Početak kulturne sezone: Freedom festival i dve izložbe u 44 minuta

Ura! Počinje kultura! To je valjda jedini razlog da se radujemo jeseni i zimi posle leta, koje valjda u znak sećanja na stara vremena kada se grad potpuno praznio, treba da bude i kulturno pusto. Istorijski počinjemo novu sezonu – najpre izložbom plakata na „Fridom art festivaluˮ u slavu 42 godine Škole crtanja u Domu omladine, onda izložbom „Rat i mir 1984 – 2024ˮ Sadka Hadžihasanovića koji se u Pančevu vraća posle 37 godina, kao i „Životnom pričomˮ Ditera Mamela u Narodnom muzeju, potomka Nemice Švabice iz Kačareva.

Da je kraj leta uvek znamo i po tome što se, posle u ovom slučaju letnjeg mrtvila, kultura budi. Na radost svih koji bi da osim bućkanja u Tamišu, eventualnog brčkanja na moru i znojenja na asfaltu, nešto doživljavaju i u ovom delu godine na „kulturnom planuˮ. Od valjda obavezne letnje dosade, osim izjava na političkoj sceni, bar za one koji imaju još živaca da to slušaju, spasla nas je leta 2024. jedino Olimpijada. Ali pošto ovo nije stranica posvećena sportu, iako se i potpisnik ovih redova kao urednik kulture u „Pančevcuˮ, njoj raduje na nivou dirljivog uzbuđenja ravnom zadovoljstvu u čitanju dobre knjige, označimo fanfarama početak kulturne sezone.

Počelo je tiho „Fridom Art festivalomˮ, ali su likovnjaci na početku sezone rešili da nas zgrome sa dve izložbe – i to u 44 minuta. U 19.00 časova u petak, 30. avgusta otvara se najpre izložba „Retrospektiva RAT I MIR 1984 – 2024.ˮ Sadka Hadžihasanovića u Galeriji savremene umetnosti (onoj najnovijoj) a onda u 19.44 u pančevačkom Narodnom muzeju sledi „Lifelineˮ Ditera Mamela. Osim umetničkih dostignuća, ove dve izložbe zgromiće nam vijuge i svojom istorijskom dimenzijom – prva kao podsećanje na godine „rata i miraˮ koje smo proveli odvojeni od sarajevskog slikara Sadka od kada je prvi put izlagao u Pančevu, a druga jednog Nemca, potomka Nemice – Švabice iz Kačareva (to jest Francfelda) koja će zajedno sa sinom otvoriti izložbu njegovog vizuelnog viđenja porodične istorije.

Počelo je Fridom festivalom

„Ovi plakati i sam prostor Doma omladine, osim što imaju istorijsku i likovnu, za sve nas koji smo prošli kroz ovu školu, imaju i emotivnu vrednost. Poslednjih šest godina koliko vodim ovu školu, trudio sam se da nastavim tradiciju koja je prepoznatljiva i da je nadogradim ličnim pristupom. Kroz ovu retrospektivnu izložbu plakata imate priliku da osetite duh prošlog vremena, kao inspiraciju za vreme koje je pred namaˮ. Ovim rečima Zoran Deranić, likovni urednik u Domu omladine, otvorio je retrospektivnu izložbu plakata predavanja u Školi crtanja, kao i „Fridom art festivalˮ.

Slogan „Pređimo granice zajednoˮ pod kojim se Festival odigrava ove godine, možda je bila i jedna od ideja vodilja i Škole crtanja Doma omladina koja je nastala pre 42 godine. I kako je Deranić rekao i ona je oblikovala kulturnu scenu grada, likovno obrazujući i usmeravajući buduće profesionalne umetnike, ali i ljubitelje umetnosti, podsetivši i na to da je su u toj likovnoj naobrazbi veliku ulogu odigrala i predavanja o umetnosti i umetničkim zanatima, što je kao praksu ustanovio osnivač Škole Čedomir Kesić. Plakati na izložbi bili su svojeručno delo baš Kesića u tehnici sitoštampe a u digitalnoj formi za izložbu ih je pripremila Svetlana Karović Deranić. Izložene su i fotografije sa predavanja Aleksandra Stojkovića, Dejana Ratkovića, Jovana Klaudia Zlatanovića, Zorana Deranića i Mariusa Olđe.

Na otvaranju u prostor „Izvan granicaˮ, što je tema ovogodišnjeg Fridom art festivala, u prostor vrednosti života i tolerancije, sve Pančevce pozvala je direktorka Doma omladine Ivana Ivanovski. Kada ovaj „Pančevacˮ bude pred vama, imaćete priliku da na Festivalu još u petak odete na koncert grupe „Amy’s House tribute bendˮ u „Apoluˮ, a da u subotu u dvorištu Doma omladine prisustvujete otvaranju murala strit-artisteĐurađa Stevanovića ili da biciklom obiđete lokacije u gradu gde su snimane scene nekih od najpopularnijih domaćih filmova, ili da na kraju isto veče u „Apoluˮ osetite slobodu na koncertu benda „Kanda, Kodža i Nebojšaˮ.

Retrospektiva – čitaj „Rat i mir 1984 – 2024ˮ

Davne 1984. godine, pre 37 godina, tada sarajevski umetnik Sadko Hadžihasanović, bio je u Pančevu i izlagao je svoje slike u tadašnjoj Galeriji savremene umetnosti. U međuvremenu, poteran ratom iz Bosne i Hercegovine, postao je „kanadski umetnikˮ, a sada ponovo dolazi kod nas da otvori novu izložbu u najnovijoj Galeriji savremene umetnosti, na uglu ulica Dimitrija Tucovića i zvanično ulice Miloša Crnjanskog (poznatijoj kao Štrosmajerova, što i dalje na tabli piše).

Nedavno preminuli likovni kritičar Sava Stepanov za svojevremeno je napisao da, „iako Hadžihasanovićevom slikarstvu nisu strani ni eklekticizam, niti tipični oblici „citataˮ i preispitivanja rezultata iz istorije umetnosti, niti određena trivijalnost motiva – dakle, elementi vodećeg trenda – pre bi se moglo govoriti o jednom specifičnom senzibilitetu „usklađenimˮ s aktuelnim trenutkom sveta i umetnosti, o jednom potpuno individualnom pikturalnom i crtačkom osećaju što se zapaženo projektuje u okvirima postojeće tipologije „umetnosti osamdesetih. (…) Međutim, prelomljena kroz optiku umetnikovog ličnog pogleda realna slika biva artificizirana te je njena dijaloška inicijativa izvedena na nivo transcendencije, slutnje i imaginacije. Ovakva slika otvara prostore nade, ona hrabri naše uverenje da se osećaj epohalne krize u koju smo zapali može duhovno prevladati.ˮ

Poseta ovoj izložbi možda će nam svima zato pomoći da duhovno prevladamo „rat i mirˮ.

„Belo i crvenoˮ iz 2012 – slika Sadka HadžihasanovićaFoto: KCP

Animirani film Sadka Hadžihasanovića koji će biti deo izložbe „Rat i mirˮ ovde.

„Lifelineˮ – Životni put Ditera Mamela

Izložbu „Lifelineˮ u Narodnom muzeju Pančevo u petak, 30. avgusta u 19.44 otvoriće autor Diter Mamel i njegova majka, koja se prvi put posle 80 godina vraća u ove krajeve. I kako je sam Diter izjavio pred otvaranje, ova izložba jeste priča o istoriji njegove porodice i njega koji potiče od banatskih Švaba, iseljenih sa ovih prostora posle Drugog svetskog rata, ali je posvećena svima nama, svakom od nas.

(Autor kratkog filma i razgovora sa Diterom Mamelom: Radovan Đerić)

Jer kako napisa i Miroslav Birclin, direktor Narodnog muzeja Pančevo „Ako ijedna oblast naše planete zna za migracije, to je svakako Balkan. Mnogi narodi protutnjali su ovuda od neolita, preko indoevropske seobe, do skorašnjih ratova, a migracije su toliko česte da ih je teško i pobrojati. Migracije su na neki način i simbol našeg Muzeja, one na slici Paje Jovanovića „Velika migracija Srba“.

A kada su se neki odselili, u oktobru 1944. počela je nova epoha, epoha novih migracija i da se podsetimo tih vremena, i oslobođenja Pančeva i nekih novih migracija, pomoći će nam izložba koja nas čeka u oktobru 2024.

Foto: Pančevac

Foto: Pančevac

Foto: Pančevac

Foto: Pančevac

Srećan nam početak jeseni i zime, a i nove kulturne sezone, sa nadom da će biti dosta dirljivih uzbuđenja.

(Pančevac / Nevena Simendić)

FREEDOM ART FESTIVAL od ponedeljka