U ekskluzivnom razgovoru za „Pančevac” Slave Bojadžievski, direktor JP-a „Urbanizam”, objasnio je šta je poenta planskih akata koji su doneti na prethodnoj sednici Skupštine grada.

„Pančevac”: Šta smo dobili usvajanjem Plana generalne regulacije za Kačarevo?

Slave Bojadžievski: Ovim planskim dokumentom rešeni su brojni problemi lokalnog stanovništva. Korigovane su regulacione linije kako bi građani nesmetano mogli da upišu svoju imovinu, definisan je prostor za izgradnju „staze zdravlja” u naselju, uz već formiran pojas drveća, jasno je definisan prostor jezera, kao i područje vodoizvorišta. Sa druge strane, stvorena su određena planska ograničenja za izgradnju novih objekata na prostoru osnovne poljoprivredne zone i zone kontrolisane poljoprivredne proizvodnje, za koje je neophodno uraditi urbanistički projekat, koji će da prati Studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

• Koji planski dokument je od posebne važnosti za Grad Pančevo?

– Izmena i dopuna plana generalne regulacije Celina 8 – Petrohemija, Azotara i Rafinerija – čija je izrada započeta 2024. Cilj izrade Izmena i dopuna plana je prenamena u okviru kompleksa HIP Azotara gde se, umesto hemijske industrije, koja je u periodu druge polovine 20. veka funkcionisala u okviru kompleksa Južne industrijske zone, sada planira „Data centar”. Iako relativno nova oblast za nas, stvaranje planskog osnova za izgradnju objekata „Data centra” predstavljalo je veliki izazov.

Sam planski dokument pratila je i Strateška procena uticaja na životnu sredinu koja je prošla svu neophodnu zakonsku proceduru, a rađena je uz učešće svih imalaca javnih ovlašćenja među kojima je i Ministarstvo zaštite životne sredine, i koja je dobila pozitivno mišljenje Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

• Šta izdvajate kao benefit ovog Plana?

– Izvršeno je uklanjanje materija na bazi amonijum-nitrata i drugih relevantnih sirovina, dok je proizvodna oprema trajno obustavljena. U prethodnom periodu, operater HIP „Azotara” d.o.o. Pančevo dostavio je Ministarstvu zaštite životne sredine obaveštenje o trajnom prestanku rada kompleksa, sa podacima o sprovedenim i planiranim aktivnostima bezbedne obustave rada, demontaže kompleksa i uklanjanja opasnih supstanci sa lokacije.

• Osim usvojenih planova, Grad Pančevo je, ako smo dobro razumeli, prepoznao potrebu da se nastavi sa daljom izradom planske dokumentacije kako bi se pojedini delovi grada dodatno uredili.

– Tako je. Na julskoj Skupštini doneta je Odluka o izradi Izmena i dopuna plana detaljne regulacije Hipodroma u Pančevu. Razlog za izradu Izmena i dopuna plana je definisanje urbanističkih parametara u zoni poslovanja sa kompatibilnim namenama uz trasu Bavaništanskog puta radi stvaranja planskog osnova za izdavanje dozvola u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Sa druge strane, Plan koji je osnova za razvoj grada, Celina 1 – širi centar, krug obilaznice – treba da razreši određene problematične situacije kako bi se omogućio završetak projekta Priobalja, odnos javnog i ostalog zemljišta, ali i da definiše urbanističke parametre za otvoreni blok.

Grad Pančevo raspolaže određenom imovinom u okviru blokova na Misi, te je iz tog razloga doneta i Odluka o izradi ciljane izmene Plana generalne regulacije Celina 3, kako bi se redefinisale javne saobraćajne površine i da bi se prostor unutar blokova adekvatno razvijao.

• Postoji još jedan planski dokument koji će pretrpeti svoju izmenu…

– To je Plan generalne regulacije Celina 6, podcelina 6a – Bavaništanski put, podcelina 6b – Stari Tamiš i podcelina 6c – Nova deponija, a odnosi se na stvaranje planskog osnova za izgradnju vodovodne i fekalne kanalizacione infrastrukture u već formiranim i izgrađenim blokovima u prosecima južno od Bavaništanskog puta. Uz sve navedene odluke o izradi planske dokumentacije, JP „Urbanizam” vredno radi i na izradi ostalih planova, kako za teritoriju Grada Pančeva, tako i za jedinice lokalne samouprave Južnog Banata. Krajem godine očekuje nas usvajanje novih planskih dokumenata.

(Pančevac / S. Trajković)

Korak ka istorijskom sporazumu: DPM i DPSM dogovorili potpisivanje Memoranduma o saradnji u Skoplju