Vesna Hlavati Širka: Nastavnici treba da smišljaju kreativna rešenja

Naša gošća Vesna Hlavati Širka je veoma uspešna profesorka biologoije, koja za sobom ima niz vrednih rezulatata, što je joj je donelo niz priznanja, što je ovih dana dovelo i u finski grad Turku, na međunarodni festival „Nauka na sceni“ („Science on stage“), gde predstavlja svoj projekat „Genetika goluba“.

Ona je završila osnovne studije Ekologije i zaštite životne sredine 2004. godine kao student generacije, a zatim i doktorat na smeru Zaštita biodiverziteta 2018. godine na Biološkom fakultetu u Beogradu na budžetu Republike Srbije.

Predaje biologiju u punom radnom vreme u Osnovnoj školi „Stevica Jovanović“, gde na razne svoje načine uspeva da motiviše učenike, kako prilikom praćenja nastave, tako i u vezi sa buđenjem svesti o očuvenju životne sredine.

Zbog takvih projekata višestruko je nagrađivana.

Živi u Pančevu, udata je i majka je kćerke i sina.

Pančevac: Kako je počelo interesovanje za biljni i životinjski
svet?

Vesna Hlavati Širka: Moje odrastanje u selu Padina bilo je relativno bezbrižno do perioda rata. Stalno sam bila okružena biljkama i životinjama i zainteresovana za njihovo gajanje, što je možda moglo da nagovesti put mog budućeg zanimanja. S tim u vezi, nastavnica biologije Kerešova u osnovnoj školi u Padini je tako zanimljivo predavala, da sam već tu znala šta mi se sviđa. Kasnije sam i nastavila sa školovanjem u tom smeru. Prvi semestar na studijama počeo je s bombardovanjem naše zemlje i sa naizmeničnim predavanjima i sakrivanjima u podrumima. Naravno, jurnjava za polaganjem ispita za upis u narednu godinu studija je bio prioritet, ali pošto sam oduvek bila knjiški moljac, nije mi nešto teško padalo sticanje novih znanja. Na studijama sam obožavala vežbe na kojima su crtani biološki modeli. Možda baš zato i sada smišljam razne aktivnosti kojima zainteresujem učenike za biologiju.

I tada kreće karijera nastavnika, posao koji je nekad izgledao drugačije.

– Rad sa učenicima mnogo se promenio od početka mog radnog iskustva do sada. Među prvima sam pravila prezentacije za predavanja da bi učenici što više naučili u školi. Pošto se pre šest godina promenio plan nastave i učenja, sada je fokus na učeniku, da on sam stiče znanja na času uz nastavnikovo usmeravanje. Iz te potrebe proizilaze i materijali koje pravim. Većina učenika osnovnoškolskog uzrasta još uvek voli da secka, lepi, boji i traži informacije u udžbeniku tako da su moji materijali upravo tog karaktera. Smatram da većina đaka može da usvoji gradivo bilo kog
predmeta na času, ako su koncentrisani na to. Međutim, sve je više učenika koji remete pažnju drugim učenicima, tako da je sada to veći problem. Čak i za to nastavnici moraju smisliti kreativna rešenja da bi držali čas. Ta rešenja su uglavnom različita nagrađivanja pojedinih učenika ili celog odeljenja ako se ponašaju radno na času. Ja praktikujem nagrađivanje dobrih učenika zanimljivim gumicama za
brisanje. Uvek na putovanjima tražim zanimljive gumice koje držim u tegli ispred učenika kao motivaciju. Za starije učenike koristim različite pečate ili nalepnice sa porukama motivacije kojima im „ocenjujem“ urađeni rad.

Kakve metode koristite u nastavi?

– Iz svega navedenog nastaju moji nastavni materijali koji su zanimljivi učenicima, a kojima neprimetno prenosim znanje. Često koristim istraživanje kao nastavnu metodu, tako da učenici moraju izaći izvan svojih kuća i stanova i pratiti dešavanja u prirodi. Među takvim istraživanjima je i praćenje brojnosti i vrsta lišajeva u Pančevu jer su ove biljke pokazatelji stanja životne sredine, to jest ne trpe zagađenje vazduha, tako da učenici tačno znaju koliko je prisutno zagađenje vazduha u njihovoj okolini. Smatram da i sami učenici mogu doprineti smanjenju zagađenja vazduha ako vide na konkretnim primerima. Tako ih motivišem da do škole dolaze peške ili biciklom. U školi imamo razne akcije sakupljanja reciklažnog otpada, od čepova, plastičnih flaša do praznih baterija. Mislim da konkretnim akcijama sa učenicima itekako možemo poboljšati stanje životne sredine, iako će to možda biti vidljivo tek sa koju deceniju. Pored toga, odnos nastavnik – roditelj je dosta promenjen, što nije nužno  loše ako se znaju granice i kada se svako poštuje kao stručnjak u svojoj oblasti. Većina roditelja i učenika je korektna i shvataju kada im neko želi pomoći makar to zahtevalo dodatni napor.

Vaša inovativna rešenja prihvataju i druge kolege?

– S obzirom na to da imam dosta materijala za nastavu, kada se pojavi neki konkurs, ako imam vremena ja konkurišem i prija kada neko i zvanično oda priznanje nastavniku da njegov rad vredi, jer tada i kolege čuju za novitete, traže materijale da bi uvrstili u svoju nastavnu praksu. Nekoliko koleginica iz Pančeva i jedna iz Čačka
već koriste moje materijale, a sve zahvaljujući razmeni iskustava na ovim takmičenjima ili konkursima. Tako je i u Finskoj na evropskom festivalu „Nauka na sceni“, odnosno „Science on stage“, na kojem predstavljam projekat „Genetika goluba“. Nastavne listiće za učenike sam prevela na engleski jezik, a poster i video za festival su već napravljeni i postavljeni na sajt festivala. Urađeno je i plastificiranje materijala koji predstavlja tzv. hands-on aktivnost kada učenici od papira prave
goluba na osnovu gena koje izvuku. Nadam se da ću u Finskoj dobiti nove ideje i uspostaviti kontakte sa kolegama radi dalje internacionalne saradnje.

Trud nije ostao nezapažen, pa su stigla i priznanja…

– Prvo priznanje za kvalitet mog rada je dao Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja iz Beograda, kada je uvrstio moj rad „BIOSLOGOS“ vežbanka u primer dobre prakse 2022. godine iz oblasti prirodnih nauka. Prošle i ove godine u maju sam osvojila nagradu za metodičku inovaciju u nastavi biologije na konkursu Biološkog fakulteta u Beogradu. Prvi put 2023. godine nagrađen je rad sa temom „Klasifikacija organizama“, a drugi put 2024. godine sa temom „Adaptacija vrsta“. Prošle 2023. godine u septembru na pomenutom festivalu „Science on stage Serbia“ osvojila sam nagradu i plasman na takmičarski deo na istu manifestaciju na evropskom nivou, koji se upravo održan u Finskoj. Tema ovog rada je nasleđivanje  osobina prikazano na primeru goluba pod nazivom „Genetika goluba“.

Pored rada u školi ističete se i drugim aktivnostima?

– Honorarno radim na odobravanju udžbenika za nastavu kao spoljni saradnik Zavoda za unapređivanje obrazovanje i vaspitanja u Beogradu. Za tu ustanovu držala sam obuke u vezi sa implementacijom ishoda učenja u nastavnom procesu. Pored toga, Regionalni centar za talente „Mihajlo Pupin“ iz Pančeva me angažuje na poslovima autora testova i kao člana komisije na regionalnom i republičkom nivou takmičenja istraživačkih radova, nekada zvanom Smotra radova.

(Pančevac/J. Filipović)

UČENJE KROZ IGRU Nastavnica biologije Vesna Hlavati Širka ponovo nagrađena za svoj inovativni rad

NASTAVNICA IZ PANČEVA PREDSTAVLJA SRBIJU U FINSKOJ! Projekat Genetika goluba Vesne Hlavati Širke na 13. Science on Stage festivalu!