Kad Jožefova kuća zasija svima zastane dah!
Pepuna je bila dvorana Kulturnog centra u subotu kada se na dvestotom izvođenju slavilo punoletstvo predstave „Čarobnjak iz Oza” Dečje pozorišne scene „Pođi tuda...”
Pepuna je bila dvorana Kulturnog centra u subotu kada se na dvestotom izvođenju slavilo punoletstvo predstave „Čarobnjak iz Oza” Dečje pozorišne scene „Pođi tuda...”
Zato što je čuvaju i u njoj virtouzno igraju glumci naši pančevački, i oni koji su sa njom prve crtice u biografiji pisali, i oni postariji, željni još uživancije na sceni. I zato što je naš Bane Radovanović gaji i zaliva već osamnaest godina, predajući je ponovo svakoj iznikloj generaciji klinaca, ne samo u Pančevu. I zato što u sali grmi, zanosi i okretno se vrti i muzika našeg Ivana Aleksijevića. Zato što je kostime i scenografiju osmislila naša kreativna Mina Miladinović… A i zato što je priča izabrana prava, svevremena, humana – o snazi prijateljstva Doroti i njenih drugara, o nestajanju i ponovnom pronalaženju sebe… Zato je predstava „Čarobnjak iz Oza“ Dečje scene „Pođi tuda…” doživela dvesta izvođenja, slaveći punoletstvo u subotnje veče, 23. novembra u dvorani Kulturnog centra Pančevo.
Rediteljska suza
Radost zbog ovakve dugovečnosti jedne dečje predstave, kojom se ne mogu pohvaliti ni scene poput pozorišta „Boško Buha” osetila se i u igri glumaca, a radosnu suzu u sali priznao je – pustio je reditelj Nenad Gvozdenović. Posle deset godina ponovo je video predstavu.
– Srećan sam i ponosan. Čestitao bih sjajnim glumcima na tome što čuvaju ovu predstavu, igrajući je tako zdušno, precizno, kreativno i sa entuzijazmom. Fasciniran sam njima. Predstave su kao novi auto kada nastanu. Moraju da pređu određenu kilometražu da bi se razgazile. A glumci su ti koji je sve vreme nose. Moja namera je bila da ova predstava bude jednostavna, da se genijalna priča ne menja, osim što je samo neznatno prilagođena našem podneblju. Mislim da je, pored glumaca, i u tome ključ njenog dugog opstanka – rekao je za „Pančevac” ne krijući uzbuđenje reditelj, inače glumac po profesiji, Nenad Gvozdenović.
A jedna od onih koja ne da ovu predstavu je i glumica Marina Vodeničar. Gledajući je u ovom dvestotom izvođenju posebno poletnu, a znajući i da će nas tako dobra glumica svakako uveriti da je Doroti jedno sjajno i dobro biće, objašnjenje zašto smo ovom prilikom osetili i onaj dodir prave umetnosti kada postajemo bolji ljudi, možda je i u Marininom odgovoru na pitanje zašto ova predstava traje toliko dugo.
– Ona govori o prijateljstvu. U pitanju je topla emotivna priča koja nosi dobru, humanu poruku, zbog čega sam je zavolela kada sam prvi put, kao mala, videla film „Čarobnjak iz Oza”. A sa ovom predstavom živim sada već 18 godina još od kada sam bila student. Večeras je bilo posebno emotivno. Sala je uvek puna, ali večeras je bila još punija. Možda je i to razlog što smo dodatno bili poletniji, raspoloženiji, što je i publika osetila. Ova predstava, inače, dobro komunicira sa decom svih uzrasta. Nije ni suviše banalna, ni suviše ozbiljna. Čak je i moj sin koji sada ima tri i po godine već dva puta pažljivo odgledao. Režiju je sjajno uradio i Neša Gvozdenović, ali najvažnije za njen dugi opstanak, smatram, je i to što su u Kulturnom centru na čelu sa Banetom Radovanovićem kao organizatorom, prepoznali u njoj kvalitet, pa je stalno oživljavaju novim izvođenjima – rekla nam je Marina nakon predstave, nasmejana i raspložena.
Na kraju nam je kazala i da neće odustati od ove uloge dok god se ne pojavi neka mlađa glumica željna da uživa u dobroti Doroti, što s obzirom na Marinine godine neće biti tako skoro. U postavi je tu i Ksenija Perduh kao Limeni drvoseča, dok je ovom prilikom u ulozi veštice i Severne Čarobnice bila Milena Predić, dok su joj povremeno alternacija i Jasmina Večanski, Alisa Lacko i Jelena Trkulja.
Dvojica doajena koji su tu od početka su Jovan Popović, iliti Strahinja Strašilo i Miroslav Žužić kao Krunoslav Lavić. Posle Švejka Žuletu je ovo najdugovečnija predstava.
– Film „Čarobnjak iz Oza”, koji je snimljen 1942. godine, proglašen je za četvrti najbolji film svih vremena i zbog svoje humane poruke. Ljudi nestaju kao što Doroti nestaje, i na volšeban način se vraćaju. To je i u osnovi ljudske potrebe da onaj koji je nestao, ponovo nađe sebe, da nađe novi put. To je glavni podtekst i zato je ova predstava dugovečna – govori nam Žule posle igranja u kojem je očigledno uživao, i glumački a i nekako detinje.
Zapamtiće, kaže, i susret na nedavnoj turneji po Hrvatskoj sa trogodišnjim Stjepanom i njegovom bakom u Osijeku. Pošto se već maskirao u lava, dobrano je uplašio Stjepana nasred ulice, pa je posle bakinog pitanja da li i oni Hrvati mogu da uđu na predstavu, pošto je gostovanje organizovalo Srpsko vijeće, oboje je uhvatio za ruku i odveo u salu u prvi red.
– Uživao je Stjepan, drhtao, plakao, radovao se… A onda smo se na kraju zajedno fotografisali, kao što su sva deca želela i večeras da se slikaju sa svojim likovima – posvedočio nam je Žule.
Od oko pedesetak ljudi koji su „Čarobnjaka iz Oza” održavali, gradili i nadograđivali tokom osamnaest godina, dvadeset je došlo na proslavu. Putevi životni, a pre svega finansijski, jednog od njih, Srđana Anovića, koji je radio ton na prvih 110 izvođenja, odveli su u „Rafineriju”.
– Predstava je fantastična i deca je obožavaju svih ovih godina. Što se tiče moje uloge u njoj, bitno je da je muziku sjajno uradio Ivan Aleksijević. A izazov za mene je bilo da tonske efekte prilagođavam glumcima koji su se menjali jer, naravno, da svi ne izgovaraju na isti način sve replike – seća se Srđan dok nam ponosno pokazuje majicu, odštampanu za stoto izvođenje pre deset godina.
Pozorište za sada i ovde
Veštica i Severna Čarobnica u „Čarobnjaku“ povremeno je i Jasmina Večanski, kako rekosmo, ali njena uloga je i u tome što je pre dvadeset godina pod njenim direktorovanjem u Kulturnom centru, oformljena scena „Pođi tuda…”.
– Osnovali smo je sa idejom da pravimo jednu pozorišnu produkciju za odrasle i jednu za decu. Prva predstava je nosila ime po tekstu Irine Gilić Žirović „Pođi tuda, ne znamo kuda“, pa je tako i scena dobila ime. Radili smo uglavnom jedno delo godišnje. A cilj je bio i da se angažuju umetnici, pre svega glumci iz našeg grada, zatim kostimografi, scenografi… Da se afirmiše Pančevo. Za odrasle su rađene koprodukcije, i zbog cene i zbog većeg broja igranja. I videli smo da su ljudi prihvatili da postoji pozorište u našem gradu, što nam je uvek davalo nadu da je to moguće. A i dečju scenu prigrlila je pančevačka publika, što dokazuje i današnji dan – govori nam Jasmina, danas urednik pozorišnog programa u Kulturnom centru.
A i Branislav Radovanović koji uređuje program za decu i koji i kao producent, organizator, izabinski radnik, garderober, prevoznik… godinama održava dečju scenu „Pođi tuda…”, kaže da je ona dokaz da mi pozorište imamo.
– Nervira me kada neko pita: ’A kada će pozorište u Pančevu?’. Mi jesmo pozorište. Nastupamo na festivalima, gradu smo doneli prestižne nagrade. Bez obzira što pozorište ne postoji na papiru, imamo scenu koja opstaje sve ove godine. Mi radimo, ne govorimo o tome šta bi moglo da bude sutra – poručuje Bane.
A na pitanje zašto baš „Čarobnjak“ tako dugo, uz malo razmišljanja i uveravanja da su i mnoge druge predstave bile isto toliko kvalitetne, odgovara da je to možda i zbog renomiranog naslova.
– Mi ne pravimo nekoliko predstava godišnje, pa da možemo da se igramo sa repertoarom. Ipak, retko se desi da jedna predstava traje skoro dve decenije. Možda se ovde desila neka hemija, posebno što mislim da su je glumci sačuvali. Kada god neko nije mogao da igra, neko drugi je uskakao. Kada su kretale sa ovom produkcijom, mnoge od naših pančevačkih glumica, nisu bile etablirane niti poznate. Ali sve one i sada, kada imaju ozbiljne biografije, vrlo rado uskaču i čuvaju ovu predstavu. A i Neša je sa režijom uradio sjajan posao – kaže Bane, koga publika u predstavi može da upozna i u ulozi čuvara zamka.
Iako uloga nije velika, priznaje da uvek pred nastup ima tremu – jer mu je stalo. I na kraju, jasno je – „Čarobnjak” je opstao jer svima je stalo. A na kraju krajeva da pomenemo – i da je finansijski jubilej „Čarobnjaka iz Oza” pomagao Pokrajinski sekretarijat za kulturu. I da je što je još bitnije, Nevena Baštanović, pomoćnica pokrajinskog sekretara, koja je prisustvovala događaju, bila nasmejana i veoma raspoložena, očigledno i zbog dobre atmosfere i tokom izvođenja i nakon predstave, te se toplo nadamo, mi Pančevci, da ćemo imati dalju i još veću njihovu podršku.
(Pančevac / Nevena Simendić)
PANČEVCI NA TURNEJI U HRVATSKOJ Višestruko nagrađivana predstava Čarobnjak iz Oza slavi punoletsvo