Manje ljudi na Zelenoj pijaci

Mnogi pančevački poljoprivredni proizvođači, bez obzira na sve veću konkurenciju oličenu u velikim marketima, i dalje godinama svoju robu iznose na Zelenu pijacu, i pored toga što uglavnom nisu zadovoljni tamošnjim uslovima.

S druge strane, iako u sve manjem broju, građani i dalje odlaze u nabavku na popularni „zelenjak” pre svega zato što su već stekli poverenje u pojedine proizvođače, ali i da bi malo prošetali i razmenili poneku lepu reč s prodavcima, kao i s prijateljima i poznanicima koje usput susretnu.

Nažalost, toga je sve manje jer ljudi u jurnjavi za egzistencijom jedva stižu da zadovolje osnovne potrebe.

Zelena pijaca u Pančevu je početkom proleća, tokom zadocnelih zimskih dana, kiša i niskih temperatura, prilično prazna, a u to nebesko sivilo nekako se uklapa i ceo sumoran ambijent sa upadljivo oronolim eksterijerom.

Uprkos tome nađu se poneki promrzli kupci i prodavci, kojima je u velikom broju slučajeva rad na najvećoj gradskoj tržnici jedini izvor prihoda.

Tamo oni svakodnevno iščekuju stare (i nove) mušterije, kako da bi zaradili za suvu egzistenciju, tako i da bi s njima pročavrljali o svemu i svačemu i na taj način makar na tren olakšali sebi život.

Među onima koji dugi niz godina imaju tezgu u samom središtu tržnice je i Verica Ristić iz Glogonja, koja tokom ovih zimskih dana prodaje svakakav zeleniš.

– Malo teže ide proizvodnja zbog hladnog vremena, ali nadamo se da će krenuti nabolje s dolaskom lepših dana. Pomažu mi sinovi i snaje. Što se prodaje tiče, dolaze uglavnom stalne mušterije, iako ih je sve manje jer kupuju po marketima, gde je možda jeftinije, ali je lošija roba. S druge strane, izgleda da je kod nas dovoljno kvalitetno, jer se mušterije vraćaju ili dovedu još nekog. Cena šargarepe je 120 dinara po kilogramu, tikvice su 300, a komad zelene salate je 70. Veza zeleni je 150, blitve – 50, rotkvica – 60, a tri veze mladog luka su 140. Inače, na pijaci sam svakog dana od 6 do 15 sati i mogli bi da budu malo bolji uslovi, jer su tezge nezaštićene pa je teško kada je hladno. Ali ne bunim se, šta ću… – kaže ova Glogonjka.

Olgica Nikolić iz Smedereva već dvadeset pet godina prodaje jabuke na ovoj pijaci i kaže da joj se još uvek isplati, iako je sve teže opstati u tom poslu.

Jovan Pejčev je na pijaci poznat po tome što godinama prodaje štrudlu s makom, pa je stekao i nadimak Joca Štrudla, iako nudi i drugu robu, poput
bundeva.

– Eto, rendam tikve, ali prodaja ide loše jer su nas marketi uništili. Inače, narod traži ono što mora da nabavi, a pored pomenutih bundeva, idu i sezonska salata, mladi luk, krompir, a nudimo i kvalitetan med. Štrudla je malo usporila, kao i sve drugo. I to što prodamo uglavnom ide subotom, dok je drugim danima mnogo lošije. Što se same pijace tiče, bilo je priča o rekonstrukciji, pa i o prodaji i zatvaranju, ali ništa konkretno i zvanično nije rečeno – kaže Joca.

Radivoje Milutinović je pčelar sa dugogodišnjim stažom, a već oko pedeset
godina ima i tezgu na „zelenjaku”.

– Med je sada prilično jeftin i cene se ne menjaju već tri godine iako sve drugo poskupljuje. Najbolje idu livadski, za 1.000 dinara, kao i „bagrem” i „lipa”, za 1.200. Imamo stalne mušterije, a dolaze i nove, jer ne bih sedeo džabe. Cena zakupa tezge je podnošljiva, dnevna je 204 dinara, a mesečna oko 6.000 dinara – kaže ovaj prekaljeni pčelar.

Ništa drugačija situacija nije ni u takozvanoj ledenoj hali, gde se prodaje osetljivija roba, poput sira, kajmaka, mesa, a tamo i Biljana Babić nudi svežu piletinu.

– U datim okolnostima još i ide solidno, a najviše se kupuje pile u komadu. Inače, to je domaća proizvodnja iz sela u okolini Pančeva. Svakog dana sam ovde od 6.30 do 14.30 i uprkos godinama volim ovaj posao jer sam dete sela i rado dolazim na pijacu – navodi Biljana.

Sve u svemu, nijedan grad, pa ni ovaj, ne može bez pijace…

(Pančevac/J. Filipović)

Zelena pijaca: Bogat izbor sadnica za dvorišta i balkone

Na pijacama se najviše prodaje povrće