S pančevačke berze ploča: Muzika sa vinila melem i za bebe

I polovne i nove – u stvari stare ponovo narezane. I za 500 – ako ima ogrebotinu, pa do 3.500 dinara. Uglavnom pop i rok, ali i stara narodna – od Cuneta do Brene. I kolekcionari i trgovci, od kojih sve muškarci i samo jedna žena. A među kupcima pola mladih. Možda i pola posete u odnosu na prvu, ali i s druge pančevačke berze ploča, upriličene usred letnje žege u nedelju, 21. jula, i prodavci i posetioci otišli zadovoljni.

A šta pitati prodavce i pasionirane ljubitelje gramofonskih ploča nego da mi dokažu da je zvuk sa vinila bolji od onog digitalnog. Očekivano, tvrdili su mi da je „topliji”, „autentičniji” i slično. Ali možda me je ubedila beba, ili priča našeg sagovornika Jovana o bebi od nekoliko meseci njegovih prijatelja, koja bi se, po svedočenju njenih roditelja, samo razdražila čim čuje muziku, sve dok nije čula zvuk sa vinila.

– Pustio sam joj „Barcley James Harvest”, čuveni kultni mančesterski bend iz sedamdesetih godina. U pitanju je pop muzika, sa orkestarskim aranžmanom. Čim sam pustio ploču, dete se smirilo u naručju majke – prepričavao nam je Novosađanin Jovan Savin.

Prema njegovim rečima, kao i prema rečima drugih kolekcionara i profesionalnih prodavaca i na drugoj „Pančevačkoj berzi gramofonskih ploča i ce-deova”, podsticaj za entuzijazam je posebno veliki broj mladih koji su došli da preberu ponudu i za budžet koji su smogli da skupe nešto i kupe.

Uticaj tetke i strica na životni put

A iako je gužva bila manja nego na prvoj, upriličenoj baš na 25. maj, i ova druga berza može se i po poseti oceniti kao uspešna. Jer Pančevo je 21. jula u podne, kao i uvek nedeljom, bilo prava pustara, a jedino je u dvorani „Apolo” bilo znakova života. A ni mlade ljude, koji su činili bar polovinu posetilaca, nije mrzelo da ustanu i stignu na otvaranje u 11 sati.

– Volim stariju muziku, a lepše mi je da je slušam sa ploča. Tetka mi je najpre dala dosta ploča, oko dvadeset, a ja sam nastavila da ih kupujem. Imam ih sada oko pedeset. Uglavnom je reč o roku, metalu… Ima dosta njih u mojoj generaciji koji slušaju takvu muziku, ali ne baš preterano. U pitanju je neka preferencija, ali to zavisi možda i od roditelja, okruženja. Moji favoriti su „Deep Purple”, „Van Halen”, „Black Sabbath”, a i „Rammstein”. Nisam otišla na njihov koncert i zbog para, ali nisam ni bila tu – priča nam 16-godišnja Nastasja.

A u kružnom obilasku oko tezgi, uglavnom s pločama i ponekim ce-deom, zatekao se i koji postariji roker, ali u većini tridesetogodišnjaci, očevi sa sinovima, devojke same i Saša – naš sledeći sagovornik, koji je stigao da zapamti i gramofon u kući jer je rođen 1980. godine.

– Bio je to tada uticaj i roditelja, ali posebno strica. Ne znam da li je zvuk sa ploče bolji, ali je svakako originalan, autentičniji. A kupujem samo ploče za dušu, samo s muzikom koju volim da slušam – od hard zvuka pa sve do narodne iz osamdesetih. Imam ih samo stotinak jer su dosta skupe – kazao nam je Saša dok je ugovarao kupovinu jedne ploče grupe „Deep Purple”.

Ploče su kulturna baština

Među prodavcima ima i pravih diskofila koji prodaju svoje ploče ili ploče svojih poznanika, ali i pravih trgovaca. Stigli su i iz Beograda, Niša, Kragujevca, a mi smo ponovo naleteli na Novosađanina.

– Volim ploče zbog njihovog čistog i dobrog, punog zvuka. Ne pucketanja. Šta će mi ploča ako pucketa. Jedan inženjer je još 1994. u časopisu „Wier” napisao da će magnetni zapisi s godinama slabiti, a da će diskovi verovatno „zarđati” pošto se prave od aluminijumske folije. Tako i ja imam diskove iz osamdesetih već sa flekama. Disk bi mogao večno da traje jedino kada bi se presvlačio tankim slojem zlata ili srebra. S druge strane, vinil, ako ga fizički ne oštetiš, ako ga ne izlažeš ekstremnim temperaturama i redovno menjaš iglu, daće isti zvuk. A pored toga, količina zapisa koja staje na ploču mnogo je veća nego na disku – odgovara mi Backo iz Novog Sada na pitanje „zašto ploča”.

Ploča koja pucketa ne valjaFoto: Pančevac / N. S.

Prodaje, kaže, samo ono što sluša – džez, rok i soul, a često ide i na berze u Nemačku.

– Ima ploča i od nekoliko stotina evra, i skupljih od nekoliko hiljada, kada su u pitanju retka izdanja. Na primer, prvi singl grupe „Sex Pistols” ili „Boem Rapsody” grupe „Queen”, neka prva izdanja „Bitlsa”. Meni je bitno da je ploča kvalitetna i dobro očuvana. Ako ima samo jednu ogrebotinu, cena pada i za nekoliko puta, a neoštećene se cene od dve i po do tri i po hiljade – priča Backo.

A Jovan Savin, opet jedan Novosađanin, bavio se i profesionalno muzikom u mladosti, ali sad je profesor engleskog i „čisti” diskofil. Nova ploča Majlsa Dejvisa s prvim njegovim snimcima iz 1949. kod Jovana košta tri i po hiljade dinara i očigledno je preskupa za oca sa sinom, koji je željno zagleda.

– Kada pustite taj analogni zvuk, sniman s nekoliko mikrofona, imate utisak da je bend u sobi. Tokom pedesetih i šezdesetih godina posebno anglosaksonski bendovi su imali priliku da snimaju u vrhunskim studijima i to se i dan-danas čuje. Zato se i konzola na kojoj je snimao „Pink Floyd” sada prodaje i za nekoliko miliona evra. Možemo mi da snimimo relativno kvalitetan zvuk na kompjuteru, pa i na mobilnom, ali analogni zvuk sa sobom nosi tu neobjašnjivu toplinu – dokazuje Jovan prednosti vinila, iznoseći nam i priču o bebi s početka teksta.

Jovan Savin: ploče su znak i muzičkog ukusaFoto: Pančevac / N. S.

Za to vreme jedna mlada Pančevka prevrće u rukama ce-de grupe „Stranglers”. Pošto su vrlo popularni, željeni disk košta 1.200 ili 800 dinara, ali hitovi se prodaju i za 600. Ima kod Jovana i Lepe Brene i Hanke Paldum, a pominje da je prošli put kod njega „jedan mladi gospodin” kupio tri ploče Seada Memića Vajte.

– Ploče su deo svetske kulturne baštine i sada ih mladi ljudi ponovo otkrivaju. Fasciniran sam njihovim odzivom. Ima tu, naravno, i malo pomodarstva i koketiranja sa elitizmom. Ali ovi susreti su i idealna prilika da se družimo, da otputujemo, da pobegnemo od žena – kaže Jovan uz smeh.

Ali me upućuje i na jedinu ženu prodavca. Olivera Milivojević, a odakle bi bila nego iz Novog Sada, prodaje ploče iz svoje kolekcije ili iz fundusa svojih prijatelja.

– I ja sam devedesetih prešla na ce-deove jer onda je bila priča da su oni večni. Međutim, pokazalo se da to nije tako, a i drukčiji je filing slušanja sa vinila. Posmatram ove mlade ljude koji dolaze na berze. U pitanju je uglavnom uticaj roditelja. I uglavnom se vraćaju muzici iz osamdesetih, možda s početka devedesetih. Iz sedamdesetih pažnju može da im privuče uglavnom „Black Sabbath” ili „Pink Floyd”. Ali je bitno da se vraćaju rokenrolu – svedoči Olivera, koja se žali i na to što njene muške kolege smatraju da su ploče i muzika ekskluziva za njih, pa je zato jedina žena na berzama i u Novom Sadu i Beogradu.

Ploče i rok vole i žene – Olivera Milivojević, jedina žena među prodavcimaFoto: Pančevac / N. S.

– Imala sam kolekciju od 4.500 ploča. Mnoge sam i poklonila jer želim da ih rasprodam pošto mog sina, koji je sklon tehno-muzici, one ne interesuju, a ne želim da mu, kada mene ne bude bilo, ostanu na teretu – objašnjava nam Olivera razloge prodaje dragocene zbirke.

Ali bez zazora na pitanje kako joj je u Pančevu kaže da bi sigurno bilo bolje da di-džej smanji doživljaj s jačinom zvuka jer prodavci moraju i da pričaju sa svojim kupcima.

– Nemaju svi živaca da listaju ploče, nego pitaju. Čujemo se kasnije i telefonom jer ne možemo da donesemo celu svoju kolekciju, možda samo desetinu. I zato nam je bitna komunikacija. Imam ljude koji jednom kupe od mene ploče i onda se vežu jer su zadovoljni i cenom i kvalitetom. Doći ćemo mi i sledeći put ako nas di-džej ne bude urnisao. A mogao bi da pušta i malo drukčiju vrstu muzike jer od jutros nismo čuli nijednu stvar koja se nalazi na ovim pločama koje prodajemo – iskazuje Olivera i svoju kritiku, pored očiglednog zadovoljstva prijemom i kupcima u Pančevu.

A organizator, kako nam je rekla Jelena Pešić, pi-ar Doma omladine, koji je i domaćin ove berze, zasad ne može da obeća sledeći susret diskofila – kada sunce malo oslabi. Ali Jelena nam daje bar nadu, jer kaže da je i pre prve berze u maju takva ideja dugo postojala. Uspeh obeju ide u prilog tome da Pančevo na jesen organizuje još jedan susret s prodavcima vinila i tako ponovo oseti atmosferu i dah urbanosti, bar kao u Beogradu i Novom Sadu.

(Pančevac / Nevena Simendić)

APOLO: Održana prva pančevačka berza ploča, cd-a i kaseta