Planirano je da se u program „Moja prva plata“ u novom ciklusu uključi do 10.000 mladih, koji imaju do 30 godina, sa najmanje srednjim obrazovanjem i bez radnog iskustva.

Mladi koji traže posao najčešće priželjkuju da rade kao programeri i saradnici u ljudskim resursima. Na ove pozicije, kao i za radna mesta ejč-ar asistenta, specijaliste za regrutaciju i marketing asistenta stiglo je više od 20, pa čak i više od 40 prijava devojaka i mladića koji žele da učestvuju u državnom programu „Moja prva plata“, kažu za RT Balkan u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Prijavljivanje je završeno, a u toku je povezivanje kandidata sa poslodavcima iz javnog i privatnog sektora, koje će trajati do 22. decembra. U NSZ kažu da je odziv poslodavaca i kandidata zadovoljavajući, iako je nešto manji nego prethodne godine.

Tokom trajanja programa od devet meseci, NSZ će na mesečnom nivou isplaćivati mladima sa srednjim obrazovanjem novčanu naknadu u iznosu od 28.000 dinara, dok će mladi sa visokim obrazovanjem dobijati 34.000 dinara, uz uplatu doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Planirano je da se u program „Moja prva plata“ u novom ciklusu uključi do 10.000 mladih, koji imaju do 30 godina, sa najmanje srednjim obrazovanjem i bez radnog iskustva.

Ovim programom daje se mogućnost mladima koji nemaju radno iskustvo da obave praksu na konkretnim poslovima kod poslodavca, u cilju sticanja znanja, veština i kompetencija za rad, kako bi na taj način povećali svoje mogućnosti za zapošljavanje.

Miloš Turinski iz „Infostuda“ kaže da mladi žele da se bave savremenim i modernim poslovima, koji su dobro plaćeni.

„Aj-ti je jako aktuelan, zato što je novija oblast koja ima perspektivu, a zaista može da nosi visoku zaradu. Ljudski resursi, koji su kombinacija onoga što se nekada zvalo kadrovska služba, ali i psihologija, koja se bavi čovekom kao važnim elementom svake kompanije, ih takođe zanimaju“, navodi Turinski.

On napominje da se i po interesovanju za upis na fakultete vidi trend popularnosti tehničkih nauka i psihologije.

„Mladi umeju da prepoznaju šta je potrebno tržištu rada i gde mogu dobro da prođu, da se brže i lakše zaposle. Skloniji su da upisuju takve fakultete i da konkurišu za takve poslove“, objašnjava Turinski.

Sagovornik RT Balkan navodi da mladi koji traže prvo zaposlenje najčešće konkurišu na pozicije kao što su prodaja i administracija, ali da to ne znači nužno da su to poslovi kojima bi hteli u budućnosti da se bave.

„To su uglavnom ulazni poslovi generalno na tržište rada, naročito za one koji ne mogu odmah da dobiju posao u struci. To su radna mesta koja ne iziskuju neko veliko iskustvo i znanje, a odlična su šansa da se steknu radne navike i dodatne veštine. To je mnogima ulaznica da bi zakoračili na tržište rada i da, dok su na tom poslu, traže posao u struci“, smatra Miloš Turinski.

On smatra da bi početne plate trebalo da budu od 500 do 600 evra i da mladi ne bi trebalo da pristaju na poslove za koje se nudi manje od toga, naročito oni koji imaju zanat u rukama ili odgovarajući fakultet za posao u struci.

I dok su neki poslodavci dobili na desetine prijava na konkursu „Moja prva plata“ na drugoj strani i ove godine ima poslova koje niko ne želi da radi.

„Kao i u prethodnim ciklusima postoji veći broj pozicija na koje se nije prijavio nijedan kandidat. Te pozicije su iz gotovo svih oblasti rada. Razlog za neprijavljivanje kandidata na iste zahtevao bi posebnu analizu, a ona će biti napravljena po završetku svih faza realizacije programa“, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Kada se završi povezivanje između poslodavaca i kandidata koje traje do 22. decembra, sledi objavljivanje konačne liste poslodavaca sa brojem izabranih kandidata na odobrenim pozicijama što će trajati od 23. do 29. decembra.

Od 1. do 19. januara zaključivaće se ugovori između Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), poslodavaca i izabranih kandidata, a ovaj period je predviđen i za početak osposobljavanja nezaposlenih.

Koje radnike poslodavci najviše traže?
U NSZ za RT Balkan kažu da su, kada su u pitanju pozicije sa visokim obrazovanjem, poslodavci najviše tražili kandidate za pozicije doktor medicine, doktor stomatologije, farmaceut, referent za normativno-pravne poslove, pravnik ekonomista, komercijalista bankarski službenik bibliotekar, programer i arhitekta, arhivar.

Bila je velika potražnja i za nastavnicima različitih grupa predmeta, psiholozima, pedagozima, socijalnim radnicima, novinarima, inženjerima bezbednosti i zdravlja na radu inženjerima kontrole kvaliteta.

Za zanimanja u nivou srednjeg obrazovanja najviše oglašenih pozicija odnosilo se na administrativne službenike, poslovne sekretare kontiste, knjigovodstvene službenike, knjigovođe, računovođe, finansijskie referente, medicinske tehničare, fizioterapeute.

Traženi su bili i zubni tehničari, farmaceutski tehničari, prodavci, konobari, krojači, šivači, kuvari, kozmetičari, dispečeri saobraćaja, automehaničari, mašinski tehničari, tehničari drumskog saobraćaja, frizeri, pekari i mesari.