Logično. Ako zima duže traje i hladnija je, cvetanje će početi kasnije ili će krenuti sporije – najpre drveća, jer ono prvo stiže na red. Ali logika često nije lako uočljiva – početak sezone polinacije, to jest prenošenja polena kroz vazduh, zavisi i od toga kakva je bila cela zima. Ako je bila toplija u dužem periodu, ponekad i pored trenutno vrlo hladnog vremena cvetanje može da urani jer su se pupoljci već u kori spremili da izbiju na granama.

Boje semafora

Iako nam se čini da u ovom mraznom februaru, dok šiba ledena košava, ništa ne može da propupi, ni ova godina nije izdala kada je u pitanju početak cvetanja. Zavod za javno zdravlje Pančevo započinje merenja koncentracije polena u šestoj sedmici od početka godine. I kao što se dalo očekivati, i u šestoj i u sedmoj sedmici, to jest od 3. do 16. februara, već je zabeleženo prisustvo polena leske, jove, tise i čempresa, bresta i topole. A ne iznenađuje ni što su u prethodnoj sedmici čempresi ušli u crvenu zonu jer poslednjih godina pred sredinu februara počinju da dviljaju. U tu grupu spadaju tise, tuje i borovice, ali na svu sreću reč je o alergenima koji izazivaju umerene reakcije, te su zato i označeni žutom bojom.

A da biste na pravi način pročitali predočene podatke, kao i rezultate koje pančevački Zavod redovno objavljuje na svojim stranicama na internetu, bitno je da znate da zelena boja označava da je koncentracija polenovih zrna u kubnom metru vazduha niža, žuta je umerena, a crvena ukazuje da je u pitanju količina polena koja značajno može da utiče na tegobe alergičnih osoba, pa i da izazove i veće zdravstvene probleme.

A kad su u pitanju biljke, zelena boja pripada onima koje ni kod ljudi koji su osetljivi na njihov polen ne pravi veće probleme, značajniji uticaj imaju biljke označene žutom, a najveći alergeni potencijal imaju one s crvenom bojom. Takvu titulu, na primer, topola nema, iako su mnogi ubeđeni da je ona najgora u izazivanju alergija. „Crvene” alergene biljke su zato jova, javor, vrba, breza, trave, pelin i ambrozija.

Iznenađenja ove godine nema ni u očekivanim biljkama za početak sezone jer ovo i jeste doba kada leska ili jova počinju da puštaju pupoljke. Doduše, nikakvo svetsko čudo nije ni to što se prošle godine već početkom februara. Ali je zato čudo što su u to doba 2020. merni uređaji uhvatili dva polenova zrna ambrozije, a ponovo je uočena tek za više od četiri meseca – u 20. sedmici. Ipak, pitanje je koliko su uporedivi podaci između nekih godina, posebno sa onima pre 2021, zato što je za vreme epidemije korone aparatura za merenje polena pančevačkog Zavoda za javno zdravlje iz Narodne bašte premeštena na krov Gradske uprave, usred centra grada, to jest usred betona, gde je ostala i do danas. Jeste da polen leti kilometrima daleko, ali ipak nije svejedno koje biljke su nam pod nosom.

Podatke i detaljniju analizu prisustva polena u vazduhu Pančevu možete videti na stranici Zavoda za javno zdravlje Pančevo.

– Problem u Srbiji s merenjem polena je to što nigde nemamo trenutne rezultate, a malo mi znače podaci kada stignu nedelju dana kasnije. Ljudi uglavnom ne znaju da podaci na aplikacijama na mobilnom pokazuju samo pretpostavljene vrednosti, a ne i izmerene, na šta se upozorava tek na dnu stranice. Značajni su ipak zbog toga što mogu da naknadno uporedim tegobe i koncentracije polena – ističe naša sagovornica Marina Ćosić, koja ima izraženu alergiju na brezu i na ambroziju.

Priprema alergičara

A godine se ne razlikuju samo po ukupnoj količini polena pojedinih biljaka, nego i po danima kada one dostižu vrhunac cvetanja, to jest kada su u crvenoj zoni, pa i po periodima cvetanja, koji se mogu pomerati i do dve nedelje. Prošla godina je bila karakteristična po skoku ambrozije, što se tumači i vrlo toplim vremenom. Svetska zdravstvena organizacija je pre dve nedelje saopštila da je poslednjih deset godina, od 2015. do 2024, bila decenija najtoplijih godina zabeleženih od kada se vrše meteorološka merenja, kao i da smo svedočili prvoj kalendarskoj godini sa globalnom srednjom temperaturom od više od 1,5 °C iznad proseka za period od 1850. do 1900. godine, te da se „klimatska istorija odvija pred našim očima”.

Može se pretpostaviti da će otopljenje i pomeranje i klimatskih zona uticati na cvetanja pojedinih biljaka, na pojavu čak i novih vrsta, ali i na zagađenja u pregrejanim gradovima, pa time i na porast broja alergičnih ljudi. Preciznu prognozu za ovu godinu niko ne može trenutno da izbaci jer, pored temperature vazduha, na koncentraciju polena utiču i vetar, kiša, promene u ekosistemu… Naravno, što vlažnije vreme, to manje polena, pa nije čudo što alergične osobe izvode dodole prizivajući dažd. Ipak, znaju oni kada dolaze njihovi krizni periodi, mada većina nije upoznata s tim kako se na vreme pripremiti, tvrdi naša sagovornica.

– Sama sam morala da „provalim” mnoge stvari. Ipak, pošto mi je alergija utvrđena još 2007. godine, prošla sam testiranje bockanjem, koje se tada radilo i u Pančevu. Sada to nikom ne rade ovde, nego samo pretpostavljaju da je neko alergičan, što je pogrešno. Narod je u zabludi kada je u pitanju i upotreba antihistaminika, od kojih uglavnom znaju samo za „presing”. Misle, popiješ tu pilulicu i izlečio si odmah alergiju. Prošle godine sam, i pored upotrebe i drugih lekova za olakšavanje disanja, doživela takvo gušenje da sam morala da zovem Hitnu pomoć, a sestra pametnica mi je rekla da uzmem „jutarnju terapiju”, to jest antihistaminik, i zalupila mi slušalicu. Ne znam da li je bila nervozna, bezobrazna ili nije upoznata s tim kako ti lekovi deluju i da neko može i da umre zbog gušenja uzrokovanog alergijskom astmom. Teško je i doći do alergologa jer šta znači da mi zakaže pregled za nekoliko meseci, a doskora ih u Pančevu nismo ni imali – prenosi nam svoja iskustva Marina.

Za nju proleće nije tako lepo kao za one koji, na sreću, nisu osetili simptome alergije. Ali podaci i u svetu i kod nas pokazuju da je takvih sve više, a kada se alergija dobije u starijem dobu, ne može da nestane. Zato, alergičari, pripremite se na vreme.

(Pančevac / Nevena Simendić)