Srpska prvoslavna crkva i njeni vernici 27. oktobra obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu poznatu kao Svetu Petku. Ona se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. To je šesta krsna slava po broju onih koji je slave u našoj zemlji.
Na ikonama Sveta Petka je predstavljena u monaškoj odeći sa krstom u ruci, jer je vodila strog pustinjski isposnički život.

Postiti ili ne?

S obzirom da se Sveta Petka proslavlja u nedelju, mnogi imaju dilemu da li ovog dana treba postiti. Odgovori se razlikuju u zavisnosti od kraja Srbije u kojem živite. U nekim pravoslavnim zajednicama, posti se na dan Svete Petke, dok se u drugima ne posti. Međutum, sveštenik Miladin Malić rešio je ovu dilemu i objasnio da se ove godine na Svetu Petku ne posti.

„Pošto praznik pada u nedelju, ove godine se Sveta Petka ne posti. Jedini običaj koji tog dana treba da se ispoštuje je da se ode u crkvu i iskreno pomoli ovoj velikoj svetiteljki. Lepo je da žene tog dana spreme ručak i okupe porodicu, pa da u slozi i miru proslave ovaj veliki praznik“, naveo je svešteni.

Ipak, pojedini ovog dana praktikuju strogi post. To uključuje suzdržavanje od mesa, mlečnih proizvoda, ulja i vina. Ovo je slično postu kog se pridržavamo tokom Velikog posta. Međutim, najbolji način da saznate da li na dan Svete Petke treba postiti ili ne jeste da se obratite sveštenicima ili episkopima u svojim crkvama kako bi saznali tačne smernice posta na ovaj dan.

Važno je napomenuti da post ne mora biti strogo fizičko suzdržavanje od hrane, već takođe može uključivati i duhovni post, što znači da vernici treba da se posvete molitvi, pokajanju i duhovnom razmišljanju tokom tog dana.

Verovanja na ovaj dana

Narodna verovanja kažu da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se mesi hleb, šije, i da se radi težak posao, a to se pogotovo odnosi na žene.

Jedno verovanje se posebno odnosi na vodu koja se naziva adžijazma i smatra se lekovitom. U Beogradu se njen izvor nalazi u Kapeli Svete Petke, u Donjem gradu na Beogradskoj tvrđavi. Ova se voda poštuje od davnina, a predanje kaže da je nju pronašao jedan vitez i da se njome izlečila kraljeva kći. Po njoj je nazvana i crkva Ružica koja je podignuta uz izvor.

Veruje se da lekovita voda izvire i na izvoru Svete Petke u naselju Železnik, nedaleko od Beograda, u manastiru Rakovica kod Beograda, kao i u mestu Izvor kod Paraćina.

Vodom adžijazmom se smatra osvećena bogojavljenska vodica, ona nad kojom je na samom kraju nekrštenih dana obaveljno osvećenje. U narodu se veruje da osvećenu bogojavljensku vodicu treba čuvati cele godine i pomalo koristiti kad zabole oči, uši ili zubi.

(Mondo)

SVETI MUČENICI TARAH, PROV I ANDRONIK! Beseda o večernjem plaču i jutarnjoj radosti