O ROMANU VALENTINE NOVKOVIĆ „POMENIK“ u petak u Gradskoj biblioteci
Valentina Novković, poznata na književnoj sceni i kao autor pesama i proznih dela, ali i kao prevodilac, u pančevačkoj Gradskoj biblioteci će u petak, 28. juna od 18 časova predstaviti svoj roman „Pomenik“.
O knjizi će pored autorke govoriti i Milovan Stanković i profesor dr Golub Jašović.
Milko Stojković o romanu „Pomenik“
„Knjiga je pisana običnim rečima, narodnim govorom čoveka koji je rođen, živeo i uspevao da opstane u kraju gde priroda i okolnosti nisu uvek blagonaklone i darežljive. Valentina taj govor ne ulepšava, ne ukrašava, ne šminka da bi se nekom dopao, jer on najlepše zvuči baš onakav kakav jeste. Knjiga bez „pametovanja”, mudrovanja, deljenja saveta i uputstava za život, ali je kao celina jedna velika pouka i mudrost jer se naviše uči od muke, sirotinje i dečje nevinosti. Događaji se ređaju hronološki počev od pradede Anđelka, deda Trajka koji ni za živu glavu ne želi da napusti svoje ognjište i svoju muku u zamenu za bolji život. „Ne, ja sьm roden u planinu, u planinu ču umrem…”. A onda svedočanstva o gotovo svemu najbitnijem što čini život. „Ti bi da znaješ kako se živelo, eh, beše život, a sьg su kujće bez vrata i prozori, pusteju… Sve če ti reknem, kako pantim, …” „Moj si je život golemo pisanje!”.
Milijan Despotović o romanu „Pomenik“
Knjigom priča „Pomenik“, književnica Valentina Novković, dala je pun značaj životu i govoru ljudi iz sela Bitvrđe na vlasinskoj visoravni. Bogatstvom ovog dijalekta bavili su se njegovi znalci sa ukazivanjem na književnu baštinu kojoj se pridodaje i ova knjiga: „Da se pomene kakoj se živelo, rabotilo, kakoj se i mukuvalo i raduvalo, kolevkalo i umiralo.“ Valentina je u svojim pričama, bolje kazati razgovorima na terenu, kao dijalektološki putopisac, umela svom sagovorniku da postavi nečujno pitanje, i da ga sluša dok govori, da joj „sve če rekne“. A priča teče („Čuma i vampir“), od rodoslovne do socijalne etape u vremenu života, prepoznatljive u velikim zadrugama, do deoba, života u ratno i poratno vreme, radu i nadnici… Radost i tegoba iskazana u prvom licu, a sve sa ciljem da se čuje onaj koji govori onako „kako ga pamet uči da trag ostane na ovuj zemlju što lelek i pesmu panti.“
Valentina Novković je do sada objavljivala i poeziju i prozu, bavi se i književnom kritikom a prevodi sa ruskog. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Kazahstana. Pesme su joj prevođene na ruski, engleski, rumunski, uzbečki, azerbejdžanski, poljski i druge jezike. Dobitnica je mnogih priznanja za poeziju i prozu, kao i za prevođenje. A objavila je knjige poezije: „Bezvremeno“ (Draslar, 2014) „Kap na suš“ (Partenon, 2018), „Odgonetke nežnosti“ (Liberland Art, 2021), „Nebogledni pev“ (ASoglas, 2022)) „Nemiri, pomirice“ (Sunčani breg, 2023), kao i zbirku priča „Dva sata od zbilje“ (UKS, 2020) i roman „Pomenik“ koji sada predstavlja i u Pančevu
(Pančevac)
U PETAK U MUZEJU promocija albuma Hora „Prepodobni Roman Slatkopojac”
