Umetnost kao utopija: izložba za sećanje i o sećanju

„Umetnost kao utopija”, izložba koja je u pančevačkoj Galeriji savremene umetnosti trajala od 9. aprila do 7. maja, objašnjena kao predstavljanje vršačke umetničke scene devedesetih, u stvari je bila izbor dela umetnika koji su se tih godina predstavljali u veličanstvenoj vršačkoj „Konkordiji”. Birala ih je Nada Grozdanić, koja je u tim ratnim godinama i s veličanstvenim Bijenalom mladih od Vršca načinila centar likovne umetnosti cele Srbije. Spona s Pančevom je to što je svaki od deset predstavljenih umetnika sarađivao sa Galerijom savremene umetnosti.

– I mi pamtimo te devedesete kao zlatne. Ističu se iz tog vremena i veliki formati, ali u spoju s njima izvanredno su i ovde korespondirali i oni mali, i to iz svih medija – od instalacija, preko videa, stripa, crteža, pa sve do skulpture. I generacije su različite – tu su i profesori i studenti, poznati i oni manje poznati, bar široj publici. Ali svi su oni ostvareni umetnici. Svi su se oni dosledno vodili svojom idejom umetnosti jer, iako nije bilo novca i finansijske podrške, gurali su uporno svoju umetničku priču, i pomoću štapa i kanapa. Nije tu bilo slatkog slikarstva. Zato izložba i nosi naslov „Umetnost kao utopija” – objašnjava nam Ivana Markez Filipović, po obrazovanju slikarka, po zaposlenju urednica vizuelnih umetnosti u Kulturnom centru Pančeva.

Izložba „Umetnost kao utopija” – Galerija savremene umetnosti PančevoFoto: Pančevac / N. S.

Umetnost potonula u dizajn

A na pitanje da li danas imamo priliku da dovoljno vidimo aktuelnu likovnu scenu u Pančevu, koliko je ona inspirativna i da li imamo neko ime koje ćemo za trideeset godina moći da predstavimo, odgovara zapitanošću da li su mladi umetnici danas uopšte zainteresovani za umetnost radi umetnosti.

– Na 51. Salonu umetnosti Pančeva, koji sam osmislila isključivo kao prostor za mlade autore, bilo je dobre energije, videli smo interesantna dela mladih ljudi. Međutim, kako je vreme prolazilo, oni se više nisu javljali. Ne znam da li je potrebno da ih neko stalno zove. Nemaju inicijativu da sami dođu, da traže da se predstave u Galeriji. Čini mi se da se kod njih vrlo često sve svodi na neku internet platformu, na promociju preko mreža. Nakon studija se najčešće isključuju iz likovne priče i prebacuju na poslove koji im donose finansijsku sigurnost. Reč je o aj-ti sektoru, koji usisava likovnjake na poslove dizajnera. Jedino je Salon umetnosti mesto gde eventualno možemo da vidimo šta se novo zbiva na likovnoj sceni grada. U međuvremenu nam nestaju s radara. Problem je i u istrajnosti pošto neka iskra i blesne, ali se potom ugasi. Nema kontinuiteta, a umetnička karijera treba da traje i nekoliko decenija. Čast izuzecima. Jedan od njih je Emil Sfera, koji vredno i intenzivno radi. Ali volela bih da postoji i neko mlađi koji je toliko produktivan. Dobar primer je i Uroš Ogrizović, izuzetno kvalitetan momak, koji je prošlog meseca u beogradskoj galeriji „Štab” izlagao keramiku i slike. Prvu samostalnu izložbu je imao, na sreću, u svom gradu, jer mislim da naši Pančevci prvo i treba da samostalno izlažu ovde. Uvek mogu da se jave da bi se predstavili u Galeriji – ističe Ivana.

Pančevačka Galerija savremene umetnosti je mesto koje dosledno sprovodi ideju da je umetnost utopija, da služi lepoti samo radi sebe same. Ovde se nikada ne naplaćuju kotizacije umetnicima.

– Nismo prodajna galerija, pa bi bilo besmisleno da od autora tražimo da saučestvuju u finansiranju svojih izložbi, uključujući i marketing, katalog, plakat. Ali čak je i ULUS uveo nova pravila, po kojima umetnici plaćaju i katalog i transport dela. A ko ne može da plati, ne učestvuje. Problem za starije umetnike jeste i to što ne mogu da se snađu u svetu elektronike, pa im u Pančevu omogućavamo da sa sobom donesu fotografije svojih dela i da ovde popune potrebne formulare – kazala je Ivana.

Žongliranje finansijama

Publika se polako navikava i na novi prostor – jer se Galerija prošle jeseni uselila na svoju treću adresu. Pozitivne strane ove „najnovije savremene galerije” su, ocenjuje Ivana, visina i nov, osvežen prostor.

– Dobro je i to što je ovde frekventno. Radujem se i zbog gimnazijalaca koji tuda prolaze i hteli – ne hteli kroz izlog vide izložbe. Možemo da budemo zadovoljni s obzirom na to da ni Novi Sad ni drugi gradovi ne mogu da se pohvale ovakvim prostorom, koji ima i najnoviju adekvatnu rasvetu i mobilijar. Jedina mana je što nemamo magacinski prostor za panoe i postamente koji su nam neophodni jer imamo samo dva zida, dok je ostatak u staklu. Prostor zato lepo diše i odličan je za instalacije i za prostorne postavke – ocenila je Ivana.

Ali uvek su problem za kulturu i finansije – odgovara nam na primedbu da Bijenale umetnosti prošle godine nije naišao na sjajne ocene.

– Žongliramo finansijama. Devedesetih su svi radili za džabe, za slavu i iz entuzijazma. Ali sada je vrlo malo mladih koji bi da izlažu bez dinara. To je normalno, jer i svaki muzičar će tražiti svoj honorar bez obzira na to da li će se karte prodati ili ne. Zašto bi s likovnjacima bilo drugačije i zašto bi se naši umetnici razlikovali od stranaca koje ćemo uvek platiti. Ali prošlu godinu pamtimo i po dobroj izložbi Sadka Hadžihasanovića, na kojoj smo mogli da vidimo i njegova nova dela, a jako sam bila zadovoljna i izložbom Aleksandra Kempe Stanojevića – rekla nam je Ivana osvrnuvši se na ono po čemu možemo da pamtimo prošlu godinu.

Sama, iako je slikarstvo završila na novosadskoj akademiji kod Milana Blanuše, ima malo vremena za stvaranje. Jer teško je očistiti se i uskočiti u svoj umetnički mir posle menadžerskog posla i nepregledne papirologije.

– Prilika za stvaranje su mi kolonije jer tada se čovek izdvoji na sedam ili deset dana. Pored jednog ili dva dela koja se uobičajeno ostavljaju organizatorima, nastojim da tada završim i mnoge započete slike. Ali ono što me trenutno najviše ispunjava jeste rad sa decom u mojoj školi crtanja, koja radi svake subote. Reč je o osnovcima od prvog do petog razreda. Šaljemo radove na konkurse i redovno osvajamo razne nagradice. Vrlo me je ganulo to što me je Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine iz Novog Sada za sedamdeset godina nagradio posebnom diplomom za saradnju, s obzirom na to da oni kontaktiraju s velikim brojem pedagoga – ispričala nam je Ivana.

I Galeriju će do leta osvojiti deca svojim šarenim veselim radovima na Bijenalu umetničkog dečjeg izraza, koji ove godine za temu ima cirkus. A onda od jeseni, u drugom delu sezone, sledi, između ostalog, izložba Miroslava Savkova, nagrađenog na prošlogodišnjem Salonu umetnosti, dvadeset godina izložbe „Umetnost, arhitektura, dizajn”, „Nove tehnologije”, Salon umetnosti… Već su počele i pripreme za veliki jubilej iduće, 2026. godine – pedeset godina od osnivanja Galerije savremene umetnosti. Pored retrospektivne izložbe izložbi iz prethodnih pola veka, dobićemo i monografiju koja će svedočiti o slavnim vremenima likovne umetnosti na ovim prostorima.

(Pančevac / Nevena Simendić)

KULTURNI CENTAR: Program od 12. do 18. maja