PARIZ – Alen Delon, velikan francuske kinematogragije sa izuzetnom filmografijom i burnim privatnim životom, koji je danas umro u 89. godini, postao je mit svetske kinematografije s retkom harizmom i drskom lepotom.

Njegova deca, Entoni, Anuška i Alen-Fabijen, u sporu tokom nekoliko meseci zbog zdravstvene nege oca, saopštila su da je Delon umro jutros oko 3.00, preneli su francuski mediji.

Delon je dugo živeo povučen na svom imanju u Dušiju gde je najviše bio okružen svojim omiljenim psima, nemačkim ovčarima. Ranije je pominjao da bi voleo da na tom imanju bude sahranjen.

Producent 30-ak dugometražnih filmova, biznismen, kolekcionar umetničkih dela, harizmatčni glumac s arogantnom privlačnošću izjavio je pre nekoliko godina da je umoran od slave jer mu je to onemogućilo da živi kao drugi ljudi.

Delon, koji je imao mnogo veza, rekao je da je u ženama crpeo motivaciju da bude ono što jeste, navodeći Romi Šnajder, Mirej Dark, Natali Delon ili holandsku novinarku i manekenku Rozali van Bremen.

Kad se pojavio na filmu 1957. godine brzo je postao jedan od najprivlačnijih mladih francuskih glumaca. Prvu zapaženiju ulogu tumači u kriminalističkom filmu „U zenitu sunca“ Renea Klemana, rađenom po romanu Patriše Hajsmit.

Ulogom Rokoa u filmu „Roko i njegova braća“ Lukina Viskontija iz 1960. gdoine, Delon postaje svetski poznat glumac.

Međutim, Delonovi ispadi, egocentričnost, arogantnost da o sebi često govori u trećem licu jednine i provokativnost, doprineli su padu njegove popularnosti.

Prema anketi iz 2013. godine, oko 55 odsto Francuza je reklo da ne voli Delona, smatrajjući da je megaloman, ali ipak priznajući da je jedan od najvećih francuskih glumaca svih vremena.

Tokom pet decenija karijere, Delon, rođen 8. novembra 1935. godine u gradu So kod Pariza, igrao je u stotinak filmova, među kojima su „Roko i njegova braća“ i „Gepard“ Lukina Viskontija, „Samuraj“ i „Pandur“ Žan-Pjera Melvila, „Gospodin Klajn“ Džozefa Lozija i „Eklipsa“ Mikelanđela Antonionija.

Iako je 1999. godine najavio da više neće glumiti, pojavio se u nekoliko televizijskih serija. Pre nekoliko godina je s ćerkom Anuškom Delon igrao u pozorišnoj predstavi po komediji „Une journee ordinaire“ (Običan dan) Erika Asusa.

Takođe je ostao upamćen i po duetu s Dalidom i njihovom pesmom „Paroles, Paroles“.