Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti o drogama (EMCDDA) upozorio je na pojavu novog sintetičkog opioida koji se proizvodi u Kini, a masovno dolazi preko Baltika u zapadnu Evropu, prodirući na tržište heroina i masovno ubijajući ljude.

Droga zvana „Nitazen“ odgovorna je za nagli porast smrtnih slučajeva u Estoniji i Letoniji prošle godine – skoro 100, a isto se sada događa u Francuskoj i Irskoj, piše Politiko. U izveštaju o drogama za 2024. EMCDDA navodi da je ta droga 100 puta jača od heroina, ali i od sintetičkog opoida fentanila.

Dok je „opioidna kriza“ u razmerama u kojoj postoji u Sjedinjenim Američkim Državama još uvek daleko za Evropu, šest od sedam novih sintetičkih opioida bili su nitazeni. Kako se navodi, to je tržište droga koje se brzo razvija, na kome su nedozvoljene droge široko dostupne i nove moćne sintetičke supstance nastavljaju da se pojavljuju, rekao je direktor EMCDDA Aleksis Guzdil.

Nitazeni, proizvedeni u Kini već nekoliko godina su na radaru zdravstvenih i agencija za sprovođenje zakona. Sintetički opioidi, prvenstveno fentanil, ubili su oko 75.000 ljudi u SAD prošle godine, dodajući milion onih koji su umrli otkako je epidemija upotrebe lekova protiv bolova na recept eksplodirala u zemlji oko 2000. godine.

U SAD su lekovi protiv bolova ustupili mesto heroinu, a heroin sintetičkim opioidima, što je izazvalo strah od sličnog procesa u Evropi. To je posebno zabrinjavajuće s obzirom na preteću mogućnost „heroinske suše“, budući da su u aprilu 2022. godine, talibani zabranili uzgoj opijuma i preradu heroina u Avganistanu, čime su uništili 95 odsto avganistanske proizvodnje. S obzirom na to da zemlja čini devet desetina svetske ponude, to znači da evropski korisnici heroina konzumiraju svoj put kroz ograničene zalihe.

– Bilo bi mudro pripremiti se za moguću nestašicu heroina krajem 2024. ili 2025. – predviđa EMCDDA.

Iako je agencija saopštila da je prerano da se utvrdi da li bi smanjenje dostupnosti heroina dovelo do većeg tržišta za sintetičke opioide, zemlje EU bi ipak trebalo da prošire pristup lečenju, pojačaju programe razmene igala i naprave zalihe anti-opioidnog leka naloksona kako bi se sprečila predoziranja, navodi se u izveštaju.

Te mere bi takođe pomogle da se reši još jedna narkotička tempirana bomba – transformacija kokaina u masovno potrošačko dobro. Kada se beli prah prvi put raširio u Evropi 1980-ih, kokain je bio elitna droga, povezana u popularnoj kulturi sa poznatim ličnostima, a danas je svuda i njegova pristupačnost je porasla, kao i negativni zdravstveni efekti koje nosi sa sobom.

Upotreba kokaina izgleda da postaje sve češća u ranjivijim ili marginalizovanim grupama u nekim zemljama, kao što su Francuska i Belgija, navodi se u izveštaju i dodaje da se ubrizgavanje kokaina i upotreba krek kokaina prijavljuju u sve većem broju zemalja, doprinoseći brojnim lokalizovanim epidemijama HIV-a u Evropi poslednjih godina. Kako se navodi, nestao je glamur i sa upotrebom kreka se širi velikim zapadnoevropskim gradovima, a lokalne i nacionalne vlade pokušavaju da nađu odgovore.

(Pančevac/K1info)

DOKLE JE STIGLA ISTRAGA ZA UBISTVO DANKE ILIĆ? Gotova skoro sva veštačenja, ali jedan DOKAZ može biti KLJUČAN!