Tim rečima se predsednica Udruženja žena „Novoseljanke/Boboacele”
Snežana Baba u subotu, 1. marta, obratila okupljenima na jedanaestoj
izložbi pod nazivom „U susret Osmom martu”.

Kao i svih prethodnih godina, ova manifestacija je posvećena nekom
od tradicionalnih vezova.

– Nažalost, sve manje žena se bavi izradom goblena, koji spadaju među najzahtevnije vezene rukotvorine. Da bi bio završen jedan takav ozbiljniji rad, nekada su potrebne dve-tri zime, kada su žene obično radile po dva-tri sata dnevno. Ovom prilikom zahvaljujem Mileni Jovišić i Marineli Krajnjan Vukas na tome što su nam poklonile ono što su dobile, nasledile i uradile. Ova i svaka prethodna donacija, kao i poverenje naših Novoseljana daju nam podstrek i obavezu da sve to dalje čuvamo – rekla je Snežana Baba.

Pored brojnih izloženih goblena, posetioci su mogli da vide i načine njihove izrade, koje su demonstrirale Novoseljanke Ljiljana Stamatov i Marija Ardeljan, koja je pre pedeset godina počela da ih radi, a bavila se i svim drugim ručnim radovima.

– „Vilerove” goblene sam naručivala iz Nemačke i mislim da su oni najbolji i najvredniji. A narudžbina je obuhvatala šemu, konac i platno. Igla je bila specijalna i morala je da bude tupa, a njeno „uvo” malo šire. Na šemi je svaka boja konca imala svoj znak i to se sve raspoređivalo po nekom kartonu, a iznad svake boje je bio odgovarajući znak. I kada se počne, bilo je lako naći i boju i znak koji treba naneti na rad. Radi se u stilu pola „pokrstica”, to jest po sistemu kosine. Platno je bilo u stilu „paname”, što znači da nije trebalo brojati niti, već su kvadratići bili određeni rupicama. Tokom rada igla ide od gore ka dole i odozdo nagore, s tim da na naličju bude uspravna nit, a na licu kosa nit. Po završetku određenog rada na njegovo naličje je nanošeno malo sapuna, što se sušilo na peškiru. Na kraju smo radove nosili u specijalizovanu u zanatsku radnju koja se bavila uramljivanjem goblena – navodi Marija.

Jedna od donatorki, Milena Jovišić, zahvalila je Udruženju žena „Novoseljanke/Boboacele” što će izložiti i čuvati goblene njene babe Dese
Đakonović i istakla da je to bila želja cele porodice.

Desa Đakonović je bila udata za Stevana Đakonovića, kolekcionara, novinara i publicistu, s kojim je živela u Novom Selu i imala dve ćerke, četvoro unučića (među kojima i Milenu), kao i troje praunučića, a umrla je 2024. u 87. godini.

– Moja baba je bila domaćica koja je volela u slobodno vreme da šije haljine ćerkama i sebi, da hekla stolnjake, štrika i veze goblene i stolnjake. Motive goblena je birala s posebnom pažnjom prema ličnom senzibilitetu, a omiljeni joj je bio „Čitateljka”. Pamtim još kao dete da je baba vezla i heklala najviše zimi na krevetu kraj televizora, dok je deda sređivao arhivski materijal na trpezarijskom stolu. Tu ljubav prema vezu je prenela i mojoj mami, od koje sam i ja naučila da vezem „Vilerove” goblene – navodi Milena.

(Opširnije u narednom štampanom izdanju „Pančevca“)

(Pančevac/J. Filipović)

BANATSKO NOVO SELO: Otvaranje izložbe „U susret 8. martu“ u subotu

DOM KULTURE NOVO SELO: Danas promocija knjige Siniše Kojića o dr Aleksandru Zegi