Poharano omoljičko vrelo: Ne­će nas po­ko­le­ba­ti, uskoro radovi na banji

Omo­lji­ca – Ta­man ka­da su se spre­ma­li da otvo­re no­vu se­zo­nu ku­pa­nja, čla­no­vi udru­že­nja „Omo­ljič­ko vre­lo” ima­li su šta da vi­de na pro­sto­ru se­o­ske ba­nje ko­ju su pre dve go­di­ne sop­stve­nim ra­dom „po­di­gli iz mr­tvih”. U ma­lom kom­plek­su s ba­ze­nom i pra­te­ćim mo­bi­li­ja­rom za­te­kli su raz­va­ljen i po­ha­ran obje­kat to­a­le­ta i ošte­će­ne „pe­čur­ke” – sun­co­bra­ne.

„Ni­je pro­blem što je od­net vo­do­ko­tlić, to je ma­la šte­ta u od­no­su na van­da­li­zam ko­jim su raz­va­lje­na vra­ta objek­ta, a ko­ji sa­da mo­ra­mo da sa­ni­ra­mo. Još vi­še bo­li što se ne po­štu­je trud se­lja­na, ko­ji su tro­ši­li svo­je slo­bod­no vre­me, rad, pa i no­vac, da od jed­nog ru­gla se­la na­pra­ve le­po me­sto za od­mor me­šta­na, ali i go­sti­ju sa stra­ne”, pri­ča za „Po­li­ti­ku” Bi­lja­na Mi­lu­ti­no­vić, pred­sed­ni­ca udru­že­nja „Omo­ljič­ko vre­lo”, ko­je je za­slu­žno za re­ne­san­su ne­ka­da po­pu­lar­nog „le­či­li­šta”, je­din­stve­nog u ovom kra­ju.

Član­stvo i svi lju­di iz se­la vi­še ni­su mo­gli da gle­da­ju ka­ko nji­ho­va ba­nja pro­pa­da, pa su se pre dva le­ta sa­mo­or­ga­ni­zo­va­li uz sve­srd­no uska­ka­nje kom­ši­ja sprem­nih da po­mog­nu, ka­ko opre­mom, ra­dom, hra­nom i pi­ćem za rad­ni­ke, ta­ko i nov­ča­nim pri­lo­zi­ma. Ta­ko je u re­kord­nom ro­ku od ši­ka­re u po­lju, a ne­ka­da per­spek­tiv­nog iz­vo­ra sum­por­ne vo­de, na­sta­lo pri­jat­no me­sto za iz­let.

Ra­di­lo se udar­nič­ki, na­sta­vlja vo­đa ov­da­šnjih vo­lon­te­ra, te je ras­kr­če­na ši­ka­ra, ba­zen ko­ji je bio sav u ža­bo­kre­či­ni oči­šćen je i dez­in­fi­ko­van i po­sta­vlje­na je vo­do­ot­por­na oblo­ga, a vo­da iz ma­njeg ba­ze­na sa ven­ti­lom sa­da do­la­zi za­no­vlje­nim ce­vi­ma. I tu se ni­je sta­lo. Upor­ni Omo­lji­ča­ni us­pe­li su i da raš­či­ste ši­ri te­ren, sa­zi­da­ju ka­bi­ne za pre­svla­če­nje i to­a­let, po­sta­ve deč­je igra­li­šte i klu­pe. Lju­di su po­red re­dov­nih oba­ve­za do­la­zi­li po pod­ne i vi­ken­dom, po ve­li­kim vru­ći­na­ma i ostva­ri­li san da se opet ku­pa­ju u svo­joj ba­nji.

Foto: UG Omoljičko vrelo

Ta­ko je ovo vre­lo pre­šlo put od še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka i bu­šo­ti­ne u plod­noj cr­ni­ci, iz ko­je je, ume­sto tra­že­ne naf­te, šik­nu­la to­pla vo­da. Se­o­skim sa­mo­do­pri­no­som is­fi­nan­si­ra­na je grad­nja in­fra­struk­tu­re, te je u ovom ju­žnom se­lu pan­če­vač­kog ata­ra po­če­lo ba­nja­nje i tra­ja­lo je to ta­ko go­to­vo dve de­ce­ni­je. A on­da, iz ne­po­zna­tog raz­lo­ga, ba­nja me­đu ku­ku­ru­zi­ma je na­pu­šte­na. Za­pu­šte­ni ba­zen po­stao je opa­san po zdra­vlje, pa je do pre ne­ku go­di­nu bi­la „ak­tiv­na” sa­mo ne­ve­ro­vat­no ma­la ru­pa iz­vo­ri­šta. Tu je zna­lo da se ti­ska i de­se­tak re­kon­va­le­sce­na­ta tra­že­ći le­ka, pre sve­ga ko­žnim obo­lje­nji­ma, da bi u po­sled­njoj fa­zi pro­pa­da­nja u bla­go­da­ti uži­va­le sa­mo ža­be i sto­ka na ba­ra­ma oko iz­vo­ra.

No, ba­nja ipak ni­je za­bo­ra­vlje­na, pre sve­ga bla­go­da­re­ći uve­re­no­sti me­šta­na da le­či na de­se­ti­ne bo­le­sti. To su, ka­žu ov­de, po­tvr­di­la i is­pi­ti­va­nja ter­mal­nog iz­vo­ra, ko­ja je na­ru­či­la op­šti­na Pan­če­vo, a svo­je­vre­me­no oba­vio In­sti­tut za re­ha­bi­li­ta­ci­ju iz Be­o­gra­da. Ana­li­ze vo­de su po­ka­za­le da spa­da u mi­ne­ral­ne i le­ko­vi­te i da bi mo­gla bi­ti ko­ri­sna u le­če­nju re­u­mat­skih i ko­žnih obo­lje­nja i za re­ha­bi­li­ta­ci­ju or­to­ped­skih po­vre­da. Banj­ska hro­ni­ka be­le­ži da od ta­da kre­će ma­sov­ni­ji po­hod na za­li­va­nje te­ku­ćim le­kom, pa i od­no­še­nje bu­ra­di sa vo­dom, či­ja tem­pe­ra­tu­ra do­sti­že 30 ste­pe­ni.

(Politika/Olga Janković)

Počeo sa radom Kontakt centar za sve informacije o Alimentacionom fondu