Nana ima široku primenu u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, a dodatna vrednost se postiže preradom u sušarama ili destilerijama. Kvalitet i zarada zavise od pravovremene žetve, navodnjavanja i tržišnih cena, a proizvođači imaju mogućnost finansijske podrške kroz razne programe i fondove.

Jedna od njih je nana, biljka za kojom postoji velika potražnja na domaćem i evropskom tržištu.

Prednost nane je i to što za njen uzgoj nije potrebna skupa mehanizacija, pa proizvodnja može biti interesantna kako malim porodičnim gazdinstvima, tako i većim komercijalnim proizvođačima.

Koliko može da donese hektar nane?

Prema podacima koji se navode na tržištu, kilogram suve nane može da dostigne cenu od četiri do pet evra, dok se sa jednog hektara može dobiti i do 1.500 kilograma suvog lista.

Računica pokazuje da prihod od jednog hektara nane može da se kreće između 6.000 i 7.000 evra.

Troškovi podizanja i održavanja zasada procenjuju se na oko 2.000 evra, uključujući sadni materijal, radnu snagu, navodnjavanje i sušenje. Prema toj računici, zarada može da dostigne i 5.000 evra po hektaru, prenosi Blic.

Ipak, konačna računica zavisi od prinosa, kvaliteta biljke, troškova proizvodnje i cene koju proizvođač uspe da postigne prilikom prodaje.

Potražnja za nanom velika

Jedna od najvećih prednosti proizvodnje nane jeste široka primena ove biljke.

Koriste je prehrambena, farmaceutska i kozmetička industrija, od proizvodnje čajeva, sirupa i bombona do eteričnih ulja i kozmetičkih preparata.

Posebno je tražena organska nana, koja na izvoznim tržištima može postići i do 30 odsto višu cenu.

Proizvođači koji imaju sopstvenu sušaru ili destileriju mogu dodatno da povećaju vrednost proizvoda i potencijalnu zaradu.

U posao mogu da uđu i mala gazdinstva

Za gajenje nane nije potrebna skupa mehanizacija, što ovu kulturu čini dostupnom i manjim porodičnim gazdinstvima.

Sadnja se obavlja u proleće, a prvi list može da se bere već iste godine. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti navodnjavanju i pravovremenoj žetvi, jer od njih zavise prinos i kvalitet suvog lista, a samim tim i njegova tržišna cena.

Proizvođači koji planiraju ozbiljniju proizvodnju mogu da razmotre i dostupne programe podrške i fondove za ruralni razvoj, posebno za ulaganja u zasade, opremu, sušare i destilerije.

(Blic)