Debitne i kreditne kartice se koriste svakodnevno za plaćanje različitih usluga, kupovinu robe. Naravno, svako provlačenje plastike u prodavnici ima i svoju cenu, a mnogi građani se ne obaziru na ovaj trošak. Da on nije mali, pokazuje izveštaj izvršenih transakcija koji je nedavno objavila Narodna banka Srbije.

Prema navodima nacionalne banke, godišnji iznos troškova koji banke plaćaju kartičnim sistemima – i onim internacionalnim, ali i domaćim sistemom „Dinakard” – beleži rast. Ukupni troškovi banaka prema internacionalnim kartičnim sistemima u 2023. godini iznose 111 miliona evra, dok su prema domaćem sistemu „Dinakard” 2,7 miliona evra.

Brojke kažu da ukupni troškovi banaka prema internacionalnim kartičnim sistemima u 2023. godini iznose 111 miliona evra i veći su za 124 odsto nego 2019. godine. Troškovi banaka prema nacionalnom sistemu „Dinakard” u 2023. iznose 2,7 miliona evra i veći su za 94 odsto nego 2019. U Narodnoj banci Srbije ukazuju da je upotreba platnih kartica izdatih u okviru nacionalnog kartičnog sistema „Dinakard” daleko isplativija od internacionalnih, i to za sve učesnike u plaćanju.

Zakonska rešenja

Broj transakcija na prodajnim mestima na kraju 2023. godine u poređenju s krajem 2019. godine povećan je za 118 odsto, a promet za 163 odsto, što je potvrdilo procenu Narodne banke Srbije da će ograničenje međubankarskih naknada, na osnovu zakona donetog 2018. godine, smanjiti troškove na strani prihvatanja i povećanja broja transakcija na prodajnim mestima. Da podsetimo, Narodna banka Srbije je 2017. godine pripremila novo zakonsko rešenje kojim se reguliše nivo bankarskih provizija u domenu poslovanja s platnim karticama.

Reč je o pomenutom Zakonu o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim se ograničava nivo međubankarskih naknada za plaćanja platnim karticama na prodajnim mestima u Srbiji. Nacrtom zakona je predviđeno ograničavanje ovih naknada na nivo od 0,2 odsto za debitne kartice i 0,3 odsto za kreditne kartice.

Jačanje domaće kartice

Ove naknade su te, 2017. godine u proseku iznosile 0,8 odsto za nacionalni kartični brend „Dinakard”, a kada je reč o najpoznatijim i najzastupljenijim internacionalnim kartičnim brendovima na našem tržištu, one su prosečno bile 1,2 odsto i 1,3 odsto, pa i do dva procenta i više za određene kartice. Primena jednog člana zakona počela je ranije, a reč je o članu 9. kojim se banke obavezuju da svakom korisniku tekućeg računa izdaju domaću karticu, odnosno „Dina” karticu, dok se ostale kartice dobijaju po zahtevu.

Ideja je bila da se ojača domaća kartica i da je građani više koriste prilikom plaćanja i stoga su i troškovi transakcija manji nego u slučaju „Master” i „Viza” kartica. Međutim, pojedine banke su se osilile, pa se tako dešava da se na bankomatu, premda stoji da je transakciju moguće izvršiti „Dina” karticom, ne može podići novac ovom karticom. Kada se u aparat ubaci „Viza” ili „Master”, onda transakcija podizanja novca prolazi. Razlog je jasan, veća je cena usluge koju dotična banka naplaćuje u tom slučaju. Naravno, ovakvo ponašanje, odnosno kršenje zakona je kažnjivo.

(Zoran Stanižan)

Završen protest ispred Informera: Pošto su otišli blokaderi, a onda su stigli građani podrške