“Razlog za moje današnje svedočenje je čisto ljudske prirode, želim da kažem ono što mi je poznato o tome jer smatram da to nije bio ljudski čin iako znam da grob i kosti nisu dirani od te eksplozije, nego je samo, verovatno, trebala da bude poslata neka poruka i da oni koji su to organizovali i uradili odgovaraju za to, pa na kraju krajeva ako ima moje odgovornosti i ja, jer je prošlo puno vremena i vreme je da se taj događaj razreši. Sad ću vam bez obzira na sve ispričati kako je do toga došlo i ko je u tome učestvovao” – ovako je svoje svedočenje pred tužiocima Tužilaštva Bosne i Hercegovine započela Emina Arnautović, zvana Minka, bivša supruga poznatog sarajevskog narkodilera Admira Arnautovića Šmrka, prenosi portal istaga.ba.

U iskazu koji je dala državnim tužiocima, Emina Arnautović je detaljno opisala događaje koji su prethodili miniranju groba osnivača SDA i prvog predsednika nezavisne BiH Alije Izetbegovića u noći 11. avgusta 2006. na šehidskom groblju Kovači.
U nastavku objavljujemo najvažnije delove njenog svedočenja, bez redakcijskih korekcija.
“Organizator postavljanja eksploziva je Ramiz Delalić Ćelo kojeg poznajem još iz rata, a stupanjem u vezu sa Šmrkom sam ga dosta bolje upoznala jer smo Šmrk i ja jedno vreme živeli kod njega u kući i naše druženje otkad se vratio iz Turske, a to je bilo 2003. godine, baš se intenziviralo. Znala sam za mnoge njihove kriminalne aktivnosti. U nekima sam i ja lično učestvovala tako da mi nije nepoznato šta se u to vreme sve dešavalo. Pošto je Admir u to vreme radio oružje iz Bosne i Hercegovine u Srbiju, a radio se par pištolja koje je nosio tamo, a od tamo je za otprilike tu vrednost donosio kokain, i u nekoj od tih razmena je dobio određenu količinu eksploziva, koliko ja znam radilo se, po mojoj proceni, o količini od 5 i više kila, a bio je u obliku plastelina i ta količina je prebačena autobusima u nekoliko navrata.
Razlog pribavljanja eksploziva je meni u tom trenutku bio nepoznat, međutim kasnije se ispostavilo da će biti korišćen u mnogim eksplozijama na području Sarajeva. Ramiz je znao da Admir ima taj eksploziv i on je rekao da zna momka koji zna da taj eksploziv pripremi za upotrebu i neka stoji, može zatrebati u nekim budućim aktivnostima. Ramiz je u to vreme imao problema sa sistemom, bio je nezadovoljan odnosom ljudi na pozicijama prema njemu jer je smatrao da je zaslužio više radi ratnih zasluga i slično.
Jedne prilike taj eksploziv je odnešen kod osobe po nadimku Međe, setila sam se sada da se zove Jasmin Medić sa Vratnika kojeg je Ramiz poznavao, i kod kojeg je eksploziv odnesen kako bi bio pripremljen za upotrebu, a sećam se da su jedne prilike Ramiz, Šmrk, Dino Šmrkov otac, Maglić Adnan i taj Međe išli da probaju kako taj eksploziv funkcioniše i to su probali više puta na području Barica.

Dva ili tri meseca pre postavljanja eksploziva na grob sećam se da sam većinom bila sama sa svojom malom decom i nisam puno, kao do tada, izlazila sa njima napolje, nego što znam da se eksploziv postavio kod nas u kući. Tako se jednostavno razvila priča da Ramiz želi da taj eksploziv postavi na grob rahmetli Alije Izetbegovića, a koliko se sećam to je bilo radi njegovog nezadovoljstva koje sam ranije opisala, jer je planirao da time pošalje poruku i da nakon toga počne sa nekim ucenama prema određenim ljudima sa kojima se tada nije slagao.

Da bi se to sve izvršilo potrebno je organizovati nekoliko ljudi, a o tome su kod nas u kući razgovarali Ramiz, moj svekar koji je poznat pod nadimkom Hadžija i Admir, u nekom momentu se razgovaralo da će sa njima u tome učestvovati Međe.
Dugo vremena se o tome razgovaralo i preračunalo i koliko se sećam samo to postavljanje eksplozivne naprave se desilo u avgustu mesecu 2006. godine i to tako da su nekoliko dana pre postavljanja eksplozivne naprave obilazili groblje Kovači kako bi videli da li se grob čuva, sa koje strane je najbolje prići, najbolji način za postavljanje eksploziva kao i kasniji odlazak sa lica mesta.

Moram reći da sam i ja nekoliko puta išla na groblje pod pokrićem da imam sahranjenog rođaka u blizini groba rahmetli Alije, pa sam tako i ja gledala sa koje pozicije je najbolje da se nakon izvršenja toga pobegne.
Tri ili četiri dana pre samog postavljanja eksplozije je bilo govora da će se uraditi danas, pa se nešto desi pa se odloži za sutra, pa sledeći dan i sve tako redom dok to nije odlučeno da to bude ujutru.
Admir mi je rekao u večernjim satima da će se to uraditi tu noć, odnosno to jutro i da on ide po svog oca Hadžiju i Međeta koji je ranije pripremio taj eksploziv i da će se kasnije u to uključiti i Ramiz.
Od pre mi je rekao da je zadužio Maglić Adnana zvanog Magla da se vrti po našem naselju i prati da li ima policije kako bi imao pokriće gde se nalazio u vreme izvršenja.

Tada saznajem da njih četvorica treba da idu i da postave eksplozivnu napravu i da će se tu noć to sigurno desiti bez odlaganja. Plan je bio da na groblje odu sa Hadžijinim autom jer je bio lakši i manje upadljiv, pa su Admir i on otišli po Međeta, a Ramiz da bi se zaštitio i imao alibi je otišao kući jer su pretpostavljali da će prvo njega okriviti, a mislim da je u to vreme bio u nekom od kafića u Štrosmajerovoj zbog navedenog alibija.

Samo postavljanje eksplozivne naprave su izvršili njih trojica, Šmrk, Hadžija i Međe i to na način da su ostavili auto u neposrednoj blizini Energopetrol pumpe kod Većnice, između Većnice i pumpe imaju stepenice koje vode do ulaza u groblje, pa su se popeli uz te stepenice do samog groba, postavili tu pripremljenu eksplozivnu napravu, a koliko se ja sećam radilo se o eksplozivu C4 koji je bio umotan u providni štapin i Međe je znao tačno koliku količinu eksploziva i dužinu štapina treba da stavi kako bi mogli da se udalje na vreme i pre eksplozije, i nakon što su taj eksploziv postavili pobegli su tim stepenicama do auta, zatim su Hadžija i Admir došli u stan i tada ja saznajem od Admira šta se sve izdešavalo i da su uspeli da postave eksplozivnu napravu i da će se tek sutra naći sa Ramizom, da sada ne bi bilo dobro da se nalaze jer bi bilo sumnjivo.
Nedugo nakon toga u naš stan je došao i Maglić Adnan i njemu je isto tako Šmrk ispričao način na koji su eksplozivnu napravu postavili. Nakon tog događaja svi su bili zadovoljni jer im je uspeo dogovoreni plan. Ramiz je bio zadovoljan iz svojih razloga.

Admir je bio zadovoljan jer je nešto uradio za Ćelu, Hadžija je imao neke svoje razloge da u tome učestvuje, i malo su se pribojavali istrage jer se možda moglo posumnjati na Ramiza, a on je imao cilj da tu istragu prebaci na nekog drugog, a da će on rukovodećim ljudima u SDA ponuditi da nađe ko je izvršilac postavljanja eksploziva i da se za to optuži neko drugi, koliko se sećam čak je hteo da usmeri sumnju na Gašija, a čak i na Srbe iz Istočnog Sarajeva među kojima su Rašeta Strahinja i ta njegova ekipa.

Ono što još mogu reći je da je taj eksploziv kasnije korišćen u još nekoliko postavljanja većinom na poslovne prostore i vozila i o tome postoje zabeleženi događaji, a o nekima sam već i govorila SIPA-i, a koliko se sećam neke od tih predmeta su vodili tužiteljka Diana i tužitelj Dubravko, a povezano je sa slučajem gde je Admir osuđen pred Sudom BiH za Srećka Manojlovića, odnosno za iznudu, a u kojem slučaju je takođe korišćen ovaj eksploziv, a to nikad nije rešeno”, ispričala je Emina Minka Arnautović.

Podsetimo, grob Alije Izetbegovića na Kovačima miniran je u noći 11. avgusta 2006. godine. Eksploziv koji je postavljen direktno uz grob napravio je veliki krater i oštetio okolne nadgrobne spomenike (nišane), ali posmrtni ostaci nisu bili dirani. Istražni organi su tretirali slučaj kao ozbiljan bezbednosni, ali i politički incident, a u javnosti su kružile razne teorije o tome ko stoji iza svega. Međutim, slučaj nikada nije rešen i do danas niko nije zvanično optužen, niti osuđen za miniranje Izetbegovićevog groba. Ramiz Delalić Ćelo, koji je nezvanično pominjan u pojedinim medijima kao jedan od glavnih osumnjičenih, ubijen je 27. juna 2007. godine u Sarajevu. Ni njegovo ubistvo do danas nije rešeno.

Emina Minka Arnautović bila je u braku sa Admirom Arnautovićem Šmrkom od 2001. do 2017. godine. U martu 2017. godine bivšeg supruga je upucala i ranila u nogu na ulici u naselju Hrasno, naočigled njihove maloletne dece. U oktobru 2018. i sama je bila žrtva ranjavanja u pucnjavi u sarajevskom naselju Vraca, i to u noći kad se Šmrk drugi put ženio. Admir Arnautović Šmrk je višestruki povratnik u činjenju krivičnih djla uglavnom vezanih za nasilje, drogu i organizovani kriminal.

(istraga.ba)