KUD „Abrašević”, simbol očuvanja tradicije i plemenitosti

Pre ravno 120 godina formirano je Kulturno-umetničko društvo „Abrašević” u Beogradu, čiji su osnivači u to vreme bili neka vrsta pozitivnih buntovnika, a neki od njih kasnije su postali i narodni heroji.

Te 1905. godine nastali su i pojedini ogranci u Šapcu, Valjevu, Kragujevcu, a nešto kasnije, tačnije 1937, i u Pančevu.

I otada, pa u narednih 88 godina, sve do danas, „Abrašević” je i u našem gradu, kao i drugde, bio i ostao simbol očuvanja tradicije i kulturne baštine, kao i učenja i negovanja pravih ljudskih vrednosti, pre svega plemenitosti.

Pančevački ogranak Kulturno-umetničkog društva „Abrašević” već godinama uspešno vodi predsesnica Lela Stojnov.

Ona se najpre osvrnula na svetlu istoriju po dobrom nadaleko čuvene umetničke kuće.

– Zapravo, to je od osnivanja bilo radničko kulturno-umetničko društvo, koje je predstavljalo potrebu i želju običnog naroda za očuvanjem identiteta i tradicije. Nažalost, kako su dolazili ratovi, društvo je doživljavalo i neke stagnacije u radu. Međutim, mi smo takav narod da i kada je najteže, igramo i pevamo. Na kraju krajeva, postoji ona stara izreka koja kaže pesma nas je održala, njojzi hvala i upravo je tu negde suština toga da su nas pesma i igra sačuvali i u najtežim trenucima – navodi Lela.

Prema njenim rečima, u tom pogledu uloga članova KUD-a „Abrašević” bila je veoma značajna kako u miru, tako i za vreme ratova.

– Pokazalo se da su osnivači društva proglašeni kasnije za narodne heroje. Jedan od velikih pozitivnih buntovnika tog vremena, sa 19 godina prerano preminuli Kosta Abrašević, verovatno je zbog svog karaktera odabran kao ime umetničke kuće koja čuva ponos i mladost jedne zemlje u isto vreme. I tako je njegovo ime postalo simbol za mladost, lepršavost, hrabrost, sve ono što treba da čini jedno kulturno-umetničko društvo koje se bavi mladima – priča prva među jednakima u pančevačkom KUD-u.

KUD „Abrašević” u Pančevu je osnovan 30. maja 1937, a nedugo zatim je došao Drugi svetski rat, pa je tu bilo malo zastoja u radu, ali bez obzira na sve, društvo je preživelo, i to bez ozbiljnije pauze.

– Ipak, postoji kontinuitet u radu bez obzira na sve moguće situacije, jer pančevačko društvo u svojih 88 godina funkcioniše sve vreme. Čak su i u ratu su održavane priredbe, kao i ilegalne probe, a postoje neki zapisi u arhivu koji o tome govore, pa možda jednog dana uspemo da prikupimo sredstva da izradimo lepu monografiju – navodi Lela.

Ona ističe da posle rata kreće zaista veliki uspon umetničke kuće „Abrašević“, što važi i za pančevački ogranak.

– Kruna svega dogodila se 1969. godine dobijanjem Ordena zasluga za narod od tadašnjeg predsednika države Josipa Broza Tita. To samo dodatno govori koliko je „Abrašević” u stvari doprineo razvoju kulture i tradicije u našem narodu. Moram da kažem da je to zlatan period za amaterizam, zato što se mnogo ulagalo u tu mladost, od besplatnih proba, preko nabavki skupocenih nošnji, zaključno s brojnim putovanjima. Te turneje su bile besplatne i mnoge firme su se uključivale u rad, pa je samim tim to bilo pristupačno svima – napominje pančevačka folklorašica.

Dodaje i da je danas to malo drugačije, iako su i sada ta putovanja veoma pristupačna.

– Međutim, kada znamo kako je to izgledalo, bude čoveku malo tužno. A
kada je reč o „Abraševiću”, nema kontinenta na kom nije predstavljao svoju
zemlju i odakle nije doneo neku plaketu. I ništa lepše nego kada odete
negde preko granice i vidite koliko drugi uživaju u našoj kulturi. A i sama
naša narodna nošnja veoma je zanimljiva svetu. Mislim da nismo ni svesni
šta u stvari imamo, pre svega tu raznolikost naroda, pa nam nije strano da
igramo i mađarske, rumunske, slovačke i druge igre – kaže Lela.

Pančevački KUD „Abrašević“ trenutno broji oko dvesta članova, od najmlađih,  trogodišnjih mališana do veterana starijih i od 60 godina.

Oni su raspoređeni u ukupno sedam uglavnom starosnih grupa, počev od „pačića”, preko „škole 1”, „škole 2”, zatim pripremnog, drugog i prvog ansambla i veterana.

– Imamo pet umetničkih rukovodilaca, kao i šefa orkestra, koji je veoma važan za rad društva, iako su danas veoma popularni ti fleševi i kompakt diskovi. Osipaju nam se mladi koji sviraju i nije isto da li ćete igrati uz USB ili orkestar koji daje taj preko potreban impuls. Oni znaju kada treba da ubrzaju ritam, kada da spuste tempo, kada je to finale i da izazovu reakciju kod publike – navodi Lela.

Međutim, ona dodaje da je razumljivo i zašto ih je manje, jer je teško izdržati sve te materijalne prohteve.

– Naime, danas se većina društava izdržava isključivo od članarina. A troškovi su enormni, počev od nošnje, koja je velika stavka. Primera radi, jedan komplet za devojke i momke sa opancima i svim detaljima košta između pet i deset hiljada evra. Mi za sada, hvala bogu, imamo dovoljno, pre svega iz onih starih dobrih vremena, jer to domaćinski čuvamo i vodimo računa. Moram da kažem da smo poslednjih godina uz pomoć tadašnje većnice za kulturu uspeli da obnovimo odeređene delove našeg fundusa, zahvaljujući čemu smo vratili pojedine tačke na repertoar – priča
predsednica Abraševića“.

Kada je reč o poslednjem periodu, uprkos svemu, „Abrašević” je imao veoma uspešnu godinu kada je reč o turnejama.

– Tako je prvi ansambl bio u Španiji, na revijalnom festivalu. Drugi i pripremni ansambl su bili u Bugarskoj na sličnom događaju. Suština folklora je da se razmeni kultura između naroda. Inače, kao i uvek, imali smo i mnogo gostovanja u samoj zemlji – kaže rukovodilac pančevačkog ogranka.

Ona posebno izdvaja humanitarni rad društva.

– Mi nismo humanitarna organizacija, ali se rado odazivamo na takve manifestacije. Evo, sada smo 4. decembra nastupali na humanitarnom koncertu u organizaciji hemijske škole, a reč je o prikupljanju sredstava za lečenja vida jednog mladog momka. Dva dana kasnije igrali smo u Jabuci na poziv predsednika društva „Vasil Hadžimanov“, koji su organiazvoali akciju obnavljanja crkve. Pored toga, već oko deceniju imamo i svoju humanitarnu manifestaciju pod nazivom „Srce se nema da se ima, srce se ima da se daje svima“. Tu nam je i prvi koncert u godini i zajedno s decom biramo kome ćemo pomoći. Tako smo jedanput kupili EKG Hitnoj pomoći, pa smo pomagali udruženju „Ognjište” u pravljenju jedne kuće u Ilandži, a da ne pominjem podršku u lečenju ljudi, čega je baš mnogo. Suština je zapravo u tome da mi decu tim aktivnostima učimo najvažnijim ljudskim vrednostima – navodi
Lela.

I na kraju treba istaći da je povodom velikog jubileja, u petak, 12. decembra, održan koncert u Kulturnom centru u Pančevu.

Zapravo, to su bila dva koncerta, tokom kojih su sve grupe „Abraševića!, od najmlađih do najstarijih, prikazali suštinu postojanja ovog kulturno-umetničkog društva.

(Pančevac/J. Filipović)

Kulturni centar: Koncert KUD „Abrašević“ u petak, slavi 120 godina postojanja

KUD „ABRAŠEVIĆ: Energična igra u zdravom duhu