Košarkaška reprezentacija Srbije je u meču za treće mesto na Olimpijskim igrama u Parizu pobedila Nemačku, a konačan rezultat 93:83 doneo je bronzu „orlovima“, koji su samo 60 sati posle strašnog emotivnog pražnjenja usled „ispuštenog“ trijumfa nad američim „timom snova“ odigrali fantastično i obradovali naciju.

Igrati protiv najjače reprezentacije svih vremena, kako je selektor Srbije Svetislav Pešić nazvao „drim-tim“ Sjedinjenih Američkih Država, imati ga u šaci, pa malo uz podršku suđenja, a malo na onaj ogroman talenat kojim Amerikanci raspolažu, ispustiti pobedu – uzdrmalo bi svakog. Pa i majstore košarke, kakvi su srpski. Ali, jedno je biti uzdrman da ne znate šta ćete sa sobom, a nešto drugo kada ste rešeni da svetu pokažete da vam jeste mesto na pobedničkom postolju.

Naravno, jedno je želja, a drugo mogućnost, naročito kad je naspram vas aktuelni šampion sveta, ali… baš to što su – baš Nemci bili „preokoputa“, bio je dodatni motiv za Srbe. Jer, od Nemaca se izgubilo u finalu prošlogodišnjeg Mundobasketa, pa je ovo bila i prilika za revanš, i to sa kompletnom ekipom, a ne kao 2023, kada je Boriša Simanić bio u vreme finala u bolnici, Ognjen Dobrić na startu teže povređen, a Nikola Jokić, ispcrljen od gotovo stotinu NBA utakmica, morao da predahne od svega.

Sada je Jokić dirigovao od samog početka. U prvoj deonici njegovih šest asistencija razigrali su ostatak ekipe, a u drugoj, iako su Nemci počeli da veoma oštro igraju udvajanje na njemu, on je ostao bez uspešnih progiravanja kolega, ali je prednost rasla i do +14 jer su koš rivala zatrpavali i on i Micić i Bogdanović i Petrušev. Naravno, šampion planete i sam ima asove, pa su se na krilima Franca Vagnera, Denisa Šredera i trojkama Andresa Obsta oni držali u životu. A onda se desila i najlepša sekvenca ove utakmice, kada je početkom treće deonice sedam poena u nizu dao Aleksa Avramović, a seriju na 10:0 zaokružila trojka Dobrića za ogromnih 65:45.

Nemci su tada počeli da igraju izuzetno agresivnu odbranu, prednjačio je Bonga u tome (ređe su mu dosuđivani prekršaji nego što je trebalo), pa je prednost Srbije počela da se topi, i to dok je prvi plejmejker „pancera“, Šreder, bio na klupi, a Vajler-Bab odlično organizovao igru svoje ekipe. Da nije bilo trojke Vasilija Micića, kada su Nemci prošli na 70:57, a potom i dva penala, pitanje je da li bi se, posle onih „-19“ nemačka serija zaustavila na 18:8, koliko je iznosila do kraja treće četvrtine.

Povratak Bogdanovića i Petruševa u igru, te i činjenica da su Bonga i Franc Vagner stigli do trećih ličnih grešaka, malo je olakšao posao „orlovima“, koji su do tog olakšanja stigli sopstvenim majstorijama – jer nisu popuštali čak i kada bi šut prestao da ih služi, ili rival presingom pravio probleme.

Na krilima Jokića, koji je u 34. minutu, tada sa 17 poena, 10 asistencija i, uz tri uzastopna ofanzivna, deset skokova, postao četvrti igrač u istoriji Olimpijskih igara koji je stigao do tripl-dabla (posle Belova, Lebrona Džejmsa i Dončića), „orlovi“ su raširili krila. Odbrana je ponovo počela da funkcioniše odlično, i to bez prekršaja punih šest minuta, a pritom je rival bio u sve većim poteškoćama, NBA MVP je i sam poentirao, ali i razigravao saigrače, pa je radost u ekipi Srbije počela da narasta kako se meč bližio kraju.

Bez problema sa prekršajima, dok je rival imao problem jer više nije imao tajmauta na raspolaganju, Srbi su zaigrali u svom stilu. Agresivno na svojoj polovini, lukavo na suparničkoj. Tako se stiglo i do +15 trojkom razigranog Marinkovića, na tri i po minuta do kraja, čime je počeo da se nazire i kraj ove utakmice.

Utakmice kojom su majstori košarke došli do zaslužene olimpijske medalje. Koja je, istini za volju, mogla komotno da bude i većeg sjaja, ali… Šta je bilo – prošlo je. Ono što sledi je, zapravo već počelo: nova era srpske košarke. I, sudeći po prošlogodišnjem finalu Mundobasketa, a ovogodišnjem „finalu pre finala“ sa Amerikancima i ovog duela s Nemcima, ta era deluje prilično, prilčno dobro.

(Pančevac/Novosti)

I DALJE NAVIJAMO Pretposlednjeg dana OI gledamo košarkaše, Milicu Novaković i Cabolova