Mnogi, pre svega stariji ljudi, imaju naviku da svakodnevno uzimaju aspirin u nadi da će smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, iako se ova praksa preporučuje samo određenim visokorizičnim pacijentima – a uzimanje bez preporuke lekara može da dovede do značajnih rizika.

Kardiovaskularne bolesti utiču na srce i krvne sudove i ponekad mogu da dovedu do srčanog ili moždanog udara. Većina srčanih i moždanih udara nastaje kada začepljenje arterija, uzrokovano nakupljanjem plaka, zaustavi krv da putuje do srčanog mišića ili mozga – ali evo gde dolazi aspirin.

Aspirin pomaže u razređivanju krvi, što može da spreči stvaranje ovih krvnih ugrušaka. Zbog toga se već dugo preporučuje uzimanje male doze aspirina dnevno kako bi se smanjio rizik. Međutim, pošto aspirin razređuje krv, postoji rizik od prekomernog krvarenja.

Poslednjih godina, medicinska i naučna zajednica su shvatile da rizik od aspirina može biti veći od koristi za mnoge pacijente, posebno starije osobe i odrasle koji već uzimaju statine ili druge lekove, piše CNN.
Američki koledž za kardiologiju i Američko udruženje za srce ažurirali su svoje smernice 2019. godine kako bi rekli da „aspirin treba retko koristiti u rutinskoj primarnoj prevenciji“ aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti zbog nedostatka neto koristi. Primarna prevencija se odnosi na pacijente koji nemaju istoriju kardiovaskularnih bolesti, srčanog ili moždanog udara i uzimaju aspirin da bi sprečili prvi slučaj.

Konačne preporuke američke Radne grupe za preventivne usluge o upotrebi aspirina, izdate 2022. godine, došle su nakon godina preporuka aspirina za sprečavanje srčanog i moždanog udara.

Stariji pacijenti ne haju za nove smernice
USPSTF – grupa nezavisnih stručnjaka koja daje preporuke kako bi pomogla u donošenju odluka lekara, a njihove preporuke takođe utiču na odluke osiguravajućih kompanija o nadoknadi troškova, sada preporučuje da odrasli stariji od 60 godina počnu da uzimaju niske doze aspirina za prevenciju prve kardiovaskularne bolesti. Preporučuje se da odrasli od 40 do 59 godina koji imaju 10 odsto ili veći rizik od razvoja bolesti u narednoj deceniji donesu individualne odluke o tome da li da počnu redovno da uzimaju niske doze aspirina.

Ipak, nekoliko lekara kaže da uprkos rizicima, neki od njihovih pacijenata nastavljaju da prate zastarele smernice i uzimaju dnevne niske doze aspirina iako im se to ne preporučuje.

Najnovije istraživanje o prevalenciji upotrebe aspirina za prevenciju kardiovaskularnih bolesti sugeriše da je 2021. godine skoro trećina odraslih osoba starijih od 60 godina bez kardiovaskularnih bolesti i dalje koristila aspirin.

Studija, objavljena u sredinom juna ove godine u Annals of Internal Medicine, uključuje podatke o više od 180.000 ljudi iz Nacionalnog zdravstvenog intervjua američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Analiza podataka pokazala je da je oko 19% ispitanih odraslih osoba starijih od 40 godina prijavilo da uzima aspirin za primarnu prevenciju bolesti. Među odraslim osobama starijim od 60 godina, skoro 30% je izjavilo da uzima aspirin za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, a oko pet odsto svih odraslih osoba starijih od 60 godina izjavilo je da koriste aspirin bez lekarskog saveta.

„Bio sam donekle iznenađen učestalošću stalne upotrebe aspirina kod starijih osoba“, rekao je dr Mohak Gupta, stalni lekar na Klivlendskoj klinici i glavni autor studije.

Studija sugeriše da milioni odraslih u SAD koji nikada nisu imali kardiovaskularne bolesti i dalje svakodnevno uzimaju aspirin, uprkos preporukama protiv toga.

I jedan aspirin dnevno može biti opasan
Jedan aspirin dnevno može dovesti do anemije kod starijih osoba, kaže studija

Odvojeno istraživanje koje su prošle godine sproveli istraživači sa Univerziteta u Mičigenu otkrilo je da je oko četvrtina ispitanih odraslih osoba, starosti od 50 do 80 godina, prijavilo da redovno uzima aspirin, oko tri ili više dana u nedelji – i to je primećeno više kod muškaraca nego kod žena.

Među onima koji redovno uzimaju aspirin, 89 odsto je izjavilo da uzimaju niske doze aspirina, dok je 11 odsto navelo da uzimaju aspirin redovnim intenzitetom, što povećava rizik od prekomernog krvarenja.

Otprilike polovina starijih odraslih osoba koje redovno uzimaju aspirin izjavila je da su počele pre više od pet godina; oko 19% je reklo da je počelo pre četiri do pet godina, a 30% je počelo u poslednje tri godine. Istraživanje, nazvano Nacionalna anketa o zdravom starenju, sprovedeno je onlajn i telefonom u julu i avgustu 2023. godine i obuhvatilo je više od 2.600 odraslih.

Pošto se aspirin istorijski smatrao preventivnim sredstvom za kardiovaskularne bolesti, bilo je teško promeniti neke od društvenih pogleda i ponašanja među starijim osobama.

„Aspirin se preporučuje za sprečavanje prvog srčanog ili moždanog udara od kasnih 1990-ih“, rekao je Gupta. „Kao rezultat toga, upotreba aspirina za primarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti i dalje je veoma rasprostranjena, posebno među starijim osobama koje su pod većim rizikom od kardiovaskularnih događaja“.

pexels-cottonbropexels-cottonbro

„Konačna sigurnosna mreža“
Rane studije o upotrebi aspirina, koje datiraju iz 1980-ih i 1990-ih, pokazale su da postoji korist od uzimanja aspirina za primarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti, rekao je kardiolog dr Donald Lojd-Džons, bivši predsednik Američkog udruženja za srce i predsednik odeljenje za preventivnu medicinu na Univerzitetu Northwestern.

„Ali razmislite šta se još dešavalo u to vreme. Nismo zaista koristili statine kod velikog broja pacijenata. Nismo radili dobar posao u kontroli krvnog pritiska. I tako je aspirin, kao „konačna sigurnosna mreža“ za prevenciju srčanog ili moždanog udara, jer sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, dobio prostor da deluje“, rekao je Lojd Džons.

Kako je aspirin pažljivije proučavan i kako je sve više pacijenata sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti počelo da uzima statine kako bi kontrolisali nivo holesterola, postalo je jasno da su rizici od upotrebe aspirina veći od koristi za određene pacijente, rekao je Lojd Džons.

Dodao je, međutim, da još uvek postoje podgrupe ljudi za koje su koristi od aspirina i dalje veće od rizika, a ne treba zanemariti ni smernice za njih.

„Ovo je priroda nauke. Dajemo ove široke preporuke za populacije, ali dok proučavamo pojedince, otkrivamo da zapravo još uvek postoje situacije u kojima će korist od aspirina – to jest verovatnoća da ćemo sprečiti srčani ili moždani udar – biti veća od rizika aspirina“, rekao je Lojd Džons, koji nije bio uključen u novu studiju o upotrebi aspirina među odraslima u SAD.

„Zaista je važno da budemo kristalno jasni i precizni da ljudi koji su imali srčani ili moždani udar ili koji imaju stent treba da uzimaju aspirin“, rekao je on. „Neki moji pacijenti su rekli: ‘O, da, video sam vesti, ne pijem više aspirin’, a to je opasno“.

Trenutna preporuka Američkog udruženja za srce je da niko ne bi trebalo da uzima dnevne niske doze aspirina bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom, posebno ako imaju netoleranciju na aspirin, ako su u opasnosti od gastrointestinalnog krvarenja ili hemoragijskog moždanog udara, redovno piju alkohol, prolaze kroz bilo kakve jednostavne medicinske ili stomatološke procedure, ili su stariji od 70 godina.

„Ne slušajte babe, ni komšinice“
„Najveći problem je što mnogi ljudi uzimaju aspirin na svoju ruku, odnosno bez konsultacije sa lekarom“, kaže za Euronews Srbija dr Nebojša Srbljak, internista kartiolog, šef pejsmejker centra u Kosovskoj Mitrovici i šef odseka za dijagnostiku kardiovaskularnog odeljenja KBC Mitrovica i dodaje

„To je, posebno u Srbiji uobičajena praksa, neko je čuo od babe, neko je video od komšinice, a niko ne razmišlja o posledicama koje samovoljno uzimanje lekova, ne samo aspirina, može da ima“.

On kaže da aspirin može da ima kontraeferkat ako se ne koristi uz preporuku lekara.

„Postoji mnogo rizičnih stanja, kao što su alergije, ili prisustvo neke druge bolesti zbog koje se mogu pojaviti kontraindikacije. Takođe, problem mogu da imaju i osobe koje konzumiraju veće količine alkohola, oni koji uzimaju lekove protiv infekcija, oni koji imaju čir, kao i oni koji su imali hiruršku intervenciju. Posebno treba da budu oprezni pacijenti koji već imaju dijagnistifikovane bolesti želuca i creva, kao što su čir na želucu i gastritis. Takođe, prventivnaupotreba aspirina se ne preporučuje ni pacijentima koji imaju teže oblike bolesti jestre ili zatajenje bubreka. Za neke od njih čak i mala doza, ako nije preporuena od strane lekara, može da bude veoma opasna“, kaže Srbljak.

Ipak, ostaje nejasno kada neko već uzima dnevne niske doze aspirina za svoje kardiovaskularno zdravlje treba da prestane – a to može biti individualna odluka između pacijenta i njegovog lekara.

„Iako smernice preporučuju da se ne započne preventivno korišćenje aspirina kod starijih osoba, postoji nesigurnost u vezi sa optimalnim uzrastom za prekid preventivnog aspirina kod onih koji ga već uzimaju, jer ova dva scenarija imaju različita razmatranja rizika i koristi“, rekao je Gupta.

„Jaz u komunikaciji“
Nova studija u Annals of Internal Medicine naglašava „važan i zabrinjavajući trend“ da mnogi stariji odrasli nastavljaju da uzimaju aspirin za svoje kardiovaskularno zdravlje uprkos ažuriranim preporukama, rekao je dr Dejv Montgomeri, kardiolog u Piedmont Healthcare u Atlanti, koji nije bio uključeni u novo istraživanje, navedeno je u mejlu CNN-u.

„To otkriva prazninu u efikasnom širenju ovih smernica široj javnosti. Drugi alarmantan aspekt je da mnogi pojedinci uzimaju aspirin bez uputstava lekara“, rekao je Montgomeri.

„Problemu komunikaciji je glavni razlog za to. Smernice su jasne i zasnovane na dobroj nauci. Jednostavno nismo efikasno ili dovoljno široko saopštili ove nove smernice“, dodao je on. „Odluka o upotrebi aspirina mora biti individualna, na osnovu jedinstvenog profila rizika osobe. Ne postoje dva potpuno ista slučaja, i ja snažno savetujem da niko ne bi trebalo da menja svoju strategiju prevencije bez saveta medicinskog stručnjaka“.

Dr Hauard Vajntraub, preventivni kardiolog na NYU Langone Health u Njujorku, rekao je da je među svojim pacijentima video da neki stariji odrasli nastavljaju redovno da uzimaju aspirin kako bi sprečili kardiovaskularne bolesti uprkos promeni smernica.

Za te pacijente, Vajntraub je rekao da može da sprovede testove za analizu njihovog krvnog pritiska, nivoa holesterola i odmeri personalizovani profil rizika i koristi za njih kako bi preporučio da li prestanu da uzimaju aspirin ili nastave da to čine. Za neke pacijente, rizik od prekomernog krvarenja koji dolazi sa redovnim uzimanjem aspirina je veći od koristi.

„Lek za koji oni mogu smatrati da je veoma benigan, može imati neke kontraindikacije “, rekao je Veintraub. Ali za druge, aspirin je možda i dalje pravi izbor.

Bez obzira na to, svaki pacijent koji redovno uzima aspirin treba da razgovara o tome sa svojim lekarom, rekao je Veintraub.

„Trebalo bi zajedno da otkriju da li da ga koriste. Trebalo bi da razgovaraju sa svojim lekarom ili kardiologom, u koga već imaju poverenja, i da shvate kako treba da idu dalje“, rekao je Vajntraub. „Usvajanje personalizovanijeg, individualizovanog kursa terapije može da ima veliku korist“.

A da bi smanjili rizik od kardiovaskularnih bolesti, Veintraub je preporučio ljudima da prestanu da puše ako to čine, izgube na težini, jedu zdravu hranu, kontrolišu nivo holesterola i pokušaju da spreče visok krvni pritisak.

(Pančevac/Euronews Srbija)

KAKO JE VRŠAC DOBIO RUŽU IMENJAKINJU: Bela kao znak pomirenja