Jovica Stanišić traži prevremeno oslobađanje: Bivši šef SDB-a uputio pismo Hagu
HAG / BEOGRAD – Nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, Jovica Stanišić, podneo je zvaničan zahtev Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove u Hagu za prevremeno puštanje na slobodu. Stanišić (76), koji izdržava kaznu od 15 godina zatvora u nemačkom zatvoru Valdhajm, u zahtevu navodi da je ispunio zakonski uslov od dve trećine izdržavane kazne.
Uslov od 10 godina zatvora ispunjen
U podnesku koji je sudu predao njegov branilac Vejn Džordaš, ističe se da je Stanišić do 10. marta 2026. godine proveo ukupno 10 godina u pritvoru i zatvoru. Prema pravilima haškog suda, ovo je neophodan preduslov da bi se razmatrala molba za skraćenje kazne. Stanišić je pravosnažno osuđen 2023. godine zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu u Hrvatskoj i BiH (1992–1995).
Lično pismo predsednici suda i priznanje krivice
Uz zvaničan zahtev, Stanišić je uputio i lično pismo predsednici suda, sudiji Grasijeli Gati Santani. U njemu je, po prvi put ovako eksplicitno, naveo da prihvata nalaze presude i izrazio duboko žaljenje i izvinjenje žrtvama.
„Duboko žalim i izvinjavam se zbog mojih zločina, naročito posle presude u vezi sa mojim učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu”, napisao je Stanišić u obraćanju sudu.
Humanitarni razlozi i teško zdravstveno stanje
Odbrana u zahtevu naglašava da je Stanišić star, nepokretan i da boluje od dugotrajne hronične bolesti. Advokat Džordaš je apelovao na „malo milosti“, navodeći da bi odbijanje zahteva praktično značilo da će Stanišić umreti u izolaciji udaljenog zatvora u Nemačkoj. Odbrana je takođe podsetila na njegovu saradnju sa međunarodnom zajednicom tokom rata, uključujući oslobađanje vojnika UNPROFOR-a i američkog novinara Dejvida Rouda.
O konačnoj sudbini ovog zahteva odlučiće predsednica suda Grasijela Gati Santana, koja je prethodno iz istih, zdravstvenih razloga, odobrila prevremeno oslobađanje Stanišićevom saradniku Franku Simatoviću u avgustu 2023. godine.
Proces Stanišiću i Simatoviću bio je najduži u istoriji Tribunala i trajao je pune dve decenije.
Jovica Stanišić je pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora.
Pravosnažna presuda: Izrečena je 31. maja 2023. godine.
Kazna: Žalbeno veće mu je povećalo prvostepenu kaznu sa 12 na 15 godina zatvora.
Obrazloženje: Osuđen je kao učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) za zločine koje su počinile jedinice poput „Crvenih beretki“, „Arkanovaca“ i „Škorpiona“ u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Sanskom Mostu, Trnovu i Dalju.
Odsluženi deo: Sud mu je priznao vreme provedeno u pritvoru, pa je do marta 2026. godine zvanično izdržao 10 godina, što čini tačno dve trećine kazne potrebne za zahtev.
Stanišić kaznu izdržava u zatvoru Valdhajm (Waldheim) u Nemačkoj.
Tamo je prebačen u julu 2025. godine, nakon što je postala pravosnažna odluka o mestu služenja njegove petnaestogodišnje kazne.
Tamo je prebačen u julu 2025. godine, nakon što je postala pravosnažna odluka o mestu služenja njegove petnaestogodišnje kazne.
(Pančevac)
