Leto je na izmaku a sa njim i sve lepote koje ovo, mnogima najomiljenije, godišnje doba nosi, a svakako među najslasnijim ukusima koje najtopliji meseci daruju ljudima jeste i onaj od lubenice.
Vreli dani su omiljenoj deliciji ipak išli naruku, iako je dugotrajan sušni period zahtevao učestalo zalivanje i, samim tim, prilična ulaganja.
Uprkos tome, iskusni proizvođači bostana zadovoljni su ovom sezonom, jer prinosi su, kada se podvuče crta, sasvim solidni.
Brestovac je sasvim sigurno, bar kada je pančevački atar u pitanju, podneblje na kojem se ljudi tradicionalno bave uzgojem lubenica, a gazdinastvo porodice Miričić u kontinuitetu je u tom poslu dugi niz godina.
Zapravo, oni ove godine slave veliki jubilej – pola veka otkada su započeli prozvodnju bostana.
Đurica Miričić navodi da je sve počelo, kada su on i otac Sava pre tačno pedeset godina počeli da se bave ovim vidom poljoprivrede.
– Uzgojem lubenica bavimo se neprekidno od 1974. godine, nakon što sam došao iz vojske i to je jedina je povrtarska kultura koju radimo bez prekida. Ranije je to bilo kud i kamo jednostavnije nego sada, kada nije bilo folija, hibrida, zalivanja… Mi smo odmah krenuli sa sortom „kraljica slasti“, a bilo je tada veoma popularnih crnih lubenica, koje su nakon toliko godina ponovo tražene. Sve u svemu, bile su rodnije godine, a nije bilo ni navodnjavanja, bez kojeg sada ne bismo uspeli ništa da napravimo. Tada se, recimo, sejalo „na ’ladno“, direktno u zemlju, tako što se iskopa odžak, u koji se ubaci stajsko đubrivo, zatrpa se, pa se posle nekog vremena seje na par centimetara dubine – ističe Đurica.
U međuvremenu Đurici je u tom poslu sve više pomagao sin Dragan i, kako su godine odmicale, preuzimao veći teret, što je i sasvim prirodno.
– I evo, privodimo kraju i ovu pedeset prvu sezonu uzgoja lubenica. Mi smo sve očistili s polja, a poneke kolege sakupljaju ako je još nešto ostalo od drugog ili trećeg roda. Doduše, ove godine je sve generalno stiglo ranije, pa i lubenice. Nije ništa naročito različito nego dosad, samo su se malo ispomerali datumi rasađivanja, sadnje i same berbe u odnosu na prethodne godine. Opšti je zaključak ove sezone da nas je poslužilo vreme, koje je bilo
veoma sunčano – napominje Dragan.
Ovaj brestovački povrtar srednje generacije napominje da je sadnja lubenice bila podeljena u dve etape – ranu i kasnu.
– Kada je reč o ranoj sadnji, to smo obavili 23. aprila, a neki i ranije, oko polovine četvrtog meseca, dok je kasna usledila sredinom maja. Konkrento smo se opredelili za sortu „aksent“ u prvoj fazi, kao i za „talisman“, koja je srednje rana sorta, ali smo je sadili nešto kasnije nego uobičajeno. Bilo je mnogo bolesti, posebno u ranom periodu, pre svega plamenjače, a od insekata najviše problema pravile su grinje, ali smo tretiranjem uspeli da to nekako zalečimo. Kao što sam rekao, sve je stiglo pre vremena, pa smo u ranu berbu ušli krajem juna i početkom jula, a u kasnu krajem sedmog meseca. Sam rod je bio osrednji, jer bilo je godina sa boljom krupnoćom i prinosima. Zato nas je izvukla cena, koja se na malo kretala u nivou od oko 60 dinara po kilogramu i oko 30 na veliko. Lubenice iz rane berbe bile su čak i skuplje – kaže mlađi Miričić.
Prema njegovim rečima, cena je bila solidna, što je donekle nadomestilo nedostatak kvaliteta roda.
– Zadovoljni smo, iako je moglo bolje. Kvalitet tih prvih nije bio na očekivanom nivou što se slasti tiče, dok je druga tura bila već mnogo bolja. U principu, dobra lubenica treba da je što slađa i kompaktnija. Ja lično ne volim mnogo velike i najlepše su mi one od sedam do deset kilograma. Međutim, interesantno je da su ove godine bile tražene su krupnije, jer su defintivno bolje samim tim što imaju veće srce, iako ne mora da znači da su kvalitetnije. Lubenica treba da bude svetlija, a kad se kucne mora da zazvoni, dok vreže treba da budu zelenkaste i da iz zelene drške curi braonkasti sok. Uvek se polazi da treba da sorta bude prinosna i otporna, ali je najvažnije
da bude kvalitetna, to jest slasna. – ističe Dragan.
Navodi da i je lubenica bila ovog leta tražena, a samim tim je bila i dobra prodaja.
– Mi smo kao i mnogo godina unazad robu plasirali u Smederevo i Pančevo, kod ljudi s kojima sarađujemo dugi niz godina. Sadili smo bostan na dva lanca i od manjih smo proizvođača Brestovcu, jer ima i onih koji gaje ovu kulturu na devet-deset lanaca. Sve u svemu, posla ima mnogo – od sadnje preko zalivanja do berbe. Morali smo da angažujemo i nešto radne snage, koja je u deficitu, zbog čega smo odustali i od paprike, čiji je uzgoj veoma zahtevan. Ove sušne sezone smo zalivali bar jednom nedeljno sistemom „kap po kap“, za koji je svake godine potrebno kupovati nove trake i folije, a motor troši na sat litar goriva, koje koristimo i za prevoz robe, oranje, pripremu zemljišta… Proizvodnja je prilično skupa, za razliku od pre pola veka kada je maltene jedina stavka bilo seme. Ipak, nećemo da odustajemo, jer iza svega stoji i ljubav, a sledeće godine planiramo i da proširimo asortiman i ubacimo crnu lubenicu – najavljuje ovaj vredni Brestovčanin.
(Pančevac/J. Filipović)
BRESTOVAC SELO KOJE HRABRO IDE NAPRED: Za Spasovdan ovde bilo je baš domaćinski i za svakog po nešto