Galetin: Pripreme za prolećnu setvu u punom jeku
Pripreme za prolećnu setvu u punom su jeku. Obaviće se na oko dva miliona hektara zemljišta. Agroekonomski analitičar i nekadašnji direktor Produktne berze Novi Sad Žarko Galetin ističe da će poljoprivrednici posejati značajno manje kukuruza i soje, budući da je njihovo mesto u jesen zauzela pšenica.
„Nju smo posejali na 15 odsto većoj površini nego lane, jer se pokazala najotpornijom na sušu“, kaže Galetin.
Na pitanje da li je rešenje za povećanje produktivnosti srpske poljoprivrede u tome da se poveća prag za subvencije po hektaru koje se sada dobijaju za do 100 hektara zemljišta, kaže da ne veruje u opravdanost takve mere.
„Moje duboko ubeđenje je da to nije lek za srpsku poljoprivredu. Mi imamo oko 508.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Gazdinstva sa preko 100 hektara čine 0,3 odsto u broju ukupnih gazdinstava, ali tih 0,3 odsto obrađuje 17 odsto zemljišta. Za subvencije po hektaru trenutno se izdvaja oko 35 milijardi dinara iz agrarnog budžeta. Ako bi i veliki dobijali tu subvenciju, to bi zahtevalo dodatne tri i po milijarde dinara, čak 10 odsto od ukupne vrednosti“, kaže Galetin i dodaje da bi to verovatno dovelo do toga da se subvencije sa 18.000 dinara po hektaru smanje na oko 14.000 dinara po hektaru“, navodi sagovornik.
Ističe da u tome ne vidi rešenje, jer, kako navodi, veliki proizvođači imaju mnogo lakši pristup kapitalu.
„Imaju lakši pristup i tržištu nabavke i tržištu prodaje. Tako da oni imaju perspektive koje mali proizvođači nemaju“, zaključuje Galetin.
Prema procenama američkog ministarstva poljoprivrede, kukuruz i pšenica će ove godine imati manju pretpostavljenu proizvodnju od pretpostavljene tražnje.
„Što bi moglo da utiče na to da zalihe budu najniže u poslednjih 10 godina“, smatra Galetin i naglašava da će to dovesti do porasta cena ovih kultura na svetskom tržištu.
Navodi da se može očekivati da će se porast cena na svetskom tržištu preliti i na naše, ali da je u ovom trenutku nemoguće izračunati za koliko.
Ove godine pšenicu Srbija je posejala na više od 600.000 hektara, za razliku od prošlogodišnjih 550.000 hektara. Pod kukuruzom će biti više od 900.000 hektara. Pod suncokretom će biti oko 250.000, sojom 200.000, a šećernom repom 45.000 hektara obradivog zemljišta.
(RTS)
MINISTARSTVO PROSVETE: Evo koji studenti imaju pravo na pokriće 50 odsto školarine
