IZAŠAO „PANČEVAC”: Ono što morate da znate
Galerija savremene umetnosti otvara sezonu izložbom „Rat i mir 1984 – 2024ˮ Sadka Hadžihasanovića, koga je likovna scena u Pančevu prvi put ugostila ’80-tih godina prošlog veka.
Galerija savremene umetnosti otvara sezonu izložbom „Rat i mir 1984 – 2024ˮ Sadka Hadžihasanovića, koga je likovna scena u Pančevu prvi put ugostila ’80-tih godina prošlog veka.
Davne 1984. godine, pre 37 godina, tada sarajevski umetnik Sadko Hadžihasanović, bio je u Pančevu i izlagao je svoje slike u tadašnjoj Galeriji savremene umetnosti. U međuvremenu, poteran ratom iz Bosne i Hercegovine, postao je „kanadski umetnikˮ, a sada ponovo dolazi kod nas da otvori novu izložbu u najnovijoj Galeriji savremene umetnosti, na uglu ulica Dimitrija Tucovića i zvanično ulice Miloša Crnjanskog (poznatijoj kao Štrosmajerova, što i dalje na tabli piše).
Nedavno preminuli likovni kritičar Sava Stepanov za svojevremeno je napisao da, „iako Hadžihasanovićevom slikarstvu nisu strani ni eklekticizam, niti tipični oblici „citataˮ i preispitivanja rezultata iz istorije umetnosti, niti određena trivijalnost motiva – dakle, elementi vodećeg trenda – pre bi se moglo govoriti o jednom specifičnom senzibilitetu „usklađenimˮ s aktuelnim trenutkom sveta i umetnosti, o jednom potpuno individualnom pikturalnom i crtačkom osećaju što se zapaženo projektuje u okvirima postojeće tipologije „umetnosti osamdesetih. (…) Međutim, prelomljena kroz optiku umetnikovog ličnog pogleda realna slika biva artificizirana te je njena dijaloška inicijativa izvedena na nivo transcendencije, slutnje i imaginacije. Ovakva slika otvara prostore nade, ona hrabri naše uverenje da se osećaj epohalne krize u koju smo zapali može duhovno prevladati.ˮ
Poseta ovoj izložbi možda će nam svima zato pomoći da duhovno prevladamo „rat i mirˮ.
Animirani film Sadka Hadžihasanovića koji će biti deo izložbe „Rat i mirˮ ovde.
Deo iz teksta „Zveckanje oružjemˮ Bojana Videkanića, umetnika, istoričara umetnosti i profesora na univerzitetu u Vaterlou
„Sadko Hadžihasanović je umetnik koji je mnogo toga video i proživeo, uspevši da savlada jaz između Istoka i Zapada kada se iz bivše Jugoslavije doselio u Kanadu. Malo umetnika koji se dosele sa umetničkih periferija (u ovom slučaju socijalističke Jugoslavije) na Zapad može da se probije u otuđujući svet umetnosti i da nastavi svoju karijeru istim intezitetom. U današnje vreme je međunarodna umetnost više povezana, a razni umetnici sa periferije spremno grade globalne karijere, međutim 1990-ih godina, kada se Hadžihasanović prvi put preselio u Kanadu, to nije bilo tako. Kanadski umetnički svet nije imao toliko razumevanja za umetnike doseljenike i nije bio previše zainteresovan za složenost imigrantskog iskustva ovog Jugoslovena. Uprkos ovim ograničavajućim faktorima, Hadžihasanović je uspeo da uspostavi snažnu i kontinuiranu umetničku praksu, dosledno stvarajući radove visokog nivoa koji govore o njegovim međuprostorima, dok istovremeno evocira različite univerzalne teme kroz vizuelno moćna dela. Pominjem Hadžihasanovićevu međuprostornost jer smatram da mu je upravo iskustvo stečeno promenom kontinenata i kultura omogućilo da se laserskom preciznošću fokusira na rad kojim se u datom trenutku bavi. Poput mnogih slikara imigranata pre njega (Marka Šagala, Haima Sutina, Bena Envonvua, da spomenemo samo neke), iskustvo stečeno usled napuštanja zemlje porekla i dolaska na Zapad proizvelo je izvesnu „drugu vizijuˮ, sposobnost da se istovremeno postoji u dva različita sveta i jasno razumevanje tih svetova. Te simultanosti prostora i vremena daju Hadžihasanovićevoj praksi uvide koje drugi možda nemaju.ˮ
(Pančevac / N. S.)
Početak kulturne sezone: Freedom festival i dve izložbe u 44 minuta