Došlo je i Kačarevo, i Pančevo, i Beograd u pančevački Narodni muzej da vidi fotografije Mikija Ćirovskog, a i svog dragog prijatelja i dobrog čoveka i, pre svega, visprenog i poštenog velikog umetnika

Da se ne zaboravi trenutak susreta, često i posle tri decenije – škljocali su fotoparati i mobilni telefoni prijatelja celo veče 18. novembra, na otvaranju izložbe Mikija Ćirovskog u Narodnom muzeju Pančevo

Bilo je prepuno

Bilo je puno ljudi, poznanika, kumova, prijatelja, kolega, dežurnih posetilaca kulturnih zbivanja, špijuna, novinara, kolega, foto-reportera, umetnika, onih i s jedne i s druge strane vlasti… Došli su da vide fotografije, izabrane, Mikija Ćirovskog u Narodnom muzeju, jer su se tek posle otprilike dve i po decenije ponovo pojavile na izložbi u Pančevu. Prvi put Miki je izlagao kao 24-godišnjak 1977. u rodnom Kačarevu, a već sledeće godine u Parizu. Bilo ih je potom sijaset, što na kolektivnim, što na samostalnim, i u glavnom gradu Francuske, i u Beogradu, i u Evriju, i u Novom Sadu…

Bilo je sentimentalno

Većina je ipak došla da vidi Mikija. S mnogima se nije sreo i tri decenije. Fotografije njegove u međuvremenu su gledali po sajtovima. Topline i ljubavi nije nedostajalo ni s jedne strane. Miki nije krio da je srećan i zbog izložbe, a najviše zbog ljudi. Uostalom, kako bi neki hladan čovek mogao da pravi tako tople fotografije. A da bi se s Mikijem i u narednim decenijama družili bar na fotografijama, ljudi su želeli da se s njim po svaku cenu i slikaju. Škljocali su aparati celo veče tog 18. novembra u sali pančevačkog muzeja. Nikad više na nekoj izložbi. Trenuci su to za nezaborav – kao što i priliči izložbi jednog fotografa.

Bilo je jedinstveno

Prvi put je u neki kulturni događaj u Narodnom muzeju pančevačkom veštačka inteligencija umešala prste. AI je oživela Mikijeve fotografije i čuvenih slikara i običnih ljudi, mada sve je to u smislenu celinu i doživljaj morao objediniti živ čovek – reditelj Vladimir Kajlovic.

Na početku izložbe film veštačke inteligencije koji je osmislio Vladimir KajlovicFoto: Pančevac / N. S.

Bilo je duboko

Duboka je razmišljanja pobudila ova izložba. Ali konkretnu dubinu ovoj izložbi podario je dubinom svog baritona Aleksandar Stamatović, uz mladog klarinetistu Dositeja Novakovića, ne slučajno rodom iz Kačareva.

Oduševili publiku: prvak Beogradske opere, Aleksandar Stamatović i klarinetista Dositej Novaković sa Mikijem ĆirovskimFoto: Pančevac / N. S.

Bilo je inspirativno

Iako smo Mikijeve fotografije „spavača”, „svakodnevice” i „umetnika”, kako su i bile podeljene na izložbi, godinama mogli gledali i na internetu, ipak je drugačije, čak i ako nemaju eksluzivitet originala rukom načinjenih slika, videti ih ispred sebe, na zidu, poređane tako da svedoče o poetici prave umetnosti. Izbor iz stotina, hiljada negativa pravio je Miki uz pomoć fotografa Zorana Jovanovića Mačka.

Kolega i dragi prijatelj – Zoran Jovanović Mačak, još jedan sjajni pančevački fotografFoto: Pančevac / N. S.

Jer, kako reče, on sam to ne bi mogao. A da napravi izložbu, pozvao ga je donedavni direktor Muzeja Miroslav Birclin, posle prošlogodišnje izložbe u Parizu, a potom je naum nastavio i ostvario sadašnji direktor Mirosav Prvulj. A možda je i uloga našeg lista u toj istoriji odigrala ulogu, nakon intervjua s Mikijem od pre dve godine.

Bilo je nobl

Ispred vrata izložbene sale priređen je koktel. Ništa čudno. Ali bilo je tu zalogajčića, vrlo vrednih kušanja. I vina – ali ne u plastičnim, nego u čašama za vino, tankog stakla. Decentno za izložbu u varoši Pančevu, nobl, iliti otmeno. Osećali su se svi uvaženo, normalno… Nisu žurili kući. Tako nam je „naš Miki” doneo malo daha urbanog svetskog, valjda po uzoru na otvaranja izložbi u Kulturnom centru naše zemlje u Parizu, gde su se, ne tako retko, služili i najukusniji sirevi, pršuta, vina… A sve u slavu dostignuća ljudskih.

Bilo je smisleno

– Autor se pre svega bavi istraživanjem svakodnevnih iskustva, proučava i beleži foto-aparatom manire i običaje i u zbiru tako nastaje jedno svedočanstvo vremena, s pečatom umetnika o univerzalnosti ljudske prirode. Delo gospodina Ćirovskog moglo bi se tumačiti s raznih aspekata, ali ono pre svega predstavlja lirski trenutak. Njegov postupak je pun topline, ponekad i vatren, uvek sa osećajem razumevanja za različite životne sudbine. Njegova svojevrsna poetika, njegov poetski realizam, predstavlja sveukupno lepo koje nas okružuje i koje upotpunjuje naše živote. Miki Ćirovski nam svojim foto-aparatom donosi nežnu jednostavnost, topli entuzijazam, čak i lukavi humor, i nadasve, osećaj ubedljive živosti – bile su ovo reči Darka Ješića, člana Gradskog veća zaduženog za oblast kulture, kojima je otvorio izložbu. Vredno ih je zabeležiti jer nisu bile samo sled uobičajeno dosadnih reči zvaničnika u ovakvim prilikama. A Ješića ćemo držati i za reči koje je izgovorio na kraju, pošto je kazao da će Pančevo nastaviti da podržava „kvalitetne programske aktivnosti koji upotpunjuju bogatstvo kulturne ponude grada”.

Milovan Miki Ćirovski, Miroslav Prvulj, direktor Narodnog muzeja Pančevo i Darko Ješić, član Gradskog veća za oblast kultureFoto: Pančevac / N. S.

A u međuvremenu

A samo nedelju dana posle izložbe u Pančevu, 3. decembra, na okruglom stolu povodom 30 godina potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, u jednoj od najuglednijih pariskih opština – Opštini 16, bile su izložene i fotografije Mikija Ćirvoskog. Napravio ih je 1995. kao dopisnik Tanjuga iz Pariza, gde je, u stvari, potpisan mirovni sporazum, koji je pre toga dogovoren u Dejtonu, u Americi. A izložba koja je nazvana „Dejton – Pariz 1995: Mir u slikama” sa oko trideset Mikijevih fotografija ovog istorijskog događaja, koji je značio prekretnicu u ratovima na tlu bivše Jugoslvije, od sutradan, 4. decembra bio je izložen i u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Domaćini su bili Predstavništvo Republike Srpske u glavnom gradu Francuske i „Balkan medija”, čiji je Miki vlasnik. Bilo je to i podsećanje da je pre 30 godina ovaj Pančevac u francuskom časopisu „Regards actualité“ prvi objavio integralni i originalni tekst mirovnog sporazuma, posle čega je celokupni tiraž rasprodat, što je svedočilo o tadašnjoj zainteresovanosti evropske javnosti za događaje sa ovog područja,

A biće…

Na pitanje kada ćemo ga ponovo videti u Kačarevu i Pančevu, Miki je odgovorio: „Idućeg leta. Nemam nekog razloga da pre toga dolazim.” A na potpitanje: „A zar nećeš bar na Slaninijadu u februaru”, kazao je samo: „Nisu me zvali. A možda bih i došao.”

(Pančevac / Nevena Simendić)

MIKI ĆIROVSKI po drugi put u Parizu

OSTAVI NEŠTO, DA SE PONOSIŠ TIME: Ovo je za Pančevac poručio Milorad Miki Ćirovski, fotograf, Kačarevac i Parižanin