Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas za RTS da bi prema projekcijama do 2030. godine Srbija mogla da dobije oko 1.500 megavata novih kapaciteta električne energije u državnom vlasništvu, što predstavlja oko 20 odsto trenutnih kapaciteta.

– Nastupa era električne energije i ono što mi moramo da uradimo jeste da povećamo naše proizvodne kapacitete – naglasila je ministarka.

Plan podrazumeva izgradnju novih gasnih elektrana i snažniji razvoj obnovljivih izvora energije. Poseban projekat predstavlja gasna elektrana u Nišu, koja bi trebalo da bude realizovana u saradnji sa azerbejdžanskom kompanijom.

– Očekujem da prva bude završena gasna elektrana u Nišu koju ćemo raditi u saradnji sa kompanijom iz Azerbejdžana – rekla je ministarka, dodajući da će Elektroprivreda Srbije učestvovati i u kupovini vetroelektrana koje se nalaze na tržištu. Više od 90 odsto elektrana iz obnovljivih izvora ima ugovore sa EPS-om po ceni nižoj od tržišne.

Jedan od najznačajnijih projekata je izgradnja Reverzibilne hidroelektrane Bistrica.

– Bistrica je najkompleksniji projekat koji razvijamo i koji ćemo graditi u veoma bliskoj budućnosti – naglasila je Đedović Handanović, objašnjavajući da je reč o zahtevnom projektu zbog velikog broja procedura i dozvola. Tokom ove godine trebalo bi da počnu pripremni radovi, građevinska dozvola za glavni objekat očekuje se do kraja godine, a početak radova mogao bi da usledi već 2027. godine.

– Očekujemo da početkom 2027. budemo spremni za početak radova – najavila je, napominjući da u realizaciji projekta značajnu ulogu ima i Japanska agencija za međunarodnu saradnju.

Govoreći o poslovanju EPS-a, ministarka je podsetila da je kompanija u poslednjih godinu i po povećala kapacitete za 426 megavata, što se nije desilo od 1991. godine, ali da je prošlu godinu otežala izuzetno loša hidrologija.

– Hidroelektrane su radile skoro 30 odsto slabije nego 2023. godine – objasnila je.

Srbija se suočava i sa obavezama prema Evropskoj uniji u pogledu smanjenja emisija ugljen-dioksida, a najveći emiter je upravo EPS zbog oslanjanja na termoelektrane.

– Naše termoelektrane su i dalje veoma važne jer obezbeđuju baznu energiju. Baznu energiju možemo da zamenimo kroz gasne ili nuklearne elektrane – rekla je ministarka.

Zbog toga Srbija razmatra i razvoj nuklearnog programa.

– Mi očekujemo da do 2035. godine započne izgradnja prve nuklearne elektrane – najavila je Đedović Handanović, dodajući da država u pripremi tog projekta sarađuje sa francuskom kompanijom EDF.

Pored električne energije, planirana su i velika ulaganja u gasnu infrastrukturu. U planu je izgradnja oko hiljadu kilometara novih gasovoda koji bi obuhvatili delove istočne i zapadne Srbije, uključujući gradove poput Paraćina, Negotina i Zlatibora. Istovremeno se radi na proširenju skladišta gasa Banatski dvor, čiji bi kapacitet trebalo da dostigne oko 750 miliona kubnih metara, a planira se i izgradnja novog skladišta Tilva.

Važan projekat je i novi naftovod između Srbije i Mađarske, koji treba da smanji zavisnost od jednog pravca snabdevanja.

– Naftovod na našoj teritoriji prostiraće se od Novog Sada do granice sa Mađarskom – objasnila je ministarka, napominjući da bi radovi mogli početi krajem leta ili početkom jeseni.

Na kraju, ministarka je govorila i o izazovima u vezi sa Naftnom industrijom Srbije, navodeći da pregovori uključuju više međunarodnih aktera, među kojima su kompanije MOL Group i ADNOK.

– Naš cilj je da budemo spremni za svaki scenario i da zaštitimo građane od nestašica – zaključila je Đedović Handanović.

(RTS)