Sigurno je da ima i biblioteka i muzeja gradskih i u Srbiji koji beleže istoriju dužu od sto godina, ali za jednu Srpsku Spartu u Vojnoj granici, gde je Pančevo u Austrougarskom carstvu bitisalo, dok se o kulturnom vazdizanju raje nije ni pomišljalo za 176 godina vladavine Turaka u našem gradu, takav jubilej ipak nije mali. Zato u ovom pretprazničnom broju reč dajemo direktorima dveju najstarijih institucija u Pančevu – Gradske biblioteke i Narodnog muzeja, koji su prethodne godine obeležavali vek postojanja.

Gradska biblioteka ne izlaže, ona svoju klijentelu poziva da dođe i da knjigu u ruku uzme. Nažalost, takve klijentele sve je manje, što ne poriču ni oni koji u njoj rade. I nije to ekskluziva Pančeva, ali kako je na otvaranju Konferencije Bibliotekarskog društva Srbije, upriličenom u decembru u Pančevu i u slavu stogodišnjice naše Gradske biblioteke, rekao njen direktor Dejan Bosnić, oni veruju u trajnu misiju biblioteka i u to da one imaju budućnost koju treba prihvatiti s realizmom, ali i sa smelošću.

Miroslav Birclin, direktor Narodnog muzeja, i Dejan Bosnić, direktor Gradske biblioteke na obeležavanju 100-godišnjice MuzejaFoto: R. Đerić

Godinu jubileja dveju najstarijih institucija u Pančevu tako je zatvorila Biblioteka ugostivši bibliotekare od Rusije, preko Holandije i našeg regiona, do Kipra. A započeo ju je Narodni muzej prošlog decembra otvaranjem izložbe „Akvizicije Narodnog muzeja Pančevo 1984–2023”.

I dok posle veka postojanja u Gradskoj biblioteci razmišljaju kako u vremenu kratke i kratkotrajne komunikacije pronaći nove pristupe čitanju i knjizi, za ljude u Narodnom muzeju i za Grad Pančevo najveći izazov je kako zgradu u kojoj se nalazi upriličiti da u nju može da se povrati stalna postavka koja bi svedočila o istoriji Pančeva. Zato, i zbog tih izazova i zarad zaloga za drugi vek u koji su ušli, ovog puta, u pretprazničnom broju, prostor dajemo direktorima ovih dveju najstarijih pančevačkih kulturnih institucija. Dejan Bosnić, direktor Gradske biblioteke, ljubazno se odazvao da nam pošalje svoj autorski tekst jer govor u čast stogodišnjice nije imao. A što se tiče Narodnog muzeja, ovom prilikom prenosimo u većem obimu priču direktora Miroslava Birclina o istoriji te kulturne institucije sa otvaranja izložbe „Akvizicije Narodnog muzeja Pančevo 1984–2023”.

Dostojanstvena slavljenica pred novim dobom

Gradska biblioteka Pančevo čeka čitaoci, a ne automobileFoto N. S.

Prošao je ceo vek od one sednice Proširenog senata Pančeva na kojoj je odlučeno da se osnuje Gradska biblioteka. Za tih sto godina, kao jedna od najstarijih institucija kulture u Pančevu i u zemlji, ona je prešla dug put i razvila se u modernu ustanovu koja, prateći savremene svetske trendove u bibliotekarstvu, postavlja i održava najviše standarde struke.

U njoj, kao ne samo gradskoj već i regionalnoj – matičnoj instituciji, danas funkcioniše nekoliko radnih jedinica: odeljenje za komunikaciju i inkluziju sa odsecima za matične i zavičajne poslove, zatim odeljenje za nabavku i katalošku obradu knjiga, kao i pozajmno i odeljenje za internu pozajmicu i naučni rad. U našim fondovima se čuva preko 240.000 knjiga, a naše članstvo broji preko 14.000 korisnika. Putem medijske dokumentacije EBART njima je omogućen i pristup najvećoj digitalnoj medijskoj dokumentaciji u Srbiji.

Sada već na izmaku 2024. godina bila je sva u znaku obeležavanja ovog važnog i velikog jubileja. Nije bilo velikih investicionih ulaganja, ali učinjeno je dosta na dizanju vidljivosti institucije. Najpre, na nivou vizuelne komunikacije, svaki događaj bio je zaodenut jubilarnim logotipskim ruhom. Bili smo domaćini i dvaju velikih nacionalnih bibliotekarskih događaja – u martu mesecu godišnje skupštine Zajednice matičnih biblioteka Srbije, a sada, u decembru, uspešno tek okončane 21. konferencije Bibliotekarskog društva Srbije, održane uz podršku Ministarstva kulture, koja je bila posvećena razmatranju radnog okruženja bibliotekara. Može se reći da izbor ove teme predstavlja svojevrsni pionirski poduhvat u kulturi Srbije, jer se ona po prvi put uvodi u javni diskurs i fokus zaposlenih u kulturi na nacionalnom nivou.

Poslednjeg dana konferencije, u sklopu obeležavanja Dana bibliotekara i svečane skupštine Bibliotekarskog društva Srbije, održan je prvi, inicijalni sastanak RU:RS LIB foruma, na kojem su u okviru pet stručnih tema definisani predlozi za pokretanje i razvoj zajedničkih aktivnosti bibliotekara iz Rusije i Srbije, s ciljem uspostavljanja stručnog i naučnog dijaloga, međusobne partnerske podrške i razmene znanja. Time je Gradska biblioteka Pančevo pokazala da ima dovoljno kapaciteta da prizove i primi stručnjake iz cele zemlje i inostranstva, čime je i na taj način potvrđen njen potencijal da bude državni i nacionalni centar svoje vrste.

Uprkos redovnoj budžetskoj podršci koju dobijamo, pre svega od svog osnivača – Grada Pančeva, ali i od republičkih i pokrajinskih nadležnih instanci, glavna slabost i remetilački faktor našeg stremljenja ka vrhunskim rezultatima jeste nedovoljnost finansijskih sredstava, koja se reflektuje kroz infrastrukturne nedostatke, manjkove tehničke opreme, nemogućnost permanentnog kadrovskog usavršavanja, kao i potpunije praćenje razvojne dinamike visokih tehnologija. Sve drugo, a tu pre svega mislim na entuzijazam i znanje, već posedujemo. Posedujemo i više decenija brižljivo promišljanu i uređivanu izdavačku delatnost posvećenu istoriji kulture i bibliotekarstva, čije izuzetne naslove natkriljuje stručni i naučni časopis za teoriju i praksu bibliotekarstva „Čitalište”, kao jedna od najeminentnijih publikacija u zemlji i širem regionu.

Gradska biblioteka Pančevo, kao vitalna i dostojanstvena slavljenica, danas uspeva da kvalitetnom ponudom svojih fondova, usluga i programa adekvatno utiče na kulturni život Pančeva, da podstiče čitalačku znatiželju i popularnost sveta knjige, ali i da doprinosi razvoju aktivne digitalne svesti, funkcionalne i informatičke pismenosti pojedinca i zajednice. U novom, Makluanovom dobu unapređenih komunikacijskih magistrala i informatičkih dimenzija trudimo se da u granicama realnih mogućnosti održimo dobar korak sa zahtevima savremenih tehnologija. Već preko dvadeset godina služimo se bibliotečkim informacionim sistemom BISIS, čije su raznovrsne mogućnosti na usluzi najširoj čitalačkoj populaciji. Oslonjeni na virtuelnu sferu interneta, dostupnu kroz servise Informaciono-referalnog centra i Elektronske čitaonice, ove godine smo s projektom „Book Box” i podkastom na platformi „Youtube” uspešno zakoračili u nove medijske formate promocije književnosti, umetnosti i kulture.

Dakle, na osnovu samo ovog, kratkog i nepotpunog osvrta na domete i rezultate postojanja i rada, može se slobodno reći da je posle prvih sto godina Gradska biblioteka grada Pančeva spremna za nova pregnuća i bolju budućnost…

Dejan Bosnić, direktor Gradske biblioteke Pančevo

Putovanje kroz vreme i Pančevo

Narodni muzej Pančevo čeka rekonstrukcijuFoto: N. S.

S ponosom možemo da kažemo da stojimo na ramenima divova. Naš Narodni muzej Pančevo osnovan je na sastanku koji je 23. decembra 1923. godine održan u ondašnjem Magistratu, u zgradi u kojoj se Muzej i danas nalazi – na inicijativu izuzetno značajnog Pančevca doktora Borislava Jankulova, tada direktora Gimnazije. Muzej je bio nadgradnja njegovog dela, pa zato i kažemo da stojimo na ramenima divova. Pre toga smo imali Gimnaziju, koja je obeležila 160 godina postojanja, i Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo, najstariji živi hor u Srba, imali smo i druga razna kulturna udruženja krajem 19. i početkom 20. veka. A ono što nam je nedostajalo bili su muzej i biblioteka. Osnovani su istog dana, pa su to i dve najstarije institucije kulture u Pančevu.

Neki muzeji su počeli da rade i ranije, kao onaj u Beloj Crkvi, koji je najstariji u Srbiji, a prethodili su nam i muzeji u Vršcu, Somboru, Subotici… A u Pančevu je organizovano prikupljanje muzealija počelo tek kada smo postali deo Kraljevine Jugoslavije, to jest Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Doduše, postojale su privatne zbirke, kao ona u Pučkoj banci, a arheološki materijal se silom prilika, sam od sebe, prikazivao u donjovaroškoj i gornjovaroškoj ciglani. Ljudi jesu prepoznavali da je to značajno i sakupljali su arheološki materijal. Ali tada na scenu stupa naš idejni tvorac i osnivač doktor Borislav Jankulov, koji je 1918. počeo da prikuplja predmete, te je došao na ideju da gradu nedostaje muzej, kao i biblioteka. U toku sledećih pet godina formira se arheološka zbirka, a na čuvenoj sednici 23. decembra 1923. godine tadašnji gradonačelnik dr Vladimir Margan sa doktorom Borislavom Jankulovim i grupom viđenih Pančevaca, industrijalaca i delatnika u kulturi, zaključuje da je vreme da naš grad dobije i muzej i biblioteku.

U prvo vreme Muzej je bio smešten tu gde je i osnovan, u jednoj maloj prostoriji na spratu Magistrata, pored svečane sale, dok su ispred nje u nekoliko vitrina bili izloženi arheološki predmeti. S vremenom je pao i u zaborav, sve do 1932, kada dobija novi elan pošto za direktora dolazi doktor Borislav Jankulov, koji je otišao u penziju s mesta direktora Gimnazije. Tada se organizuje i prva izložba u svečanoj sali Magistrata. Međutim, doktor Borislav Jankulov će doći u sukob s nacističkim vlastima i 1943. će biti proteran u mesto Jaša Tomić, a kao i za celu zemlju, i za Muzej su to bili vrlo teški trenuci.

Ali nakon Drugog svetskog rata narodna vlast prepoznaje značaj Muzeja, pa angažuje drugog značajnog čoveka za njegovu istoriju, u ovom slučaju za njegovo održanje, Mihovila Tomandla. On zajedno sa Olgom Smederevac i još nekoliko Pančevaca vredno radi na prikupljanju razgrabljene, pokradene imovine i eksponata. Uspeli su da sačuvaju tek mali deo stilskog nameštaja i umetničkih dela i da povrate nešto od arheološkog blaga koje je u međuvremenu izgubljeno. Od 1946. do 1948. Muzej tako počinje da se ponovo polako razvija. U tom periodu je bio smešten u Graničarskoj kući s desne strane Muzeja iz pravca Gradskog parka, koja je nažalost srušena. Tu je dobio nekoliko sobica, gde je organizovana i prva izložba nakon Drugog svetskog rata.

U znatno veći prostor iznad „Ristića” u Svetosavskom domu uselio se 1948. godine, pa će u desetak prostorija u nizu biti izložena stalna postavka, a organizovaće se i značajne izložbe. Na primer, tu je svoju poslednju izložbu 1950. imao Uroš Predić, koji je i sam prisustvovao njenom otvaranju. Pošto je Srez ukinut 1965, gradska uprava se seli u novoizgrađenu zgradu Sreza, prekoputa Gradskog parka, a Muzej se vraća u kuću gde je i osnovan, u Magistrat. Sve do 1982. živeo je tu zajedno s Gradskom bibliotekom i Istorijskim arhivom, a od tada cela zgrada konačno pripada Narodnom muzeju.

Sada se ulažu veliki napori da se zgrada gde je Narodni muzej smešten rekonstruiše i da se tako stvore uslovi i da se obnovi stalna postavka jer je to veoma značajno za naš grad, za sve nas, za buduće generacije i za sve posetioce Pančeva.

Izvod iz obraćanja direktora Narodnog muzeja Pančevo Miroslava Birclina na otvaranju izložbe „Akvizicije Narodnog muzeja Pančevo 1984–2023”

(Pančevac / pripremila: N. Simendić)

100 GODINA MUZEJA Posetite izložbu “Akvizicije Narodnog muzeja Pančevo 1984-2023”

GRADSKA BIBLIOTEKA: 21. konferencija Bibliotekarskog društva Srbije otvorena na stogodišnjicu postojanja