doneće ovu ikonu i posetiti hramove i manastire SPC, kao i istorijska mesta povezana s RZC u Srbiji.

Ova ikona je starija nego što se za nju zna. Seljak je našao 1295. kod korena hrasta, okrenutu licem prema zemlji. Podigao je i tog trenutka je potekao izvor na samom tom mestu gde je ležala. Doneta je u grad Rilsk, gde je jedino nije dočekao knez Jurij Šenjaka, za šta je kažnjen slepilom. Tek kad se pokajao i pomolio pred ikonom, ponovo je progledao. Iz blagodarnosti sagradio je hram u slavu Rođenja Presvete Bogorodice, u kom je čuvana ikona.

Kad su Tatari spalili Kursk 1383, ostavili su ikonu razbijenu napola ispod istog hrasta i odveli njenog čuvara, oca Bogoljuba, u ropstvo. Otac Bogoljub je otkupljen i, kad se vratio, našao je ikonu koja je odmah srasla.

Koreno-kurska ikona jedna je od najvećih svetinja ruskog vernog naroda. Njoj su se klanjali carevi, pa i oni koji su imali i srpske korene poput Ivana Vasiljeviča Groznog i njegovog sina Fjodora Ivanoviča. Nosili su je ispred vojski kad su branili zemlju, pa je tako poslata i njena kopija u zlatnom okovu 1812, kad je general Mihail Kutuzov prognao Napoleona iz Rusije. Kutuzov je kasnije u pismu zahvalio građanima Kurska s priznanjem da je pobedi pravoslavne vojske doprinela i čudotvorna ikona.

U Srbiju je ova ikona prvi put doneta u proleće 1920, pa je na zahtev Crnog Barona, belogardejskog generala Petra Vrangela, vraćena na Krim, gde je pokušao da se suprotstavi Crvenoj armiji. Nije uspeo, pa je čudotvorna ikona iste godine ponovo doneta u Srbiju, gde je ostala do 1944. Čuvana je prvo u fruškogorskom manastiru Jazak, pa u ruskoj Troickoj crkvi, iza beogradske crkve Svetog Marka, gde počiva general Vrangel.

Kad se Crvena armija 1944. približila i Beogradu da zajedno s našim snagama otera Nemce, Ruska zagranična crkva evakuisala je ikonu u Ameriku. Obe ruske crkve, u matici i dijaspori, nikad nisu zaboravile kako je verni srpski narod čuvao njihovu svetinju. Ova čudotvorna ikona je samo dva puta bila doneta na poklonjenje u Rusiju, a sad će, posle 80 godina, opet biti i među Srbima. Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg ulicama Beograda će ići Spasovdanska litija s koreno-kurskom ikonom Bogorodice i moštima Svetog Justina Ćelijskog.

Isceljenje prepodobnog Serafima Sarovskog
Carica Katarina Druga 1764. zabranila je krsni hod s koreno-kurskom ikonom. Uoči poslednje litije, bolesnom dečaku Prohoru javila se Bogorodica i obećala da će ga posetiti i isceliti od bolesti. Nekoliko dana kasnije ulicom je prošla litija s ovom ikonom, a zbog iznenadnog pljuska povorka je ušla u njegovo dvorište. Ikonu su proneli preko bolesnog deteta, koji je celivao, i ubrzo se oporavio. Dečak je porastao i postao monah, podvižnik i jedan od najčitanijih pravoslavnih autora, za šta je proglašen prepodobnim.
Ovo čudo je careve Pavla Prvog i Aleksandra Prvog navelo da ponovo dozvole litije s koreno-kurskom ikonom, koje su postale najmasovnije u carskoj Rusiji.

Evo kad se slavi ikona koreno-kurska
– 8. marta u sećanje na dan 1898, kad je ostala neoštećena od eksplozije koju su podmetnuli anarhisti
– svakog devetog petka posle Uskrsa
– 8. septembra, na dan kad je nađena 1295.
– 27. septembra na praznik ikone Božje Matere „Znamenje“