Nikad ranija berba kukuruza je na izmaku, a prema rečima većine pančevačkih poljoprivrednika, situacija oko prinosa i cenovne politike je kulminacija problema nakon lošeg roda i pšenice i suncokreta.

Dugogodišnji proizvođač i predsednik udruženja „Dolovački paori” Marko Bojtar jedan je od onih koji tvrde da je sve to dotuklo srpskog poljoprivrednika.

– Što se tiče pšenice, deplasirane su objave o prinosima koji se navode u sredstvima informisanja i to su samo opravdanja za nisku cenu, kao i posledice suša i lošeg proleća. Sve to uzelo je danak kada je reč o hlebnom žitu i suncokretu, na šta se nadovezala i situacija s kukuruzom.

Zadružni savez Srbije je, primera radi, naveo da je proizvodna cena kilograma pšenice 29,6 dinara po kilogramu, a kako je ove godine dostignuto maksimalno 22 dinara, jasno je u kakvoj se dubiozi nalaze poljoprivrednici.

I kod suncokreta su izuzetno loši prinosi, za 40 do 50 odsto su niži u proseku, otprilike kao i kod pšenice. Sve u svemu, ja u svom poljoprivrednom radnom veku, dugom oko četrdeset godina, ovako nešto nisam doživeo – navodi on.

Bojtar ističe kako je i ranije bilo problema na jednoj kulturi, ali napominje da su proizvođači na drugoj „čupali”.

– Međutim ove godine je katastrofa na svim kulturama. Kukuruz je lepo krenuo, ali to je još bila trava, pa kada je trebalo da bude oplodnja biljaka, temperature su bile tropske i čak i noću išle do 30 stepeni. Tako se prinosi ove strateški važne kulture kreću od dve i po do pet tona po katastarskom jutru, što važi i za dolovački atar. Preuranjena vegetacija je proizvela dodatni problem, jer je kukuruz stigao za vršidbu oko 20. avgusta, u isto vreme kao i suncokret, tako da nisu bili slobodni ni kombajni ni otkupljivači da prime ubrani kukuruz. I taj mali prinos dodatno je umanjen time što se skrob u biljci istopio. Iako je normalan standard za kukuruz 14 odsto vlage, ove godine smo zbog navedenih razloga predavali kukuruz sa osam do deset odsto vlage, što bi bilo u redu kada je reč o suncokretu – kaže ovaj Dolovac.

On napominje da kad god je okruženju ponuda takva da obara cene, to
utiče i na pad cena u Srbiji, ali naglašava da sada nije tako.

– Trenutno suncokret u regionu ide i do 57 dinara po kilogramu, pa se pitam zašto je kod nas akontno isplaćeno svega 43,2 dinara. Napominjem i
da svake godine poskupljuje repromaterijal, počev od semena. Nekada je
cena suncokreta bila 73 dinara, dok je sada nakon svih skokova inputa to
propolovljeno. I cena kukuruza je trenutno oko 19 dinara i s prosekom od dve i po do tri tone po katastarskom jutru, što ne pokriva ni samo zakup zemljišta i cenu vršidbe, a gde su ostali troškovi: semena, đubriva, hemije, nafte, održavanja, kao i porezi, PIO, zdravstvo… Ja to mogu da nazovem pljačkom seljaka. I mislim da su traktori već upaljeni da izađu na put, kao što već ima nekih najava, jer oni što kreiraju ovakvu politiku ne prave svoju propast, nego tuđu, a mi ćemo pokušati to da sprečimo. Ovo se ponavlja u poslednje tri veoma loše godine, kada smo radili s gubicima, i veliko je pitanje od čega će se odvijati goli život poljoprivrednika – navodi Bojtar.

S druge strane, njegov kolega i predsednik udruženja poljoprivrednika „Prvi klas” Marko Škrbić navodi da je jabučki atar imao sreće s kišom, što je ipak donelo bolji rod samo onima koji su u potpunosti odradili agrotehničke mere.

– U takvim slučajevima bili su solidni prinosi, koji se kreću oko sedam i po tona u proseku, što je u ovakvoj situaciji iznad očekivanja. Imali smo više kiše u odnosu na druga sela, ali ko nije izorao na vreme ili posejao u datom roku, taj ima problem. Troškovi su iz godine u godinu za 10 do 20 procenata veći.

Potrebe za većom zaštitom nije bilo, ali korovi su postali rezistentni na postojeća sredstva, koja su po standardima EU sve blaža.

Dolazi do zabrana insekticida kojima smo ranije rešavali insekte žičare, koji pojedu seme još u zemlji ako se ne zaštiti. Inače, pariteti cena pšenice i kukuruza su drastično mali i, primera radi, moramo da damo 400 kilograma merkantilne za sto kilograma semenske, a pre rata u Ukrajini taj odnos je bio jedan prema dva. Đubriva su nekada bila 35 do 40 dinara po kilogramu, da bi nakon pomenutog rata skočila na 120 i sada su se stabilizovala na 60. Šta reći, ako je cena kukuruza oko 18 dinara, uz retke skokove od 2010, kada je bila 21 dinar – ističe Škrbić.

(Pančevac/J. Filipović)

NOVA PRAVILA ZA ZAKUPCE NJIVA Evo šta se menja u novim uslovima

Žetva pšenice nikad ranije, prinosi se kreću ka proseku