I to je Pančevo: Između redova zavijanje do pameti

Između redova

Svi imamo svoj unutrašnji svet.
Ipak, postoje osobe koje poseduju „unutrašnjiji”.
Jer, umeju da ga verbalizuju, a da to ne bude napadno.
Ekspresija ih čini drugačijima.
Kao kad nam neko postavi, naizgled, bezazleno pitanje.
Ili ispriča priču o, kao, nekom drugom gledajući nas u oči.
Čekajući našu reakciju, mimikriju i govor tela.
Čitanje poruka između redova moramo naučiti kao azbuku.

Zavijanje

Ima pravih ljudi i onih sa životinjski savijenom kičmom.
Nailazimo na prve: znaju da su smicalice, laži glupe.
Drugi se raduju upravo tome, to im je način života.
Kad jednom shvatimo da osoba „mora” da laže, takva je.
Odmah se naša sećanja menjaju i grabe realni kontekst.
I – ništa nije bilo onako kako nam se činilo da je bilo.
Kad im to obznanimo, ne pomaže im ni njihovo zavijanje.
Ono poput ranjene životinje koja se batrga u svojoj krvi.

Do pameti

Ponekad je stvarno lepo biti glup.
Mada je to često maska, čak i taktika.
Predstavljamo se kao prijatelji…
A činimo sve kontra toga, „ronimo” u svoja sranja sve dublje.
„Maglarimo”, smeškamo se i, kao, opušteno ćaskamo.
A nož koji smo zabili u leđa te druge osobe stoji pravo.
Ma, nije tamo, ne postoji, a kada bismo rekli da je tu…
Pih, to je „samo” priznanje da nam nije do pameti i prijateljstava.

(Pančevac / Siniša Trajković)

I to je Pančevo: Vreme je za brisani prostor izbora i ideja