SVE O BRESKVI: Mirisne i slatke, a niskokalorične
Breskve – tako mirisne, tako slatke – simbol su leta. Dlakave ili glatke. Sirove ili kao deo nekog jela. Sazrevaju i dalje kada ih uberete s drveta, pa i u vašem frižideru. A koliko su zdrave i koju nutritivnu vrednost ima ovo koštičavo voće?
Ako pod pritiskom meso malo popusti, kupite je. Bolje je da budu i malo tvrđe jer će nastaviti da zru i kad ih donesete kući. Ako su suviše meke i imaju naboranu kožu, brzo će propasti. I ne zaboravite, one nisu za ukras u činiji za voće na trpezarijskom stolu. Njihovo mesto je u frižideru jer će tako duže ostati sveže.
Šta se krije u breskvi
Ledeni čaj od breskve
Ledeni čaj od breskve je popularno osveženje, posebno u toplim letnjim mesecima.
Zdraviji domaći sok i ledeni čaj od breskveFoto: 8photo - Freepik.com
Za pola litra ledenog čaja od breskve bez šećera trebaće vam: 200 grama zrelih breskvi (oko dva komada), 250 mililitara vode i dve kesice čaja, na primer crnog čaja ili roibos čaja.
Breskve oprati i očistiti od koštica, pa iseći na kockice. Prokuvajte vodu i prelijte je preko kesica čaja. Zatim izvadite kesice čaja i dodajte komadiće breskve. Kada se voda ohladi, stavite smešu u frižider na najmanje trideset minuta. Zatim ledeni čaj sipajte kroz sito u čajnik ili bokal, da biste uklonili komadiće breskve. A zatim čaj možete poslužiti s nekoliko kockica leda.
U zavisnosti od vaših ličnih preferencija, ledeni čaj od breskve možete zasladiti s malo šećera (direktno kada ga prelijete kesicama čaja), a možete upotrebiti i zeleni ili neki voćni čaj.
Uprkos svom slatkom ukusu, breskva ima iznenađujuće malo fruktoze i kalorija, što može da zahvali visokom sadržaju vode od 87 procenata. Prosečna breskva teži oko 110 grama, a u 100 grama ima oko 42 kilokalorije (kcal) i samo oko 1,2 grama fruktoze. Poređenja radi: prosečna jabuka sadrži oko 5,7 grama fruktoze na 100 grama, a isto toliko grožđa čak 7,6 grama.
I sadržaj masti u ovom koštičavom voću je shodno tome nizak: 100 grama breskve sadrži samo 0,1 gram masti. A ista količina obezbeđuje telu oko 0,8 grama proteina (belančevina) i 8,9 grama ugljenih hidrata. Ali ima još mnogo toga što breskvu čini vrlo zdravim voćem. U 100 grama sadrži 10 miligrama vitamina Ce, jedan miligram vitamina E, 0,9 miligrama niacina (vitamin Be-3), 149 miligrama kalijuma, devet miligrama magnezijuma i osam miligrama kalcijuma. U njoj se kriju i vitamini A, Be-1, Be-2 i Be-6, kao i gvožđe, a ne fali joj ni antocijanina, koji ima antioksidativni efekat.
Kako jesti breskvu?
Preporučljivo je da sirovu breskvu isečete na kriške, jer ćete se skoro sigurno isprskati ako je jedete kao jabuku. Zrela breskva se lako razdvaja na dve polovine, a potom neće biti problem da košticu izvadite iz polovine u kojoj je ostala.
A ako želite da ogulite breskvu, prvo je isecite poprečno, zatim prelijte ključalom vodom i ostavite kratko vreme da toplota uđe i u unutrašnjost. Da se dalje ne bi kuvala, stavite je potom pod mlaz hladne vode i koru ogulite nožem. Možete iskoristiti i ljuštilicu za krompir. Kora će sigurno smetati u nekim jelima – na primer na torti. Ali koru svakako možete jesti. A eventualne ostatke pesticida uklonite dobrim pranjem pre konzumiranja.
Da li jesti košticu breskve?
Sok od breskvi
Treba vam pet kilograma neočišćenih breskvi, 1,5 kg šećera, četiri limuntusa i 12 litara vode.
Breskve oljuštite nakon kratkog blanširanja, a zatim odvojte koštice. Izmiksijte ih u blenderu uz dodatak malo vode odvojene od pripremljenih 12 litara vode. Izmiksirane breskve potom sipajte u veću šerpu, dodajte limuntus, šećer i vodu. Stavite da se kuva i kuvajte 15 minuta od vremena kad proključa. Skuvani sok odmah sipajte u zagrejane flaše, koje treba odmah zatvoriti i umotati u tkaninu. Ovako pripremljen sok može se čuvati tokom cele zime u hladnoj prostoriji. Pre posluživanja sok dobro rashladiti.
Ne. Košticu breskve ne treba jesti. Najpre, koštice breskve su prilično velike i teško ih je progutati, drugo, koštice sadrže cijanovodoničnu kiselinu, koja bi se oslobodila ako se iseče.
Proizvodi koji sadrže delove koštica breskve, kao što su ulje od koštice breskve ili persipan, koji se u nekim proizvodima koristi za zamenu marcipana, sadrže koštice iz kojih je cijanovodonična kiselina uklonjena kao deo hemijskog procesa.
Koliko breskvi možete pojesti dnevno?
U principu, ne postoji gornja granica za to koliko breskvi možete pojesti dnevno. Koštičavo voće sadrži malo kalorija i mnogo vrednih sastojaka, pa se svakako može posmatrati kao zdrav dodatak ishrani.
Međutim, kao i za većinu namirnica, isto važi i ovde: ne treba jesti ni previše breskvi, jer sadrže određenu količinu fruktoze, a mogu imati i laksativni efekat u izvesnoj meri. Ali svakako možete pojesti oko 250 grama ovog voća. U zavisnosti od veličine, to je oko dve i po breskve.
Poreklo i uzgoj breskve
Puding od pirinča s breskvama
U šerpu sipajte 1,5 litara mleka sa 60 grama šećera, 350 grama pirinča i prstohvatom soli i zagrejte. Zatim pustite da se puding od pirinča kuva na laganoj vatri četvrt sata. U međuvremenu breskve možete blanširati u kipućoj vodi, isperite ih, oljuštite i isecite na kockice. Umešajte kockice breskve u pirinač i kuvajte dok pirinač ne bude gotov.
Breskve rastu na niskim stablima koja pripadaju porodici ruža. Latinski naziv biljke je Prunus persica, što znači „persijska jabuka”. Iako je breskva u Evropu stigla preko tadašnje Persije, odnosno današnjeg Irana, voće vodi poreklo iz Kine, gde su se breskve uzgajale zbog svog lepog cveta pre najmanje 2.000 godina. Drvo breskve voli blagu, sunčanu klimu i duboko peščano tlo bogato hranljivim materijama. Međutim plodovi postaju veliki i lepi samo uz dovoljno zalivanja. Biljka se sada uzgaja u brojnim zemljama na različitim kontinentima, ali i dalje najviše u Kini.
A glavna područja uzgoja u Evropi su: Španija, Grčka i Italija, ali ovo koštičavo voće se uzgaja i u nekim regionima Austrije (kao što je Štajerska) i Nemačke (na primer Rajnhesen ili Palatinat). Generalno, drvo breskve se oseća ugodno na sunčanim mestima bez vetra u umerenim vinogradarskim regionima. Ako je lokacija pogodna i zimi na odgovarajući način zaštićena, stabla breskve se mogu posaditi i u bašti ili (u obliku patuljaka) u velikoj saksiji.
Nektarine ćerke „dlakave breskve”Foto: stockking - Freepik.com
Širom sveta postoji oko 3.000 različitih vrsta breskvi, pri čemu se dlakave breskve s mekom kožom razlikuju od tvrđih nektarina s glatkom korom. Pored toga, sorte se razlikuju i u zavisnosti od toga da li je meso crveno, belo ili žuto.
U poslednje vreme počinje da biva popularna i pljosnata breskva. Kao što im ime govori, nešto su ravnije od svojih sfernih rođaka. Imaju belo meso i nešto slađi ukus od ostalih plodova breskve.
Koža breskve je uglavnom mekana i prekrivena dlačicama. Ali zato je koža nektarina glatka i bez dlačica. Tipična uzdužna brazda je takođe manje izražena, a meso nektarine je obično nešto čvršće i kiselije. Breskva i nektarina su svakako rođake pošto je nektarina verovatno mutacija breskve.
(Pančevac / N. S.)
