O njegovom stradanju izveštavaju sv. Grigorije Bogoslov i blaženi Teodorit. Prema tim izveštajima Marko je, u vreme cara Konstantina, razorio neki hram neznabožački, i preveo mnoge u veru Hristovu.

Ali kad dođe car Julijan na presto, i uskoro posta odstupnik od vsre Hristove, tada se i neki Aretusijski građani odrekoše Hrista i vratiše neznaboštvu. I sad oni ustaše pa Marka zato šgo im je hram razorio, tražeći da on ili hram sazida ili da plati neku veliku sumu novaca. Pošto se starac Marko otkaza da učini ijedno od toga dvoga, to bi šiban, rugai i kroz ulice vučen. Za tim mu odrezaše uši tankim i jakim koncima. pa ga onda obnažiše i medom namazaše, pa ostaviše privezana za drvo na letnjoj vrućini, da bi ga ose, komarci i stršljenovi ujedali.

Mučenik Hristov sve pretrpe bez jauka. Beše sasvim star a u licu svetao kao angel Božji. Neznabošci sve niže spuštaše cenu svoga hrama, tražeći najzad od Marka neku sasvim neznatnu sumu, koju on mogaše lako dati. No on se odreče da da i jedap novčić na tu cilj. Njegova trepeljivost učini ogroman utnsak na građane, zbog čega oni počeše diviti mu se i žaliti ga, i zbog čega i spuštahu cenu hrama svoga skoro do ništa, samo da bi on ostao u životu.

Najzad ga pustiše u slobodu, i jedan po jedan opet svi primiše pouku od njega i povratiše se u veru Hristovu. Za slično delo postradao je u to vrsme i đakon Kiril iz grada Iliopolja pod gorom Livanom. On je bio razbio neke idole u vreme slobode hrišćanstva, te pod Julijanom bude za to ljuto mučen. Toliko behu na nj ozlobljeni neznabošci, da kad ga ubiše, zubima svojim rasparaše mu i otvoriše utrobu. Istoga dana kad i sv. Kiril postradaše i mnogi drugi. Zlobni neznabošci isekoše tela njihova na komadnće, pomešaše c ječmom, i dadoše svinjama.

Stiže ih kazna ubrzo: svima poispadaše zubi i na usta udari nesnosan smrad.

(Pančevac)