I to je Pančevo: U daljini izdanci na raskršću

U daljini

Bliskost sa drugim osobama nam je svima važna.

Prijatelji, bez zareza, uskaču u našu vatru.

Kako bi nam pomogli da prevaziđemo trenutne traume.

Objektivniji su, pa nas bolje vide. A vole nas.

Osobe „parkirane” pored nas, s kojima smo u vezi…

Najčešće nas vole, ali bolje vide sebe nego nas.

Što je normalno, nema „ljutiš”; pođimo od sebe.

Tek kad se u daljini pojavi samosvest hodamo ka njoj.

Izdanci

U gomili je fino i komotno, ušuškano: svi isto misle.

Čak i ne mora da postoji vođa tog čopora.

Ipak, ako je tu – slušamo ga, izdanci smo njegovi.

Ako ga nema, opet je okej; istomišljenici se slažu.

Sranje nastaje kada se pojavi neko sa novom idejom.

Stvaraju se struje: ko je za, a ko protiv.

Moramo da se odredimo, da imamo svoje mišljenje.

Ispada da je najteže ono što je najlakše.

Na raskršću

Postoje momenti u kojima se pitamo šta ćemo.

Jer smo bliži smrti nego rođenju.

Ostavljamo li nešto iza sebe.

Ima i onih koji pohlepno hvataju poslednju šansu.

Šta god to bilo, a uglavnom se radi o seksu.

Ta poslednja dobija množinu.

Što vodi u promiskuitet, besciljnost.

Pa ne znaju da li će levo ili desno, svejedno je.

(Pančevac / Siniša Trajković)

I to je Pančevo: U redu su tri staze na limenom trgu